Fijasko tehnologije vodoničnih gorivnih ćelija u Danskoj
Jedini entitet koji se u Danskoj bavio distribucijom, maloprodajom vodonika kao energenta za vozila iz segmenta FCEV, zatvara mrežu stanica za dopunu. Zapravo, mreža stanica je zatvorena još tokom leta, ali je tek sada postalo zvanično potvrđeno da do ponovnog otvaranja neće ni doći. To praktično znači da će onaj ko vozi vodonični automobil, rezervoar (cilindre) morati da dopunjuje u inostranstvu.
Ovaj korak pogađa samo mali broj vozača u Danskoj, ali ih pogađa, što se kaže „direktno u srce“. Prema podacima kojim raspolaže industrijsko udruženje „Brintbranchen“, samo je 167 automobila sa vodoničnim gorivnim ćelijama registrovano u pomenutoj skandinavskoj zemlji. Upravo zbog toga će pioniri tehnologije alternativnog pogona u budućnosti morati da dopunjavaju gorivo negde drugde.
Upravljanje stanicama za punjenje vodonikom cilindara automobila se ne isplati, rekla je kompanija Everfuel za nemački list Spiegel gde smo i spazili vest. „Ne možemo da nastavimo da subvencionišemo stanice. Širenje automobila na vodonik „nije ispunilo očekivanja“. Specijalistički portal „Energywatch“ je prethodno izvestio o zatvaranju.
Novoosnovani entitet je prema sopstvenim informacijama do sada bio jedini operater u Danskoj. Ranije formulisani planovi su sadržali ideju da do ove godine bude stvorena mreža koja bi uključivala od više od petnaest „benzinskih pumpi“, a sada ih nema. Šef kompanije Jakob Krogsgard se izvinio za „neprijatnosti“ koje je odluka kompanije donela vozačima.
Kao okidač za ovaj potez su navedeni tehnički problemi, ali nije to bio i razlog za donošenje odluke. Everfuel nije u mogućnosti da snabdeva svoje vodonične pumpe od juna, nakon što je otkriveno curenje u ventilima njegovih dvanaest cisterni. Stanice su stoga bile van funkcije tokom leta.
Danska kompanija je iskoristila priliku da preispita svoju poslovnu strategiju. „Nezrelo tržište“ govori protiv oslanjanja na širenje ideje vodoničnih automobila. Everfuel sada želi da se fokusira na izgradnju velikih elektrolizera za proizvodnju vodonika za industriju, pritom koristeći energiju vetra, kao vid obnovljive energije.
Ovi projekti takođe kasne, ali za razliku od vodoničnih stanica, obećavaju priliv sigurnog prihoda. Očekuje se da će cevovod do Nemačke garantovati prodaju od 2028. godine, a sertifikati za zeleni vodonik već mogu da se prodaju na nemačkom tržištu.
Tri starije vodonične pumpe u Brabrandu, Koldingu i Kopenhagenu biće trajno zatvorene, kao i dve druge Everfuelov stanice za dopunu vodonikom u Norveškoj. Tamo je otkazano otvaranje nove treće vodonične pumpe, ali ima i drugih pružalaca usluga u zemlji poznatoj po proizvodnji nafte i usvajanju koncepta električne mobilnosti. Traži se novo rešenje za lokacije planiranih stanica u Švedskoj.
Everfuelove novije danske pumpe za vodonik u luci Arhus i druga u prestonici Kopenhagenu, gde radi flota taksija koja broji stotinu Toyotinih Miraija isporučenih od 2021. godine, takođe ostaju zatvorene „do daljeg“, kako se kaže u saopštenju maloprodavca goriva.
Izgleda da je ovakav razvoj događaja primorao i taksi kompaniju po imenu Drivr, da takođe menja pravac i opredeljenje. Sada su predstavili Toyotine električne, baterijske automobile kao novi izbor. Ipak, Everfuel navodi da bi ove lokacije mogle ponovo da budu otvorene ako se razvije održivi poslovni model i za vodonik.
AutoRepublika
(1798)
Nekome se Toyota Mirai pokazala kao sve, samo ne kao „pun pogodak“.
