Šta su zapravo ugljenično neutralna sintetička goriva?
E-goriva ili elektrogoriva su sintetička goriva dobijena od uhvaćenog ugljen-dioksida ili ugljen-monoksida i vodonika pomoću električne energije dobijene iz obnovljivih izvora.
Konačno odobreni za prodaju posle 2035. godine u Evropi, novi automobili termičkim motorima moraće da ispune jedan uslov: da „piju“ isključivo sintetičko gorivo koje Porsche već proizvodi u malim količinama zajedno sa partnerima Siemens Energy i ExxonMobil u pilot fabrici koja se nalazi u Čileu. Ostaje da se vidi kako ovo gorivo funkcioniše i kome je namenjeno.
Kao što mu ime govori, sintetičko gorivo ne postoji u prirodi kao takvo: najčesće se proizvodi od mešavine atmosferskog CO2 i vodonika proizvedenog elektrolizom. Ovako nastaje gas ili metanol, koji se pretvara u sintetičko gorivo nakon druge rafinacije. Na kraju se dobija benzin (ili po želji dizel, kerozin ili sintetičko ulje) spreman za pogon termičkog motora bez najmanjih tehničkih modifikacija.
Ove različite faze proizvodnje troše mnogo energije, koja naravno mora biti obnovljiva da bi ovom gorivu pružila sve svoje ekološke prednosti. Otuda je izbor Porschea i njegovih partnera da koriste vetrogeneratore i postave svoju pilot fabriku u Patagoniji, gde vetar duva dovoljno da okreće lopatice punom snagom 270 dana u godini. Identična vetroturbina instalirana u Nemačkoj bila bi tamo samo 80 dana u godini i stoga bi proizvodila 3,5 puta manje energije. (Mogli bi da iskoriste i energiju Sunca, primedba urednika).
Status gotovo ugljenično neutralnog goriva potiče od činjenice da se CO2 koji se koristi za njegovu proizvodnju prvo izvlači iz atmosfere. Stoga se procenjuje da automobil ne emituje (mnogo) više CO2 od onoga što je njegovo gorivo „zahvatilo“. Emisije čestica i NOx takođe ostaju.
Sa jednom turbinom na vetar, fabrika u Čileu može da proizvede 130.000 litara goriva godišnje. Proširenje flote vetroturbina omogućiće proizvodnju 55 miliona litara od 2025. godine, a zatim 550 miliona litara 2027. zahvaljujući dugoročno planiranim 380 vetroturbina. Kap e-goriva u okeanu nafte: 2020. godine, samo u Francuskoj, potrošeno je 42,55 milijardi litara goriva uprkos uzastopnim zatvaranjima zbog ludila oko korone! Stoga smo daleko, veoma daleko od snabdevanja 1,3 milijarde termičkih vozila koja su trenutno u opticaju u svetu.
Porscheov cilj nije da rezerviše e-gorivo za svoje kupce, već da pokaže da njegova proizvodnja „niskougljeničnog“ goriva funkcioniše. Naravno, ovo čileansko gorivo neće završiti u smeću! Prvo će se koristiti za snabdevanje 911 GT3 prijavljenih za takmičenje Supercup, a zatim za snabdevanje svih centara Porsche Experience, koji pružaju kurseve vožnje širom sveta. Konačno, omogućiće da se napune „prvi litri“ rezervoara standardnih Porschea koji izlaze iz fabrike. U 2030. godini, cilj bi bio da se višak ubaci u tradicionalnu distributivnu mrežu, jer se e-gorivo može bez problema mešati sa drugim gorivima.
Za Porsche, trenutna cena e-goriva ne znači mnogo i mora se sagledati s obzirom na početna ulaganja, koja su logično značajna (100 miliona evra samo za proizvođača). Portparol Porschea procenjuje njegovu trenutnu cenu na oko 10 dolara po litru, ali bi do 2030. ona mogla pasti na oko 2 dolara po litru „prema najoptimističnijim prognozama“.
Ako vam ova poslednja cena ne deluje zastrašujuće, zapamtite da je objavljena bez poreza, što na naftne derivate u Srbiji predstavlja više od polovine cene goriva, dok u Francuskoj ide i preko 60 procenata. Drugim rečima se može reći da održivost ovog „zelenog“ zlata će zavisiti od poreskih podsticaja koje će potencijalno dati rukovodstva država.
