Zanimljivost dana: Ford Mustang Lawman – zabava za vojsku

Iako ih (verovatno) ne volimo i smatramo da se petljaju svuda gde im nije mesto, teško da neko može osporiti kolike su patriote američki vojnici. Ne zato što „kao“ vole svoju zemlju više od drugih vojnika širom sveta, već su u većini slučajeva dovoljno naivni da veruju pohlepnim starcima iz Vašingtona koji im sole pamet kako silni ratovi nisu u funkciji zaštitet i pospešenja ekonomije, već bi trebalo da brane „slobodu i demokratiju“.

I automobilski proizvođači su često pratili takvu teoriju. Opet, ne zato što ih je kao briga za nekog vojnika u Vijetnamu ili Afganistanu, već da u njegov mozak „uglavi“ da je određeni automobil jako kul i da mora da ga kupi čim se vrati kući.

U današnjem izdanju zanimljivosti dana ćemo posvetiti pažnju baš jednom takvom četvorotočkašu, a reč je o modelu Ford Mustang Boss 429 Lawman.

Njegova istorija počinje početkom šezdesetih godina i to ne u Fordu već u susednom Chrylseru. Poznat po imenu Al Ekstrand je bio po zanimanju advokat, ali je u slobodno vreme voleo da se trka na pravcu u šampionatu NHRA (National Hot Rod Association). To je privuklo pažnju čelnika Chryslera i do 1965. godine Ekstrand će predvoditi timove Plymoutha i Dodgea u NHRA.

Takođe je osnovao ličnu kompaniju American Commando Drag Team s ciljem da poseti i ostale države, a krajem šezdesetih godina je aktivno demonstrirao ove modele u Velikoj Britaniji i Švedskoj. Javnost nikada ranije nije videla slične automobile na Starom kontinentu, koji se još uvek oporavljao od posledica Drugog svetskog rata, i kupovna moć je još uvek bila relativno slaba.

To je privuklo pažnju Forda, mada je američki proizvođač imao neke druge planove. On je znao da tradicionalni evropski kupac neće biti u stanju da kupi novi Mustang ili Torino, ali je širom Evrope i Azije bio veliki broj američkih vojnika koji ih nikada nisu ni videli uživo.

Plan je zahtevao pokazati im šta Ford ima u svojoj ponudi, da bi zatim taj vojnik požurio u izložbeno-prodajni salon čim se vrati kući. Ford je spremio jedanaest primeraka specijalnog modela Mustang Mach 1 i još pet s čuvenim motorom po imenu 429 Cobra Jet, ali je Ekstrand želeo da ode korak dalje, što je podrazumevalo i da modifikuje čuveni Boss 429.

Reč je o specijalnoj konfiguraciji dostupnoj samo 1969. i 1970. godine sa ciljem da se homologuje istoimeni motor za šampionat NASCAR-a. Na papiru je razvijao 375 konjskih snaga, mada je prava brojka zapravo bila bliža 500 „grla“.

Ekstrand je dodao kompresor i snaga je porasla na čak hiljadu „konja“ i maksimalnih 1.085 Nm obrtnog momenta. Takođe je bio jedini Boss 429 sa automatskim menjačem, dok su svi ostali pružali četvorostepenu manuelnu transmisiju. Posao izrade je poveren Fordovom dugogodišnjem partneru Karu Kraftu iz američke savezne države Mičigen koji je tradicionalno bio zaslužan za sve specijalne modele.

Ekstrand je ovom novitetu dao ime Lawman što bi u bukvalnom prevodu bilo „uterivač pravde“. Ime je dodeljene u čast njegove profesije, a Kar Kraft će napraviti dva primerka po ceni od dvadeset hiljada američkih dolara (oko 152.665 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca) po vozilu.

Tokom ranih sedamdesetih godina preko 240 hiljada američkih vojnika će videti Lawman u akciji u Vijetnamu, Južnoj Koreji, Japanu i Filipinima. Originalno je napravljen samo jedan primerak, ali je uništen kada je pao sa dizalice tokom utovara u brod.

To je nateralo kompaniju Ford da odobri budžet i za drugi primeraka vozila koji je Kar Kraft kompletirao za nekoliko meseci. Ford je redovno slao i svoje profesionalne vozače, pošto Lawman svakako nije bio preporučljiv početnicima niti je bio prikladan u rukama amatera. Ipak pričamo o automobilu o vozilu sa samo doboš kočnicama, bez servo volana pa i bez sigurnosnih pojaseva.

Nakon što su putovanja kompletirana, svih jedanaest primeraka Macha 1 i pet s motorom Cobra Jet su uništeni u Aziji, pošto je Ford izračunao da je takav proces jeftiniji nego plaćati putarinu brodom. Lawman je spasila njegova individualnost, zbog čega je vraćen u Ameriku u korišćen u promotivne vrhe.

Kupio ga je amaterski vozač Dejv Mekormik koji ga je koristio tako što se trkao u Detroitu tokom sedamdesetih godina. Automobil je ostao u originalnom stanju s izuzetkom oznake na vratima koja se nije nalazila na vozilu tokom turneje u Aziji. Mekormik mu je dao naziv „Blue Devil“ (Plavi đavo).

Ekstrand je kupio Lawman nakon što je Mekormik preminuo i finansirao detaljnu restauraciju da bi ga zatim kupio čuveni rvač Bil Goldberg za sumu od 132 hiljade dolara (današnjih 212 hiljada najmanjih zelenih novčanica) 2003. godine. Na satu je tada stajala neverovatna cifra od samo 890 milja (1.424 kilomtara). I Goldberg je finansirao detaljnu restauraciju, a u današnjim rukama se nalazi sve do ovog petka.

Da li je Lawman uspeo u svojoj originalnoj nameri da privuče više kupaca? Pa ne baš, pošto je Ford do 1971. godine već imao poslednju evoluciju originala, a tri godine kasnije i potpuno novi Mustang.

Ipak, ostaje veoma bitan deo američke kulture i načina promocije koji nikada više nismo videli, a takođe je i najmoćniji Mustang ikada proizveden od strane Forda. Ako ni zbog čega drugog, barem zbog ovih informacija zaslužuje svoje mesto u američkoj istoriji.

Zoran Tomasović

(464)