BMW Z8 – zaboravljeni kabriolet

Početkom trećeg milenijuma BMW je na tržište izbacio model Z8. U pitanju je bio kabriolet retro stila zamišljen kao omaž legendardnoj 507-ici.

Bavarska marka ima dugu istoriju kabrio modela. Najveća ikona među njima svakako je već pomenuti 507 koji je ustanovio dugu liniju atraktivnih sportski nastrojenih automobila bez krova sa značkom plavo-belog propelera.

Priča o Z8 počela je sada već davne 1993. godine kada je BMW počeo sa razvojem ovog modela. Rad na Z8 trajaće čitavih šest godina, što je za sadašnje standardne u automobilskoj industriji čitava večnost. BMW je ipak u oktobru 1997. godine prikazao prvu konceptnu verziju, a ova varijanta predstavljena je i na Salonu automobila u Tokiju.

BMW Z8 ušao je u serijsku proizvodnju u martu 2000. godine, i BMW će ga proizvoditi do 2003. godine. Tokom ovog perioda ručno je sastavljeno 5.703 automobila.

Dizajn

Dizajn serijskog Z8 nije previše odstupio od koncept varijanti koje su svojevremeno oduševile automobilski svet. Kompletan dizajnerski tim maestralno je vodio Kris Bengl, enterijer je bio delo Henrika Fiskera, dok je za spoljašnji izgled bio zadužen Skot Lempert.

Ovaj model dugačak je 4,4 metra, međuosovinski razmak iznosi 2,5 metara dok je širina automobila bila 1,8 metara. Uz visinu od 1,32 metra Z8 je bio veoma skladan automobil.

Za atraktivnost ionako divnog automobila pobrinuo se već pomenuti fantastični dizajnerski tim. Zbog odluke BMW-a da Z8 bude direktan potomak slavne 507-ice, ali i zbog nove zainteresovanosti tržišta za stil iz nekih prošlih vremena, retro naličje bilo je imperativ.

Odlična izvedba dizajna navela je mnoge tada, a i danas, da proglase BMW Z8 najlepšim retro automobilom svih vremena. Suštinski ovakva tvrdnja nije daleko od istine. Zarad retro obeležja, ali i visoke cene, BMW Z8 obilovao je hromiranim ukrasima, kako spolja tako i unutar vozila. Od hroma su bile ručke na vratima, poklopci retrovizora, prskaljke za prednji vetobran, potom otvori za vazduh koji su bili postavljeni na prednjim krilima, koji su ujedno bili i mesto gde su postavljeni indikatori pravca.

Z8 dolazio je sa standardnim mekim krovom, ali je kupcima bio dostupan i tvrdi krov koji je BMW dostavljao na posebnom stalku, te je tako ovaj model mogao čas posla postati i atraktivni kupe.

Unutrašnjost automobila bila je bitno drugačija od onoga što se nudilo u konkurentskim modelima. Pre svega zbog velike količine hromiranih detalja, ali je najveću pažnju privukla instrumentalna tabla koja je bila centralno postavljena. Tako je, iako se očekivalo da merni instrumenti budu ispred vozača, oni su ipak bili izmešteni iznad centralne konzole.

Američki Road and Track nakon testiranja Z8 nazvao je volan ovog automobila “najlepšim serijskim upravljačem koji su imali priliku da vide”. Interesantno je da je jedina oznaka “Z8” bila postavljena unutar vozila, i to između dva sedišta.

Performanse

Pod haubom se nalazio 4,9-litarski V8 agregat koji je u ovaj model stigao direktno iz M5. Razvijao je velikih 400 ks i 500 Nm. Zarad bolje distribucije mase, motor je bio postavljen iza prednje osovine, bliže kabini.

Zahvaljujući šasiji koja je kompletno bila izrađena od aluminijuma, Z8 je sa svim tečnostima imao masu od 1.585 kilograma, što mu je uz pomenuti V8 motor omogućilo odlične performanse.

