AR test: Peugeot 408 Plug-in GT/180 KS

Sve u jednom

Novi 408 zbunjuje svojim izgledom i namenom! Nešto između krosovera, kupea i berline s petoro vrata, ovaj Peugeot teško je svrstati u bilo koju od postojećih kategorija.

„Mais comment elle est belle“ (u prevodu „ma kako je lepa“, jer je automobil imenica ženskog roda u francuskom jeziku), uzvik je divljenja koji sam mogao čuti svaki put kada sam se negde zaustavio s novom 408-icom, počevši od čuvene Place de Vendome (krcata poznatim zlatarama i markama tipa Bvlgari, Cartier, Chaumet, Chanel, Dior…), gde bogate klijente iz celog sveta čekaju privatni vozači najluksuznijh limuzina.

E da, ukoliko je njih uspeo da impresionira ovaj Peugeot 408 kako ne bi običnu francusku raju, posebno u ovoj nestvarnoj zeleno/plavoj boji, nalik na veliki vilinski konjic koji blista na Suncu! Jesu ga bogami ulickali u pres voznom parku, prosto me srce zabolelo kada sam ga za potrebe testiranja par dana kasnije provozao prašnjavim zemljanim putevima kroz duboku travu.

Šta reči u vezi dizajna? Možda samo da Peugeot u poslednje vreme ima veoma uspešne kreacije, pomalo nesvakidašnje, ali svakako drage oku! Ni 408 nije izuzetak, te ga opet s velikim nestprljenjem uzoh na jednosedmičnu test vožnju. Posebno jer sam ovoga puta tražio znatno snažniju verziju, da ne kažem interesantniju od prethodno vožene (1.2 Pure Tech/130), odnosno hibridnu sa spoljašnjim punjenjem od 180 ks.

Pre priče o agregatu malo glasnog razmišljanja na temu šta je zapravo 408 i kom segmentu pripada? U poslednjih desetak godina navikli smo se na neke nove žanrove, podkategorije, čak i u okviru same grupacije PSA, to jest Stellantisa, gde pre svega mislim na Citroen C5 X, koji bi se na izvestan način mogao porediti s ovim Peugeotom.

U opštim crtama ovde imamo posla s jednim kupeom s petoro vrata od bezmao 4,7 metara dužine, povišenim od tla za 5 cm u poređenju s manjim nazvanim 308, na čijoj je platformi postavljen. Dobro a zašto 408 pitate? Broj koji ga prirodno pozicionira iznad 308, ali se u priču umešala i „kineska veza“!?

Naime, 2010. godine u Evropi model 407 ustupio je mesto prvoj generaciji 508, ali za kinesko tržište u katalogu i dalje postoji model 408, koji se ubacio između 308 i 508. Kineski 408 je zapravo 308 sedan, odnosno verzija s trovolumenskom karoserijom i klasičnim prtljažnikom, za potrebe lokalnog tržišta. No kako Kina odavno nije više „druga liga“, za ovo tržište sada su namenjeni samo noviteti, te će tako novi 408 zameniti tamošnji, što će reći da Peugeot pored evropskog cilja i na ogromno azijsko tržište!

U poređenju s postojećom gamom, 408 je veći za 6 cm od 308 SW (karavan), odnosno isto toliko je kraći od limuzine 508. Njegova silueta je međutim unikatna, ne liči ni na jedan od postojećih modela kuće. Rekao bih pravi „švajcarski nožic“, s brojnim praktičnim rešenjima, računajući i izdašan unutrašnji prostor, tako da je za očekivati da će preoteti deo klijenata zainteresovanih za 308 SW i 3008!

Ne nisam pogrešio kada sam naveo 3008, jer 408 ima klirens od bezmalo 19 cm, tako da se može nadmetati i sa SUV modelima! Što se tiče ostalih estetskih detalja spomenimo proširen trag točkova zbog kojih su proširena i „krila“, na voženom završnom nivou GT njihov obod je od crne plastike.

Izuzmemo li vetrobransko staklo, poklopac motora, prednja vrata i svetlosnu grupu, koji su  preuzeti iz modela 308, svi ostali elementi karoserije su drugačiji. Kao i prošli put i sada su me oštri uglovi u izvesnoj meri podsetili na stil famoznog Lamburginija Urusa, posebno kada se radi o krovnom spojleru, gde par „mačijih ušiju“ poboljšavaju aerodinamiku i ujedno skrivaju šarke petih vrata.