Na papiru se čini da je sintetičko gorivo čudesno rešenje: skoro nulta emisija ugljenika, potpuna kompatibilnost sa novim termičkim modelima ili onima koji su već u opticaju, transport i distribucija su mogući u postojećim mrežama. Nažalost, njegova skupa i složena proizvodnja ga možda nikada neće učiniti pristupačnim ili rasprostranjenim gorivom, što će ograničiti njegovu upotrebu na kupce koji su u stanju da priušte retke modele sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem koji će se i dalje prodavati nakon 2035. godine.
Sa ovim preokretom u Briselu, neki proizvođači su sačuvali svoje dragulje (Porsche, Ferrari, Lamborghini, …). Francuzi neće menjati svoje planove: Renault i Stellantis su već obećali potpunu elektriku u Evropi do kraja decenije.
AutoRepublika
(1599)
„…jer se e-gorivo može bez problema mešati sa drugim gorivima.“ A šta sam ja rekao prije neki dan? Počinje šverc: Bato, ma nema u tom gorivu ni kap ruske nafte, majke mi… I kako sve počinje? Znači uzmemo motor od 400+ konja i na njemu pravimo ekologiju… 😳🤔 A ovamo ćemo da gasimo male automobile jer smo digli cijene tehnologije (i SUS i baterije). „E-gorivo“ može da „spasi“ CO2, a šta je sa azotnim oksidima? Ako se ne varam prvo su zbog njih lajali na dizele, pa tek onda izmislili CO2… Od e-goriva, vodeći računa o upotrebljivosti, ekologiji, lokalnoj proizvodnji… Pročitaj više »
Kako god pogledaš, deluje da će posedovanje i vožnja sopstvenog automobila u budućnosti biti samo privilegija najbogatijih.
Ne… Privilegija bogatih će biti prodavanje M pod B, a siromašne će ubjeđivati kako treba da voze brze i teške aute, ali da budu ekološki osviješteni i ekonomski onesviješteni. Znači smeće od proizvoda (Coca Cola, kao primjer) se stavlja u smeće od ambalaže (plastične flaše) i onda neko utvrdi kako su te flaše štetne, umjesto da ih zabrane, oni izmisle „aditiv“ koji se stavlja u plastiku i proglase tu ambalažu za ekološku… I što više piješ smeća i bacaš to smeće oko sebe ti si više ekolog 😳🤔. E ja vidim takvu analogiju sa ovim gorivom… Usput, iz tog smeća… Pročitaj više »
Kako god da okrenem…ne vrijedi,bulja je uvijek odpozadi.Debilana…
Kad se kod nas dokopaju tog blaga još ga oplemene našim aditivima!
Nešto me ne greje sunce da će e goriva zaživeti. Ako je najoptimističnija procena da će koštati 2 USD, onda će biti bitno više. Subvencije, porezi, olakšice, opet po grbači naroda, poreskih obveznika.
Za proizvodnju je potrebna velika količina struje, a ona kao takva može i za vodonik, a može i u baterije.
Problem je baš ta velika količina ekološki dobijene energije. A kada je dobijemo, lako će se preusmeriti na neku granu industrije gde je energija potrebna.
Malo sam detaljnije citao, ista količina struje može pokretati 1.600 baterijskih vozila, 600 na vodik ili samo 200 na e-gorivo (gubici su tijekom proizvodnje i transporta ali i termicki motor na E gorivo ima iskoristenje od cca 40%, a elektro motor cca 90%). Prednost e goriva vidim prvenstveno za avio industriju zbog velike gustoće energije a laganog spremnika. Baterije i vodik zapravo nemaju nikakvu sansu za aviopromet. Vodik vjerojatno ima smisla za vlakove, brodove i teske strojeve, mozda i poljoprivreda? Za aute, sviđalo se to nekom ili ne, kladio bi se na BEV kao glavno tehnološko riješenje.
moje lično mišljenje je da su elektro vozila budućnost,
gustina energije u baterijama će se povećati
dobar deo energije se može dobiti iz solarne energije
reciklaža baterija. ima tu puno posla..ali biće
servis baterija, će dosta napredovati, one zapravo dugo traju, i pravi se velika frka oko zamene baterije od 20 000eur… biće popravki, retko zamene.
Budućnost nije ni u jednoj jedinstvenoj tehnologiji već u kombinaciji… Elektro za grad i manje međugradske distance, prerada otpadne plastike u gorivo za izradu vještačkih goriva, to niko ne pominje, more plastike je tu a i tehnologija modifikovane pirolize, plus železnica n astruju plus manje putovanja (to najviše štedi gorivo 😉).
A osim toga možemo to podijeliti i ovako:
– EU na struju još 5 godina, najviše 5 godina, nakon toga Lada Niva 😂
– ostali svijet 5% na struju ostalo na klasičnu naftu…