AR test: DS3 1.2 PureTech/130 EAT8 Opera

Spasite vojnika Rajana

U moru gradskih SUV-ova, malom DS3-u preti davljenje, razlog zbog kojeg je nedavno lagano restilizovan, iako je svima jasno da to neće značajnije uticati na nastavak njegove karijere…

Između 2009. i 2016. godine, prvi DS3, tada s prefiksom Citroen, bio je šik gradski automobil u B segmentu, koji je postigao neočekivano veliki komercijalni uspeh s preko pola miliona prodatih jedinica. Alternativa popularnom Miniju, sav ulickan i bogato opremljem, uspeo je nametnuti se kao izvestan francuski premijum, poželjan u svakom pogledu. No, krajem 2018. godine biva zamenjen malim krosoverom, što je posve logična odluka ukoliko se uzme u obzir njihova popularnost u poslednjih desetak godina.

Nažalost, „pelcer“ se nije primio, da li zbog nesvakidašnjih formi modela zvanog DS3 Crossback, koji je u međuvremenu postao zaseban brend, da li zbog (pre)visoke cene, đavo će ga znati!? Činjenica je samo da prodaja nikada nije zaista krenula, prošle godine u Francuskoj pronašao je put do srca kod samo 6.778 klijenata, što je dvostruko manje od Minija i bezmalo deset puta lošije od bratskog Peugeota 2008, koji je u istom segmentu.

I ostali interni konkurenti kao što je recimo Opel Mokka imaju daleko bolju prođu; razlog više da se pokuša nešto uraditi i da se „spasi vojnik Rajan“ (Saving Private Rayan), što je aluzija na američki epski ratni film u režiji Stivena Spilberga, koji obavezno morate videti ukoliko niste do sada. Jer, DS3 ima izvesnih kvaliteta koji nikada nisu uspeli izaći u prvi plan, kao što su vozna dinamika, vrhunska oprema i rafiniran enterijer.

A početak je obećavao, uostalom bezmalo svi gradski krosoveri se veoma dobro prodaju, pa zašto onda ne bi i DS3 Crossback, toliko orginalnog stila? Možda je zapravo baš u tome „caka“, od bivšeg DS3 ostade tako samo ime i takozvano „ajkulino peraje“, odnosno specifičan B stub po kom se prepoznaje.

Dakle, ovaj mališan pokupio je baroknu prednju masku od većeg modela DS7, po ugledu na njega restilizacijom su ubačena i dvostruka LED dnevna svetla, koja se preko izmenjenih branika spuštaju sve do donjeg spojlera. Treba spomenuti  i do tada u segmentu neviđene farove Matrix Led, sada neizmenjene forme, ali još veće efikasnosti.

No, tek kada se pogleda iz profila do izražaja dolaze nazovi „off-road“ atributi, kao što povećano odstojanje od tla na 17 centimetara. mada lično verujem da je još veće za 2 do 3 cm. E sad, ovo je ugao iz kojeg DS3 Crossback ne izgleda nimalo elegantno, za uzvrat, orginalnost mu je zagarantovana. Ne samo zbog „grbave“ forme, već i zahvaljujući detaljima u vidu ručica na vratima, kako prednjim tako i zadnjim, koje gostoljubivo izađu iz karoserije čim se vlasnik približi vozilu.

Isto tako, po polasku elegantno će se uvući, poboljošavajući ujedno aerodinamiku. Zadnji deo je po ugledu na prednji masivan, što mu uz visoko podignutu svetlosnu grupu (ista forma ali sada tamnije staklo), lažne „škrge“ i dvostruki završetak izduvne cevi, daje robustan izgled.

Opšti utisak je da se pokušava poboljšati novim atraktivnim bojama i aluminijumskim naplacima, uz dvobojnu karoseriju, odnosno crni krov, stubove, retrovizore i antenu na krovu, opet u obliku ajkulinog preraja. Paradoksalno i dan-danas ovaj mali DS privlači poglede i interesovanje, koje se brzo ugasi kada počne priča o ceni, koja je, verovali ili ne, neizmenjena nakon restilizacije, što je danas prava retkost.