Prednji deo poseduje dakle brojne elemente sadašnjeg 308, s LED dnevnim svetlima u obliku očnjaka, koji se spuštaju sve do branika, ali ovde je maska uvek u boji karoserije. Disktutabilan je zadnji deo, gde pre svega mislim na ogroman branik od crne brut plastike. Deluje neskladno, osim što je praktičan (otporan na kontakte s drugim vozilima), zaista ne vidim šta je bio cilj dizajnera!

Meni lično nije nimalo zasmetao, naprotiv, nije lako da sačuvate branike u boji karoserije u gradu gde se mnogi vozači parkiraju „na dodir“! Bilo kako bilo, ovaj Peugeot deluje znatno privlačnije uživo nego li na fotografijama, posebno kada je obuven u“ felne“ koje idu i do 20 cola („samo“ 19 na voženom), plus u nekoj od atraktivnih boja kao što je voženi.

Još jednom treba naglasiti de je ovaj 408 bio gotovo unikatan na ulicama Pariza, te je kao takav posve prirodno privukao dužnu pažnju svojim nesvakidašnjim formama i stilom.

I -Cockpit kao zaštitni znak

Već po otvaranju vrata svima je jasno da smo u jednom Peugeotu, kao i kod mnogih drugih proizvođača stil enterijera je prepoznatljiv i deli ga više modela kuće. U prevodu, takozvani „i-Cockpit“, je postao nezaobilazan, iako je ovde donekle drugačiji u poređenju s modelima 208, 2008, 508, 3008 i 5008!

Naravno da su pojedini elementi, kao što je mini upravljač i pogled na instrument tablu preko njega, zadržani, no komandna tabla ovde je još orginalnija, kompletnija, s dvostrukim centralnim ekranom. Ko je imao priliku smestiti se u 308 primetiće da je gotovo identična, enterijer je dakle maksimalno „digitalizovan“, te se pored centralnog ekrana od 10 inča srećemo s još jednim manjim, nakalemljenim odmah ispod.

Služi istoj svrsi kao i klasični tasteri, ali se izborom pojedinih funkcija ulazi u „meni“, te vrše razna podešavanja i reglaže. Primera radi, ukoliko se dodirne komanda za sedišta, na ekranu iznad pojavi se njihova slika, te se ulazi u podmemoriju za izbor raznih vrsta masaže i grejanja.

U početku sve deluje komplikovano i zbunjunjuće, neophodno je vremena da bi se upoznalo sa svim funkcijama. Inače glavni ekran za multimedijalni sistem je kao kod smartfona, moguće je zumirati sliku ili „listati“ stranice prstom.

Mlađi vozači koji se ne „skidaju“ sa telefona biće oduševljeni, sve je moderno i atraktivno, inforamacija ima „k’o šaše“. Pojedine funkcije se iz sigurnosnih razloga ne mogu izabrati u vožnji (dostupne isključivo u stanju mirovanja), kao što je recimo izbor grafike i boja na instrument tabli. Dragi Bože šta se sve tu može pronaći, no ukoliko očekujete i nekakvu imitaciju klasičnih instrumenata, bićete razočarani.

Treba reći da se i ovde mogu izabrati instrumenti u takozvanoj tehnologiji 3D, koji su dopunjeni određenim funkcijama vezanim za hibridno funkcionisanje, kao u slučaju voženog modela. Dakle i ovoga puta na parkingu u fabrici Poissy, nedaleko od Pariza, dočekao me je jedan makimalno ulickan primerak, u najvišem završnom nivou GT.

Enterijer krase veoma dobra kožna sedišta sa svim električnim podešavanjima (opcija), no i dalje je neophodno tražiti kompromise kako mali upravljač nebi zaklonio instrument tablu. Sva sreća te ima ogromnu amplitudu podešavanja, verujem da ga čak i jedan košarkaški centar može spustiti dovoljno nisko. Za nas kompaktne, da ne kažem male, za pohvalu je globalno uzevši, povišena poziciji i pristup radnom mestu, sedište se automatski pomeri unazad.

Pogled ka napred je dobar, ne i unazad kroz malo i zakošeno staklo ne vidi se bog zna šta. Prilikom parkiranja mora se osloniti na senzore! Unutrašnjost kod modela 408 je evidentno prostranija nego li kod heča po imenu 308, što se pre svega ogleda na zadnjoj klupi!

