AR pijaca klasika: Moja slabost
Nakon dolaska u Sjedinjene Američke Države sada već davne 1999. godine, naš prvi bolji automobil koji smo imali je bio Dodge Intrepid. Sećam ga se kao da je juče bilo. Limuzina dugačka oko 5,2 metra, crvene boje, sa takozvanim „Cab Forward“ stilom gde su sve komponente enterijera pomerene više ka napred, nego što je to bio slučaj kod većine konkurenata.
Imali smo Intrepid nekih jedanaest godina i uglavnom nas je odlično služio, pre nego što je počeo da pokazuje godine i uvek sam ostao ljubitelj tog modela.
Primerak iz današnje priče nije Intrepid, ali jeste njegov luksuzni rođak. Reč je o grupi od četiri modela na platformi nazvanoj LH, a oni su bili Chrysler LHS, Concorde i 300M kao i spomenuti Intrepid. Najpoželjniji od njih je bio 300M zahvaljujući kome je Chrysler ponovo oživeo svoje legendarno ime.
Serija 300 zauzima veoma bitno u istoriji američke automobilske industrije. Proizvodila se od 1955. do 1965. godine i u svoje vreme je predstavljala neke od najmoćnijih četvorotočkaša koje je Detroit imao da ponudi. Njihovu detaljnu istoriju možete da pročitate ovde.
Poslednji model iz serije 300 Letter Series je bio 300L iz 1965. godine, pa je naslednik logično nazvan 300M. Proizvodio se samo tokom jedne generacije od 1999. do 2004. godine pre nego što ga je zamenio veoma uspešni 300/300C. U svoje vreme je dobio dosta pohvala zahvaljujući fantastičnom retro stilu i ponašanju na putevima. Najveća pohvala je stiga od strane uglednog magazina Motor Trenda, koji ga je proglasio za automobil godine.
Model 300M je pokretao 3,5-litarski benzinac sa šest cilindara i 255 „konja“, a snaga se prenosila na prednje točkove preko četvorostepenog automatskog menjača. Fabričke informacije kažu da mu je bilo potrebno 7,3 sekundi da ubrza iz mirovanja do 100 km/h uz maksimalnu brzinu od 240 km/h.
Brzina je zapravo bila u drugom planu i 300M se posebno izdvajao svojom udobnošću tokom vožnje na duže distance. Svakako nije bio jeftin pošto je koštao 32.595 američkih dolara, ili 54.507 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca.
300M je iz današnje priče je iz 2002. godine i do sada je prešao nešto manje od 100 hiljada kilometara. Nalazi se u gradu Alison Park unutar američke savezne države Pensilvanije, ali je većinu vremena proveo u sunčanoj Kaliforniji.
Ovo je inače paket opreme Special i sa njim dolazi dosta stavki opreme, kao što su 18-inčne felne, kožna sedišta, šiber, HID farovi, grejači u sedištima, automatska klima i još mnogo toga. Takvu opremu verovatno danas uzimamo zdravo za gotovo, ali ovde ipak pričamo o automobilu koji je napravljen pre više od dve decenije. Special je imao i određene mehaničke modifikacije u poređenju sa svakim drugim primerkom modela 300M, kao što je sportsko ogibljenje i nešto manja visina.
Do kraja aukcije je ostao još jedan dan, a trenutno najviša od jedanaest ponuda iznosi 6.200 američkih dolara.
Zoran Tomasović
(1510)
Ovaj auto tako opušteno djeluje da bi svaku relaciju sa lakoćom savladao.
Auto je za svoju velicinu bio sportski nizak – 1,42 metra!
Nikad nisam vozio auto ove veličine sa prednjim pogonom. Dali na autobanu pri velikim brzinama „ofira“ izvesnu nervozu ili je miran kao ovi sa kardanom??
Teorijski i prakticno, prednji pogon je mnogo mirniji od zadnjeg i to bez obzira na velicinu! Kod zadnjeg pogona vazi pravilo „sto duzi, to mirniji“. Slucajno, isto pravilo vazi i u nekim drugim oblastima… 🙂
Eto zašto Bmw serije 7 tako mirno i sigurno „operiše“ na svim brzinama.
„Odgovor je tacan! Idete li dalje?“ 🙂
Hvala junače.
5 cijelih metara lima🤔Predugačko za naše uslove.Parkinzi su tijesni, garaže sve manje i skuplje.
U Evropi su automobili stigli americke, duzine blizu 5 metara nisu vise nikakva retkost. Parkinzi su podeseni za nove velike automobile. Bar u Nemackoj.
Da, voze se sve veći i veći automobili.Poveliki SUV-ovi džipovi, pikapovi, limuzine, el. vozila,…
Takav nam je svojedobno došao u praonu, lijep auto, ali očistiti prednju i pogotovo zadnju šajbu je jako nezgodno, toliko je zakošena da ne možeš dosegnuti donji rub🤣
Volim kad se auto sagleda iz više uglova 😉👍
Nude za ovo na licitaciji iznad 3 dolara po kilogramu?
Još znači nije za staro gvožđe 😀