AR pijaca klasika: Neuništivi dinosaurus
Jeep Cherokee XJ ima status velike legende u automobilskom svetu Sjedinjenih Američkih Država. Neko će reći da je svaki Jeep u neku ruku takav, ali je generacija XJ-a popularnog Cherokeeja bila posebna iz nekoliko razloga. Kockasti stil je mogao da prođe samo „preko bare“, takođe je bio dovoljno civilizovan iako je pružao izvanredne terenske mogućnosti, a njegov 4,0-litarski motor sa šest cilindara u rednoj konfiguraciji je mogao večno da traje.
To ujedno objašnjava zašto se proizvodio bez većih izmena čak osamnaest godina i nudio se širom sveta. Serijska proizvodnja je započela 1983. godine u vreme dok se Jeep još uvek nalazio pod vlasništvom AMC-a, a njegov gazda je bio Renault, pa samim tim možemo da pripišemo Francuzima velike zasluge.
Većina prodatih Cherokeeja je bila terenske konfiguracije, s dvoje ili s četvoro vrata, ali malo ljudi zna da je postojao i pikap kamionet. On se zapravo nije vodio kao Cherokee već kao zaseban model, i zvao se Comanche, ali je na prvi pogled jasno da je samo jedna od konfiguracija starijeg brata.
Nastao je s ciljem da pruži konkurenciju modelima kao što su Chevrolet S-10 i Ford Ranger i proizvodio se od 1986. do 1992. godine. Nikada nije zabeležio onaj komercijalni uspeh ili kultni status kao što je to uspeo model Cherokee, što ne znači da nije bio bitan.
Najbolja prodajna godina je bila 1988. kada je isporučeno 43.718 vozila, a takva cifra je bila nekih desetak puta manja nego ona kojom su se mogli pohvaliti konstruktori spomenutih modela S-10 i Ranger. Mnogi će reći da je Comanche od prvog dana bio osuđen na neuspehm odnosno to je krenulo od onog dana kada je korporacija Chrysler preuzela komandu nad Jeepom, a u svojoj ponudi je već imala model Dakota.
Baš zbog tako skromnih brojeva koji ilustruju obim proizvodnje, danas je gotovo nemoguće pronaći Comanche u dobrom stanju. Jeepov kvalitet nikada nije bio na visokom nivou, a kako je proizvodnja prestala pre više od tri decenije, tako su postali velika retkost.
Iz tog razloga smo izabrali ovaj primerak iz 1988. godine koji se trenutno nalazi u gradu Su Fols unutar američke savezne države Južne Dakote. Prešao je 140.800 kilometara i sve do protekle godine je imao samo jednog vlasnika.
Comanche je pružao nekoliko motora u izboru, a ovaj pokreće onaj najpoželjniji. Reč je o spomenutom 4,0-litarskom benzincu sa 177 konjskih snaga i maksimalnih 304 Nm obrtnog momenta. Comanche se nudio i sa petostepenim manuelnim menjačem, ali u ovom slučaju ćemo pronaći automatik sa četiri stepena prenosa. Fabričke informacije kažu da mu je potrebno 8,8 sekundi da ubrza iz mirovanja do 100 km/h uz maksimalnu brzinu od 178 km/h.
Aukcija je tek otvorena, a trenutno najviša od sedam ponuda iznosi šest hiljada američkih dolara.
Zoran Tomasović
(1861)
Lepa kocka.
Da li je ovaj motor bio dosatupan i u tadašnjim evropskim verzijama Jeep-a ?
