Zanimljivost dana: Zašto su francuski automobili nekada imali žute farove?

Nekada davno je bilo veoma lako prepoznati državu porekla mnogobrojnih automobila već na prvi pogled. Amerikanci su imali svoje gadne produžene branike radi domaćih bezbednosnih razloga. Volan sa desne strane je naravno označavao da je vozilo iz Velike Britanije ili neke od njenih nekadašnjih kolonija. A „zaštitni znak“ francuske automobilske industrije su bili žuti farovi.

Zvanično su stupili na snagu 1936. godine, i to ne samo u Francuskoj već i u mnogobrojnim drugim državama širom sveta, a ostali su na snazi do kraja 1993. godine. Ovo je kratka istorija sa razlozima zašto je bilo tako.

Ono što smo uvek očekivali od francuske automobilske industrije (čitaj: od Citroena) jeste da bude drugačija od ostatka sveta. Masovno su proizvodili vozila s pogonom na prednje točkove, pre nego što je javnost uopšte shvatila prednosti takve konfiguracije, a da ne ulazimo u detalje na račun hidrauličnog ogibljenja i pozicije farova koji prate okretanje volana. „Petlovima“ niko nije mogao da ospori takvu tehnologiju, ali su žuti farovi zapravo bili nešto što je ostatak sveta dugo godina osporavao.

Moderni farovi su debitovali tokom dvadesetih godina prošlog veka, a kako su vremenom postajali sve jači i jači, države su počele da uvode zakone koliko osvetlenja zapravo smeju da pružaju. To se posebno odnosilo na one koji vam idu u susret, i nije trebalo da prođe puno vremena pre nego što su zabeležene saobraćajne nesreće zato što bi vozači tvrdili da ih je svetlost farova zaslepila.

Francuska je predvodila industriju po tom pitanju i prednost je davana svima osim vozačima. U novembru 1936. godine je donesena odluka da bi svi novi modeli morali da imaju žute farove, a onima koji su proizvedeni ranije je dat rok da to urade do 1939. godine.

Proizvođačima i vlasnicima je ostavljeno nekoliko opcija, od žute sijalice, do žutog poklopca preko sijalice ili jednostavno fara obojenog u ovu boju. Kao razlog je navedeno to da žuti farovi zaslepljuju nekih 15% manje od onih u beloj boji, a da pri tom pružaju bolje osvetlenje u noći i u magli.

Neke druge države su takođe pratile ovaj potez, ali kasnija istraživanja će pokazati da razlika zapravo i ne postoji, pa su samim tim, bela svetla najzad postala standard širom sveta. Ali, Francuzi se nisu predavali i zasnivali su svoj zakon na studiji akademije za istraživanje koja im je navodno rekla da će žuti farovi sprečiti poveći broj sudara, i samim tim i broj povreda i smrtnih slučajeva.

Problem je nastao kada su debitovala takozvana HiD (high-intensity discharge) svetla, a tadašnja tehnologija još uvek nije dozvoljavala njihovo farbanje. Jedini način da se dobiju žuti farovi u takvim uslovima je da se preko bele HiD lampice stavi žuti poklopac.

Takav poklopac bi smanjivao vidljivost fara za nekih 25%, pa samim tim nije teško zaključiti da su Francuzi bili u zaostatku za ostatkom sveta. Moderna tehnologija je takođe omogućila naučnicima da demantuju predratna istraživanja i Francuzi su konačno priznali poraz početkom devedesetih godina prošlog veka.

Tako je završilo jedno veoma poznato poglavlje za francusku automobilsku industriju. I dan-danas možemo da vidimo mnogo klasičnih četvorotočkaša sa ovakvim farovima, i da se na taj način podsetimo perioda kada smo po boji svetala znali odakle automobil dolazi.

Svojevremeno smo pisali i odličan članak, analizu „Da li žuti farovi pružaju izvesne prednosti“.

Zoran Tomasović

(27094)