Uz šestostepeni manuelni menjač ovaj kabriolet obavljao je sprint do “stotke” za 4,7 sekundi. Tako su bar tvrdili u fabrici, dok je magazin Motor Trend merio da za ubrzanje do 60 milja na čas (97 km/h) treba svega 4,2 sekunde, te se čini da je Z8 bio i brži nego što su Bavarci naveli.

Maksimalna brzina bila je elektronski ograničena na 250 km/h. Postoje tvrdnje da je nakon skidanja blokade automobil dostizao oko 290 km/h, ali većina ovih tvrdnji nije potkovana činjenicama, već nagađanjima.

Car and Driver svojevremeno uradio je uporedni test Z8 sa tadašnjim liderom u klasi Ferrarijem 360 Modena. Ispitivanja su vršena u tri oblasti: ubrzanje, upravljanje i kočenje. U sva tri pomenuta polja, BMW-ov as pokazao se boljim od ata iz Ferrarijeve “štale”.

Instant klasik

Već po predstavljanju serijske varijante Z8, BMW je glasno govorio da je reč o “budućem klasiku”. I istina, osamnaest godina nakon što je ovaj model ušao u proizvodnju, vrednost očuvanih automobila “otišla je u nebesa”.

Od samog početka BMW je pažljivo radio na stvaranju dobrog temelja za jedan budući klasik. Pre svega, 1999. godine Z8 je dobio ulogu na filmskom platnu i to u ostvarenju o najčuvenijem tajnom agentu na svetu. U filmu “The World Is Not Enough” Bond je vozio upravo ovo bavarsko čedo.

BMW je po lansiranju svog retro kabrioleta saopštio da će izraditi dovoljno rezervnih delova za ovaj model za narednih pedeset godina, čime se dodatno ojačala dobra startna pozicija za trku ka klasičnom automobilu.

Alpina V8 Roadster

Tjunerska kuća Alpina imala je sopstvenu verziju modela Z8. Alpina V8 Roadster, kako je glasio zvanični naziv, proizveden je u 555 primeraka i danas je veoma traženna tržištu klasičnih automobila.

Alpina i BMW su postigli dogovor po kome je ovaj model bio prodavan u SAD u salonima bavarske marke te ne čudi da je čak 450 automobila prodato upravo sa druge strane Atlantskog okeana.

Interesantno je da je prerađena varijanta Z8 bila „slabija“ od izvornog modela. Alpina je u svoj model ugrađivala 4,8-litarski V8 agregat koji je razvijao 375 ks i 519 Nm, dok je za transmisiju bio zadužen petostepeni automatski menjač. Maksimalna brzina bila je elektronski ograničena na 259 km/h. Želja je bila da se Z8 pretvori u automobil za duga putovanja i prijatno krstarenje čime se bitno odstupilo od originalne koncepcije.

Kabriolet – vrsta u izumiranju

Mada se u poslednje dve godine pojavila nekolicina novih generacija raznih premijum kabrio modela na tržištu, ipak se većina stručnjaka u automobilskoj industriji slaže da su automobili bez krova tržište u opadanju.

Prava je retkost da se pojavi isključivo kabrio automobil, a da nije u pitanju „odsečena“ verzija nekog drugog modela.

BMW nikada nije napravio drugu generaciju modela Z8, a zarad ekskluzivnosti, najverovatnije do toga nikada neće ni doći. Kako su kabrioleti izgubili na popularnosti, nestala je i svrsishodnost samostalnog razvijanja jednog takvog tipa vozila.

Stoga je bavarska marka svoj poslednji kabrio adut – Z4, stvarala zajedničkim snagama sa Toyotom, te će tako pomenuti model i Supra biti u tesnoj „krvnoj“ vezi.

Iako je nova iteracija Z4 privukla mnogo pažnje, ipak nijedan kabriolet BMW-a, a može se reći ni ostalih članova nemačke trojke, nije ostvario uticaj kakav je to postigao model Z8 koji je već poneo prestižnu titulu klasik.

Đorđe Platiša

(1489)