Zanimljivost dana: Grom ne udara na isto mesto… Osim ako niste Citroen

Penzionisati neki legendarni automobili i napraviti jednako uspešanog naslednika je posao koji malo kome krene za rukom. Javnost ima velika očekivanja i od proizvođača očekuje da će ih opet očarati sa naslednikom baš kao što je uradio sa originalom, pa često ostanu razočarani.

Ne zato što naslednik zaista nije bio dobar automobil, već su jednostavno očekivanja bila velika.

Baš u takvoj situaciji se našao Citroen početkom sedamdesetih godina prošlog veka. Nekada revolucionarni model DS je pokazivao godine i publika je očekivala da će i naslednik biti jednako napredan. Ovo je kratka priča o modelu Citroenu CX-u.

Potrebno je reći da je plan francuskog giganta bio sasvim drugačiji od onoga kako je publika na kraju dočekala da vidi CX. Čuveni rotacioni motori su se činili kao budućnost automobilske industrije i Citroen je kupio licencu od nemačkog NSU-a koji je zadržavao patent.

Kompanija je planirala da koristi baš takvu mehaniku, ali su rotacioni motori označi kao nepoželjni nakon naftne krize iz 1973. godine. Bili su veliki potrošači goriva, uz lošu pouzdanost na duži period, pa više nije bilo bitno što razvijaju visoku snagu iz relativno male zapremine. Citroen će na kraju biti primoran da koristi stariju mehaniku i moraće proći dugi niz godina pre nego što CX dobije mehaniku koju zaslužuje.

Dizajnerski posao je opet dopao ruku čoveka po imenu Roberta Oprona. Sam stil zapravo nije bio potpuno novi pošto ga je Opron koristio i na modelu GS iz 1970. godine. Zanimljiva je i informacija da je čuvena italijanska dizajnerska kuća Pininfarina napravila prototip za BMC pod imenom 1800 Berlina Aerodynamica još 1967. godine, ali će Opron uvek demantovati da mu je to bila inspiracija.

Iako je na prvi pogled izgledao kao heč, CX je zapravo bio limuzina sa četvoro vrata pošto su vrata prtljažnika bila odvojena od zadnjeg stakla. Imao je za svoj period neverovatnu aerodinamičnost sa otporom vazduha od samo 0,29, a po ovoj karakteristici je i dobio ime (CX je oznaka baš za otpor vazduha).

Premijera je zakazana za Salon automobila u Parizu 1974. godine i publika ga je primila dosta pozitivno. U poređenju sa kockastim rivalima, CX je delovao kao da je sa druge planete. Takođe je imao svu onu naprednu tehnologiju iz „Ajkule“, od čega je najbitnija bila hidraulično ogibljenje. Rani primerci nisu imali servo volan, ali će Citroen uskoro da nadmaši konkurenciju i u ovoj kategoriji. Jednako revolucionaran je bio i enterijer i više je ličio na borbeni avion nego na jedan automobil.

CX je bio poprilično kraći od DS-a (4.666 prema 4.826 mm), pa će Citroen brzo morati da reaguje i predstavi nove konfiguracije kada su se kupci požalili da na zadnjim sedištima nema dovoljno prostora. Prva od njih je bila karavan Safari sa dužim međuosovinskim rastojanjem za deset centimetara, a zatim će ista platforma poslužiti i za novo limuzinsko izdanje nazvano Prestige.

U samom početku je bio dostupan samo 2,0-litarski benzinac sa 106 konjskih snaga kao i četvorostepeni manuelni menjač. To mu je omogućavalo ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h za 11,7 sekundi uz maksimalnu brzinu od 176 km/h.

Proizvodnja je startovala 1974. godine i CX je privukao preko 100 hiljada kupaca na svom debiju. Takođe je proglašen za evropski automobil godine, ali i pored toga nije mogao da spreči odlazak Citroena u stečaj 1974. godine. Tome su kumovali veliki gubici Maseratija, koji se tada nalazio u Citroenovom vlasništvu, kao i spomenuta investicija u rotacione motore. Vlasništvo nad Citroenom će da preuzme Peugeot pa je CX na neki način poslednji originalni model firme.

CX se nije mnogo stilski promenio tokom svoje istorije, ali svakako jeste mehanički. Nedugo nakon debija je stigao i 2,4-litarski benzinac sa 128 „grla“, a kasnije i 2,5-litarski dizel sa 75 „konja“. Krajem sedamdesetih godina smo videli i automatski menjač, a 1977. godine i prvi GTi sa 128 konjskih snaga.

CX je kroz najveće promene prošao početkom osamdesetih godina kada je svet dobio najbržu limuzinu sa dizel motorima na svetu. Razvijao je 120 konjskih snaga i pružao maksimalnu brzinu od 195 km/h, a uskoro je činio oko polovinu prodaje CX-a.

Eksperti će se složiti da je CX imao samo jedan motor gde je snaga mogla da parira stilu i performansama. To je bilo izdanje GTi Turbo iz 1984. godine, sa 169 „grla“, sa ubrzanjem od nule do 100 km/h za manje od osam sekundi i maksimalnom brzinom od 220 km/h.

CX će nastaviti sa proizvodnjom do 1991. godine i vremenom će se proizvoditi u pet država, a na kratko će se sklapati i u bivšoj Jugoslaviji. Bio je veoma popularan među političarima širom sveta, posebno tokom ranih godina proizvodnje.

CX će takođe steći reputaciju ne baš pouzdanog vozila, posebno na račun ogibljenja, ali oni koji su ga posedovali su uglavnom imali samo reči pohvale. Što bi Džeremi Klarkson rekao, „samo zato što nešto ne funkcioniše ne znači da nije brilijantno“.

Tokom sedamnaest godina proizvodnje je isporučeno 1.170.645 vozila, a nasledio ga je relativno zaboravljeni model XM. Poslednji pravi Citroen nam govori sve što je potrebno da znamo od CX-u…

Zoran Tomasović

(10336)