AR pijaca klasika: Kada su Amerikanci nakratko zavoleli karavane
Postoje dve karakteristike, osobenosti automobila sa evropskog tržišta koje već duže vreme nemaju nikakvu popularnost u Sjedinjenim Američkim Državama. Prva grupa su vozila sa dizel motorima ispod haube, a druga karavani.
Znamo da su karavani izgubili bitku i na evropskom tlu od krosovera, ali su se predali daleko ranije „preko bare“. Nije situacija uvek bila takva, i od perioda ranih pedesetih godina pa sve do sredine osamdesetih godina prošlog veka, karavani su zapravo uživali u velikoj popularnosti u Americi. Penzionisali su ih minivanovi i to pretežno oni od strane korporacije Chrysler.
S vremena na vreme bi se pojavio neki moderni karavan i postoji mala grupa kupaca koja ih još uvek želi, ali su oni u manjini. Jedan od najambicioznih planova da se ponovo oživi takva kategorija se odigrao pre oko dve decenije, kada je Chrysler predstavio model Dodge Magnum.
Firma je verovala da karavani imaju dosadan imidž zato što su uglavnom napravljeni za „očajne domaćice“, ali ukoliko on bude imao sportskog ukusa, onda su šanse za uspeh daleko veće. Magnum je delio identičnu platformu LX kao i modeli Dodge Charger i Chrysler 300, a takođe je bio baza za karavan s oznakom na evropskom tržištu (takav automobil nikada nije postojao u Americi).
Nudio je standardan pogon na zadnju osovinu i po dva benzinca sa šest i osam cilindara. Vrhunac ponude je činilo izdanje SRT-8 koje smo izabrali za današnju pijacu.
Magnum ipak neće opravdati očekivanja. Proizvodiće se samo od 2004. do 2008. godine i u tom periodu će pronaći nešto manje od 170 hiljada kupaca, pre nego što je Dodge digao ruke. Kao što smo spomenuli, za one koji su želeli da budu glavni baja u selu je postojao SRT-8 sa 6,1-litarskim benzincem i osam cilindara.
Razvijao je 425 konjskih snaga dok je menjač bio petostepeni automatski. To je bilo dovoljno za ubrzanje od nule do 100 km/h za manje od pet sekundi i maksimalnu brzinu od 273 km/h. Takvo zadovoljstvo je koštalo 42.855 američkih dolara ili 64.650 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca.
Primerak iz današnje priče je iz 2006. godine i trenutno se nalazi u gradu Siskejp unutar američke savezne države Kalifornije. Prešao je 209.600 kilometara, ali se u oglasu napominje da je odlično čuvan i da se tolika kilometraža ne bi mogla primetiti.
SRT-8 je generalno bio bogato opremljen sa 20-inčnim felnama, Bremboovim kočnicama, šiberom, kožnim sedištima sa klimom i grejačima, navigacionim sistemom i sa još mnogo. Prodavac napominje da je on bio jedini vlasnik ovog Magnuma i da ga je redovno održavao po instrukcijama koje je naveo proizvođač.
Aukcija je donela sedamnaest ponuda, a najviša je iznosila 14.500 američkih dolara.
Zoran Tomasović
(422)
Lep je, majku mu …I jako moćan. Divlja zverka.
U to vreme sam zaista slinio za evropskom varijantom, sa 3,0 dizelom.
https://www.polovniautomobili.com/auto-oglasi/21577117/chrysler-300c-30?attp=p0_pv0_pc0_pl1_plv0
Ja baš volim karavane, ali mi je ovaj nekako kao Topalović edicija.
Vozio sam se „onomad“ u jednom gotovo novom 3,0d primerku, pozadi, zvuk diferencijala je bio kao u Ladi nivi.
Vlasniku to nije smetalo pa je kasnije nabavio i hemi verziju.
Ne znam kakav je zvuk zadnjeg difeencijala Lade Nive, kod mene je bio ispravan. I „ćutao“ je 😊
A tačno je da 300C karavan oblikom zadnjeg dela ( onim „niskim“ bočnim prozorima pozadi ) deluje nekako baš „grobljanski“, ali, meni se on dizajnom dopadao. Pa i okolnost da je bio u AWD izdanju.
Mada verujem da unutra nije nudio bilo kakav poseban komfor.