Osim što je ovaj kupe/krosover duži za čitavih 32 santimetra, ima i produženo međuosovinsko rastojanje za 21 cm (2,89 m), od čega najviše imaju koristi kolena putnika pozadi. Moj „kopilot“ od 1,82 m visine, koji je podesio vozačevo sedište po meri, kolenima nije dodirivao naslon istog kada se smestio iza.

Uz to, opet usled povišenog odstojanja od tla, ulazak/izlazak iz vozila je jednostavniji nego kod modela 308 i 508, koji ruku na srce i nisu neke reference na ovom polju, naprotiv! Ukratko, onima kojima je unutrašnji prostor važna stavka, računajući i prtljažnik, neće biti razočarani, posebno jer su ovde predviđena praktična peta vrata s električnom asistencijom, na kojima je s unutrašnje strane integrisan pokrivač.

Treba ipak precizirati da je kod voženog hibrida osetno manji, to jest plići, a sve zbog baterije u dnu. Umesto „lepih“ 536 lit, kod verzije sa SUS motorom, ovde je sveden na 470 lit! U vezi enterijera još par zapažanja, kvalitet fabrikacije mi deluje na očekivanom nivou, ne i izbor pojedine plastike.

Konzola između sedišta je na dva nivoa, na višem delu gde se nalazi sklopka automatskog menjača EAT8, plastika je metalizirana, osim što ne deluje dovoljno prestižno, odsjaj Sunca zna da zaslepi vozača! Praktični aspekt enterijera zaslužuje pohvale, svi putni „rekviziti“ mogu se uredno odložiti u više prostranih boksova i udubljenja. Ovo važi i za putnike pozadi, gde pronađoh izduve za topli/hladni vazduh, naslon za laktove u srednjem delu s udubljenjima za limenke, kao i dva USB priključka.

Puna kapa

Opšte je poznata stvar da Peugeotu, kao i ostalim brendovima bivše grupacije PSA, nedostaju pogonske jedinice. Jednostavno mnogi proizvođači našli su se u „raskoraku“, u nemogućnosti da ispune zadate norme o količini štetnih izduvnih gasova jednostavno su ukinuli pojedine postojeće agregate, pre nego li su razvili nove, ekološki prihvatljive!

Podsećanja radi, benzinski 1.6 PureTech i 2.0 BlueHDi su ukinuti, tako da se ovaj lepi kupe/SUV mora zadovoljiti trocilindarskim s indeksom 1.2 PureTech/130, odnosno dvema hibridnim verzijama od 180 i 225 ks! Kod pojedinih modela grupacije još uvek se ugrađuje mali 1.5 BlueHDi/130 (pronalazimo ga i kod novog bratskog modela po imenu Alfa Romeo Tonale), nažalost ne i u 408-ici, koji se mora zadovoljiti slabijim s oznakom 1.6 PHEV od 180 ks (360 Nm), dostupnim odnedavno.

Naime, proizvođač želi ubediti kupce kako je ovaj hibrid snažan kao i bivši dizel 2.0 BlueHDi, te da u proseku „konzumira“ isto kao ovaj. Hmmm, podjednako snažan da, ali potrošnja hibrida, pre svega u vožnji na autoputu, osetno je veća! Usput je zaboravio spomenuti kako je PHEV više hiljada evra skuplji, i za razliku od dizela njegova pouzdanost i dugovečnost je trenutno nepoznata…

No krenimo redom, to jest od tog novog hibridnog „sklopa“, koji se od sada može poručiti i kod ostalih modela grupacije, čime je popunjena „rupa“ između slabašnog 1.2 PureTech/130  i snažnijeg 1.6 PHEV-a od 225 ks. Za neupućene samo napomena kako ima već par godina kako je poslednji navedeni u ponudi, zajedno s još snažnijom verzijom od 300 ks, s dva elektromotora.

Stellantis je tako proširio ponudu naniže, što je iskreno govoreći dobra vest, jer osim što je jeftiniji za bezmalo 2.000 evra, slabiji nema na čemu da pozavidi jačem! Jednostavno radi se o istim pogonskim jedinicima, kod obe verzije pronalazimo elektromotor od 110 ks (320 Nm), koji napaja baterija isto tako identičnog kapaciteta od 12,4 KWh.