Mirai je odličan auto. Druga je stvar što ne postoji ekonomski interes za industrijsku proizvodnju vodonika u autoindustriji.
Automobil, ma kog da je pogona, treba da ima i neku upotrebnu vrednost.
Da li je izostanak očekivane upotrebne vrednosti posledica nekog konstrukcionog nedostatka samog pogonskog sklopa ili je posledica nedostatka infrastrukture za dopunu pogonskog energenta, za „putnika“ je potpuno svejedno. To vozilo mu u oba slučaja svakako tada dodje kao „nekretnina“.
Nije bilo ni reci o nedostaku upotrebne vrednosti.
Ako ti kao eventualni vlasnik vozila sa ovom tehnologijom, nemaš gde da „natočiš vodonik“ (jer ne postoje stanice za dopunu, kao što je to slučaj opisan u ovom tekstu u Danskoj), u čemu se za tebe ogleda upotrebna vrednost ovog vozila ?
Ili, još bolje, ako si već bio kupio to vozilo, pa ti je naknadno ukinuta infrastruktura za dopunu ( kao što se to desilo u oovm slučaju za flotu taksija koja broji stotinu Toyotinih Miraija isporučenih od 2021. godine ), na koji način taj vlasnik takvog vozila može da ih „namenski koristi“ ?
Da napravimo analogiju sa sledecim slucajem: ti imas kucu, 150 kvadrata, spavace sobe, kupatila, kuhinja itd. Kostala te (izmisljam) 200.000 evra. A onda ti distribucija iskljuci struju! Da li je u tom trenutku „upotrebna vrednost“ tvoje kuce 0,00 evra?
Mislim da ti nije dobra analogija. Ne odgovara težini posledica po vlasnike vodoničnih vozila koje su se desile u tekstu.
I kada ostaneš bez struje u kući, to tu kuću u nekoj meri i uz neke restrikcije možeš da koristiš. A vozilo bez energije nikako.
nije tehnologija dozivela fijasko. Nego nije politicki korektno podrzavati zeleniju tehnologiju od tehnologije baterija. EU lobisti rade svoj posao pa u ime teskih i lako zapaljivih eauta zanemaruju i ne podrzavaju cistiju i bolju tehnologiju kakva je H2 gorive celije.
Kada netko kaže da su baterije skupa (a jesu) – For those wondering, a fuel cell spare part for the mass-produced Hyundai Nexo costs €41,650 ($45,676), although Hyundai claims this one is designed to last 10 years or 5,000 hours of operation before requiring servicing.
Eto za 5.000 sati rada ide novi fuel cell koji košta samo 41.000 EUR kod Hyundai Nexo, stariji iX35 je još skuplji. Čovjeku je crknuo nakon samo 84.000 km.
Nemoj da „mračiš“. Nije zamena gorivih ćelija baš tako skupa. Ipak je to samo potrošni deo 😊
„Vlasnik Hyundaija ix35 FCEV sa pogonom na vodonik dobio je servisnu ponudu za svoj SUV zbog čega je ostao bez reči i van sebe. Procenjeni trošak popravke za vozilo staro 7 godina (garancija 5 godina) iznosio je neverovatnih 104.000 evra.“
„Fijasko tehnologije“ znacio bi da je tehnologija vodonika tehnicki neuspesna, sto zapravo nije slucaj. Ovo je trzisni fijasko koji je posledica pat pozicije kupci – snabdevaci. Ukratko: proizvodjaci cekaju na kupce a kupci cekaju na distributere, distributeri povratno cekaju na kupce. Trzisna situacija koja lici na kera koji juri svoj rep! Slicna situacija pretila je svojevremeno e-vozilima, ovakav cvor presekli su sami proizvodjaci koji su poceli da investiraju u punjace. Kao i uvek, Tesla je prvi ukapirao problem i poceo sa ovom akcijom. Logican zakljucak bi bio da proizvodjaci vodonicnih vozila takodje investiraju u distribuciju vodonika! Problem je sto je… Pročitaj više »