Zanimljivost dana: RenaultSport Clio V6

Francuska automobilska industrija i visoke performanse u serijskoj proizvodnji, pa zvuči kao početak nekog vica, zar ne? Iako je Renault imao dosta uspeha u šampionatu Formule 1, Citroen u reliju, a Peugeot na LeMansu (i reliju), takvi uspesi nikada nisu preneti i na drumove. Jedini brend na koji bi Francuzi mogli da budu ponosni na temu visokih performansi je verovatno Bugatti, mada je za njega diskutabilno koliko je zapravo Francuz.

Razlog leži u veoma jezivim porezima na sve što je moćno i sa (po)većom zapreminom, pa smo se morali zadovoljavati ekstremnim izdanjima vozila originalno zamišljenim kao jeftino prevozno sredstvo. U ovom izdanju ćemo sagledati jedan od njih i to legendarni RenaultSport Clio V6.

Inspiracija za ovaj automobil je bio čuveni model 5 Turbo iz osamdesetih godina, a originalno je zamišljen za takmičenje u tadašnjoj Grupi B relija. Iako je izgledao kao „petica“, zapravo je delio malo toga sa serijskim modelom, a najveća izmena je bila na račun centralno postavljenog motora.

5 Turbo nije opravdao sportska očekivanja, ali je stekao toliki kultni status, tako da se danas smatra jednim od najpoznatijih francuskih automobila u istoriji. Renault je predstavio drugu generaciju popularnog Clija 1998. godine i tražio je način kako da ga promoviše.

Neko se očigledno dosetio spomenutog vozila po imenu 5 Turbo i zaključio da bi takvo izdanje Clija bilo odlično da se stekne i potom i privuče pažnja javnosti. Osnovan je poseban šampionat u kome bi se takmičio samo ovaj automobil, a takvo izdanje se zvalo V6 Trophy.

Pružao je centralno postavljeni 3,0-litarski motor iz modela Laguna i u periodu od 1999. do 2003. će biti napravljeno 159 jedinica. Oni nisu bili legalni za drumsku upotrebu već samo za staze, a odlične reakcije publike su naterale francuskog proizvođača vozila da debituje i sa serijskim izdanjem.

To nas dovodi do vozila iz naše priče, a prva generacija se zvala Phase 1 i proizvodila se od 2001. do 2003. godine. Iako je ovaj automobil donekle ličio na serijski Clio, zadržao je jako malo njegovih delova sa izuzetkom generalne ideje školjke. Nosiće ime trkačke divizije RenaultSport, ali većinu razvoja je zapravio uradio privatni tim Tom Walkinshaw Racing.

Najveća razlika u poređenju sa serijskim modelom je bila na račun mehanike. Pogon je bio na zadnje točkove, a Phase 1 je dodao oko 300 kilograma na masi (ukupno 1.335 kg). Ono što je posebno oduševilo javnost je centralno postavljen motor.

Renault ga je reklamirao kao 3,0-litarski iako je radna zapremina zapravo iznosila 2.946 kubika, a snaga 230 „konja“. Spomenućemo da je jedini motor u ponudi bio šestostepeni manuelni. To je omogućavlo ovom hot heču da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za 6,4 sekundi i da dostigne maksimalnu brzinu od 235 km/h. Da bi se dobila bolja stabilnost na točkovima, širina vozila je produžena za 170 milimetara i naravno da je bio više spušten do zemlje.

Zanimljiv je i podatak da je Tom Walkinshaw Racing obavljao ručnu proizvodnju u Švedskoj i to dvanaest jedinica dnevno. Phase 1 je imao neku nezamislivu opremu koju zaista nismo očekivali da vidimo kod čistokrvnog sportiste kao što su ABS, klima uređaj i CD plejer za šest diskova. Proizvodnja će biti kompletirana posle 2003. godine nakon što je 1.631 primerak napustio fabriku.

Phase 1 je zamenio Phase 2 2003. godine i proizvodiće se tri godina. Najveća izmena u poređenju sa prethodnikom je bila na račun snage, pošto je Phase 2 razvijao 252 konjske snage. Takođe je bio nešto brži, sa ubrzanjem iz mesta do 100 km/h za 5,8 sekundi i maksimalnom brzinom od 245 km/h.

Phase 2 je doneo modifikacije na račun ogibljenja i bio je nešto veći sa dužim međuosovinskim rastojanjem. Ova verzija je bila skuplja i u današnjoj vrednosti novca za Phase 2 je bilo potrebno izdvojiti nešto više od 50 hiljada evra.

Za razliku od prethodnika koji je sklapao Tom Walkinshaw Racing, za naslednika se postarao današnji Alpine. Fabriku će napustiti 1.309 ručno sklopljenih primeraka. Renault se posebno hvalio da je njegov velikan moćniji nego neki direktni konkurenti, kao što su Alfa Romeo 147 GTA i Seat Leon Cupra R, ali je takođe bio i  skuplji.

RenaultSport Clio Phase 1 i Phase 2 su danas veoma cenjeni i popularni klasici među kolekcionarima i njihove cene često umeju da pređu cifru od preko 120 hiljada američkih dolara. Francuski proizvođač vozila nikada više nije ponudio slično izdanje Clija, mada naravno postoje njegova izdanja RS, a fokus ekstremnih izdanja hot heča je pao na veći model Megane.

Možda ova država „nije znala da napravi“ egzotični superautomobil, ali zato nas je često šokirala promocijom manjih gradskih četvorotočkaša i tržište nakon toga nikada više nije bilo isto.

Zoran Tomasović

(1858)