Električni motor smešten je odmah pored dobro poznatog motora SUS s indeksom 1.6 PureTech, kome je snaga za ovu priliku smanjena sa 180 na 150 ks, ali je maksimalni obrtni moment od 250 Nm ostao neizmenjen. Samim tim perfomanse su gotovo identične, slabijem treba samo 0,3 sekundi više do 100 km/h (8,1 sekudni) i razvija maksimalnu brzinu od 225 km/h, što je za samo 8 km/h manje.

Peugeot je dakle u pravu kada trvrdi da ovaj hibrid u dobroj meri može da zameni dizel od 2 litre, perfomanse su čak i bolje, dok je u svakodnevnoj vožnji prijatniji. Vozilo prosto klizi, posebno dok u bateriji ima dovoljno energije da u kombinovanoj hibridnoj vožnji ostvari navedenih 180 ks (snaga je kombinovana, ne ukupna), što će reći da se po njenom pražnjenju donekle izgubi na perfomansama.

Dobro, jedan deo energije u bateriji uvek ostaje „zaključan“, to jest rezervisan za napajanje elektromotora (nikad se totalno ne isprazni, što se moze videti na šemi gde oko 10 % maksimalnog kapaciteta služi za ovu namenu), kada 408 nastavlja da funkcioniše kao klasičan hibrid.

Dakle sve dok se baterija ne isprazni oba agregata funkcionišu sinhronizovano, pod uslovom da se izabere program Hybrid ili Sport. Predviđen je i 100 % električni, kada u gradskim uslovima računajte na oko 45 do 50 km autonomije. Peugeot navodi više, čak 62 km, no moja malenkost, kao i francuske redakcije, nisu uspele ostvariti taj podatak.

Po polasku s parkinga fabrike nadomak Pariza, iako je baterija bila maksimalno napunjena, na putnom računaru ugledah autonomiju od samo 34 km, što je pretpostavljam prosek ostvaren vožnjom na otvorenom putu/autoputu. Upravo zato na ekranu uključujem funkciju e-Save, kojom se baterija maksimalno poštedi, sav teret pada na motor s unutrašnjim sagorevanjem.

Jer do kuće dobrim delom koristim autoput, bez veze mi je iscrpeti bateriju koju ne znam kada i kako ću napuniti. Uostalom u konstatnom režimu rada na otvorenom putu potrošnja benzinca je umerena, bez pomoći elektromotora zadovoljva se 6,5 do 7 litara na sto kilometara. Bateriju sačuvah za predveče, kada sam po uobičajnim gužvama krenu u srce Pariza po gospođu Rajković, gde za pređenih 12 kilometara (prosečna brzina kretanja 14 km/h), potrošnja benzina iznosila samo 1 litru u proseku.

Naravno da sam izabrao program Hybrid, kada sistem najpre bira upotrebu elektromotora, benzinac se uključuje tek prilikom jačeg pritiska na gas. No drugog dana vožnje isprazni se baterija, te sav srećan stadoh na jedno prazno mesto kako bi je dopunio. Osim što je odmah pored posla moje supruge, jeftiniji mi je da napunim bateriju (nepunih 5 evra na sat za punjač od 7,4 KW), nego da  samo za parkiranje platim 6 evra na sat!

Jeste, ali ne leži vraže, i pored više pokušaja kontrolna jedinica za plaćanje nije prihvatila ni moju ni Visa karticu od supruge, kao što se to često dešava iskrsnuo je ko zna kakav problem! Ništa dakle od punjenja, iznerviran ostavih tu gde je moj 408 s „kobajagi“ zakačenim kablom celo veče, uz rizak da „popijem“ lepu kaznu (komunalna policija kontroliše da li se zaista vrši punjenje).

Ne dobih kaznu ali za sutradan planirano putovanje od 200 km prođe s praznom baterijom, kada se slika o ovom Peugeotu donekle menja. 1.6 PureTech znatno je opterećeniji, osim što se više napreže, kako bi isporučio željene perfomanse, često mora da se „navlači“ u viši režim rada. Sva sreća te je uvek primerno diskretan (ili je izolacija kabinskog prostora dobra), uz to i automatski menjač EAT8 pomaže mu da se što bolje iskaže.

Prenosi se po želji mogu menjati i ručno, ručicama pored upravljača, sve u svemu agregat korektno izlazi na kraj s 1,7 tona teškim vozilom. Nažalost potrošnja je osetno veća, na autoputu zabeležih nekih 7,5 litara, bez da sam tražio od benzinca da dopuni bateriju u vožnji, kada se i ta opcija uključi potrošnja poraste za oko jednu litru. Tek da spomenem onako usput, u isključivo električnom režimu rada moguće je ostvariti maksimalnu brzinu od 135 km/h, u tom slučaju baterija će se isprazni već nakon dvadesetak kilometara!