Ja se sjećam da su oči ostajale na oznaci 4.0 (a čini mi se i neke veće preko 5l) na poklopcu prtljažnika kod Čirokija iz 80-tih
Da, bio je neki 4,0. Koji je, ako se dobro sećam šta mi je često govorio jedan moj drug, imao 4 glave motora. I sećam se i da je govorio da je to bio teško smeće od motora. Koji je servisere činio bogatim i prebogatim, posebno sa razloga jer su u to vreme te američke džipove kod nas vozili ljudi koji su bili „baš u parama“. I bili pogodni za „šišanje“ za svoje USA mezimce. A ovaj tekst govori o nekom „najpoželjnijem 4,0“ motoru. Pa se zato i pitam … Da li je taj ikada stigao u Evropu tako poželjan… Pročitaj više »
Svi Jeepovi tog perioda (od 87 pa kroz devedesete i pocetkom ovog veka) su koristili jedan te isti motor od 4 litre – AMC PowerTech linijski 6 bez obzira da li su se prodavali u USA ili Evropi. Nije imao 4 glave, kao sto nema ni jedan linijski 6, ali je u pocetku imao RENIX (Renault-Benix) engine management sistem. Vazi za jedan od najdugotrajnijih i najboljih motora koje je Chrysler koristio, pogotovo za terenska vozila. Jeftino odrzavanje, jeftini delovi i prelazi 500,000km bez problema. U Srbiji vaze neka druga pravila jer je tamo ionako sve naopako.
Jeftino održavanje ??? Kolega sa kojim radim 29 godina ( i čiji život znam kao svoj ) je oko deceniju imao Sebringa. I znam za svaki kvar koji je imao i za svaki dinar koji je platio serviseru koji je bio specijalizovan za američka vozila ( a koji je svoju karijeru održavanja USA vozila započeo u ovl. servisu ). Bezbroj puta sam bio sa njim za tih 10 godina kod tog majstora, čije je dvorište često bilo prepuno i Jeep-ova sa pokvaernim motorima. I znam da je pominjan i neki sa 4 cilindra i 4 glave motora. I nemam dilemu… Pročitaj više »
Ocito nisi procitao moj komentar do kraja.
Jesam. Zaista.
A da sam možda neprimereno reagovao, u smislu tona, možda jesam. No svakako mislim sve što sam napisao.
Izvinjenje.
A znam da je ugrađivan u njih i Renault dizel od 2,1 l, da nije taj?
Upitah sada moj „izvor informacija“.
Taj jedan od problematičnih je bio VM dizel od 2,5 litra.
4 cilindra i 4 glave.
Jeep i Chrysler su ga koristili.
Bio je česta žrtva pregrevanja. I baš golema radost za sve majstore. Bolje nego da su imali neko doživotno izdržavanje ili životno osiguranje.
Taj isti VM motor su izmedju ostalih koristili Alfa u 164, Ford u Scorpio, Range Rover, Opel u Fronteri 2.5td itd itd.
Ugrađivan je i u Alfu 164 i mnoga druga vozila.
Sebring nikada nije nudio ovaj motor, 4.0 L inline 6. Mislim da je najveci motor bio 3.0 L V6 u drugoj generaciji ovog modela.
Inace Sebring je bio na zlom glasu iz puno razloga. Narocito 2.7 L motor koji je imao problema sa curenjem ulja. Kabrioleti su imali problem sa krovnim mehanizmom. Ali je bio udoban is vrlo fini za voznju. Progresivno upravljanje, zadnji anti roll bar, 4 x doube wishbone suspension. Steta za prilcno los kvalitet.
Imao je Sebring kasnije i 3,5-litarski V6. To je fantastican motor – moj Dodge Intrepid ga je imao. Ali je imao problem sa 4-stepenim automatskim menjacem koji je originalno napravljen za mnogo manje i lakse aute i nije mogao da podnese obrtni momenat ovog V6.
3rd gen jeste imao 3 5 l motor. Toliko je bio ružan da sam ga potpuno ignorisao.
Najveci motor koriscen u Cherokee XJ (ovaj kockasti) je bio AMC PowerTech linijski 6 od 4 litre. Grand Cherokee prve generacije se nudio jos sa Chrysler V8 od 5.2 i 5.9 litre.
Nisam znao da je ovakav Džip uopšte postojao.Iz nekog razloga kod Džipa je zapostavljen segment lakih kamiončića-pikapova, vjerovatno po naredbi iz vrha Krajslera, da se ne pravi konkurencija Dodž-RAM diviziji.