Naravoučenije, jedan PHEV hibrid puni se što je moguće češće, osim što su perfomanse superiornije potrošnja je neuporedivo niža. Kako na kraju ipak uspeh da napunim bateriju, dođoh do zaključaka da se prosečna potrošnja tokom prvih stotinak kilometara (naglašavam prvih stotinak kiometara, posle progresivno raste jer se baterija ispraznila) kreće između 4 i 5 lit.

U istim okolnostima, ali s ispražnjenom baterijom, računajte na dobrih 2 litre više. Poređenje s jednim dizelom je dakle manje-više opravdano, nažalost sve to pada u vodu kada započne priča o autonomiji i o ceni! Smanjenjem rezervoara s 52 na 40 litara zapremine, vozač je primoran da se češće zaustavlja na benzinskim stanicama.

Po pitanju cena mogu vam navesti samo one koje se praktikuju u Francuskoj, iako se 408 naveliko reklamira na domaćem sajtu, i dalje su nepoznate za naše tržište. Početna za mali benzinski 1.2 Pure Tech/130 iznosi tako 37.350 evra, dok za voženi hibrid, u završnom nivou GT, treba 49.500 evra. Verujem da nema potrebe navoditi šta sve poseduje od serijske opreme, bogata je, ali za „detalje“, kao što su specifična metalizirana boja (850 evra), Hi-Fi sistem Focal s 10 zvučnika (850 evra), kožna sedišta Nappa s električnom reglažom i masažom za vozača (2.700 evra), električni krov na otvaranje (1.100 evra), snažniji punjač od 7,4 KW (400 evra)…, Mora da se doplati!

Što se tiče ponašanja na putu samo komplimenti, ovde u najboljem maniru dolazi do izražaja tradicionalna udobnost francuskog proizvođača, propraćena izvrsnom reputacijom koju poseduje Peugeot na ovom polju. Povišeno odstojanje od tla se ni ne oseti, vozilo se veoma malo naginje prilikom dinamične vožnje, dok ogibljenje uspešno amortizuje nepravilnosti puta.

Zaključak, po ugledu na spoljašnji izgled, i ponašanje je negde između berline 308 i SUV-a 3008, koji važi za jedan od najtaletovanijih u segmentu. Tako je barem s točkovima od 19 cola, na koje su postavljene relativno uske gume dimenzija  205/55. U vezi punjenja baterije samo podatak da se za jednu noć na standardnoj kućnoj utičnici napuni „do vrha“, odnosno za 3h20 minuta na najslabijim javnim punjačma od 3,7 KW, koliko i iznosi standardni kapacitet ugrađenog punjača.

Ukoliko se doplati za snažniji od 7,4 KW vreme punjenja se smanjuje na 1h40 m. U vožnji bateriju nisam uspeo maksimalno napuniti, već samo dopuniti do nekih 50 %. Ne znam, možda je za to trebalo mnogo više vremena i duži put, no ovo je svakako nelogično jer se time osetno podiže potrošnja benzinskog agregata. U svakodnevnoj vožnji mudrije je izbrati program B, dugmetom pored sklopke menjača, kada je sila uporenja znatno veća, samim tim i punjenje baterije.

To bi bilo manje-više sve što bi trebalo znati u vezi ovog modela nazvanog 408, koji iako ne verujem da će postići veći komercijalni uspeh, zaslužuje pažnju. O direktnim konkurentima ne vredi pričati, na pamet mi ne pada niti jedan sa sličnim formama i pogonskim jedinicama.

Voženi 1.6 PHEV/180 nalazim da je najbolji izbor, zanemarljivo slabiji od jače i skuplje verzije ubedljivo je perfomantniji od malog 1.2 PureTech, koji nije dostojan ambicija ovog Peugeota s ovim nesvakidašnjim četvorotočkašem.

Tekst i slike: Perica Rajković

	Dobre strane:
	Moderan i originalan stil, atraktivan kokpit, prostor na zadnjoj klupi, odličan odnos udobnost/vozna dinamika, menjač, perfomanse, potrošnja benzina s punom baterijom
	Loše strane:
	specifična pozicija za upravljačem, vidljivost unazad, smanjen prtljažnik i rezervoar kod hibridne verzije, električna autonomija, cena

(1973)