Tim bolje, jer ukoliko se zna da ovde predstavljen košta dobrih 40 hiljada evra, bilo bi pravo samoubistvo podići je! A da, umalo da zaboravim, DS3 Crossback od sada se oficijalno zove samo DS3, na petim vratima nema više natpisa Crossback, već „DS Automobiles“.

Mali spolja, mali iznutra

Glavni defo, ili ukoliko više volite mana, malog DS3-a su njegove spoljašnje dimenzije, osetno inferiornije od konkurencije. Sa samo 4,11 m najkraći je u kategoriji; primera radi, Toyota Yaris Cross dugačka je 4,18 cm, Audi Q2 4,21 m, upravo kao i Nissan Juke, Renault Captur 4,25 m, Mini Countryman 4,29 m, a maločas spomenuti Peugeot 2008 čak 4,3 m.

Kažete spoljašnje dimenzije ne moraju uvek da znače i skroman enterijer, što je nekada davno dokazao mali Renault Twingo. Tačno, ali ne i kada se radi od DS3! Osim što je pristup otežan malim zadnjim vratima i visokim pragom, o čemu sam pisao prošle subote prilikom druženja s novim Citroenom C4 X (dele zajedničku platformu CMP), u unutrašnjosti se osećamo zaista stešnjeno.

A kad vam to kaže neko od 1,72 m visine i 77 kg težine, možete misliti kako je znatno korpulentnijim osobama. Mislim pre svega na prostor na zadnjoj klupi, i to pod uslovom da vozač nema više od 1,8 m, u protivnom čak i moja malenkost ne zna šta će s nogama!? Zapazih i odsustvo USB priključka, stakla koja se ne spuštaju dovoljno nisko, kao i izražen tunel na sredini poda.

Dodamo li na to nepraktičnu formu prljažnika i njegovu skromnu zapreminu od 350 litara (1.050 s oborenim naslonim), jasno je da se DS3 ne može nadmetati s tenorima u segmentu, što se pre svega odnosi na talentovani Peugeot 2008.

Na prednjim sedištima situacija je znatno bolja, pre svega zahvaljući njihovoj velikoj amplitudi podešavanja i formi istih. Udobna su, lepa na oko i s svim električnim podešavanjem i masažom (samo vozačevo), plus obložena kvalitetnom kožom, kako i priliči brendu koji „puca“ na premijum! I dalje ste skeptični? E u tom slučaju ne preostaje vam ništa drugo do da se smestite u ovaj mali DS, pored kojeg pojedini konkurenti deluje kao jeftina konfekcija.

Izbor materijala, kao i sam dizajn, razbijaju uobičajno sivilo kod kojeg se srećemo s „generalistima“ u segmentu. Odakle početi? Možda od prvog kontakta s vozilom, dakle vratima, iznutra obložena kvalitetnom prevrnutom ili sjajnom kožom, kao u našem slučaju. Istu pronalazimo i na centralnoj konzoli, u koju su integrisane nesvakidašnje komande, osetljive na dodir.

Radi se o direktnom pristupu klima uređaju, satelitskoj navigaciji, telefonu, muzici…, Kako se ne bi moralo prolaziti kroz memorije i podmemorije, na novom ekranu od 10,2 inča (za sve završne nivoe), s modernijim info-zabavnim sistemom. U istom stilu je i instrument tabla, potpuno digitalna, koja se može  personalizovati, odnosno promeniti grafika i boja.

Nažalost, obrtomer je uvek sveden na tanku vertikalnu liniju s desne strane (pre restilizacije s leve), i kao takav je nimalo pregledan i precizan. Stvar ukusa, ovakav enterijer ćete, ili mrzeti ili obožavati, ženskom delu porodice se izuzetno dopao. Lično nalazim da je ergonomija komandi dobra, a da su pojedina rešenja, posebno u vezi instrument table, mogla biti bolja.

Želim reći da je ekran koji služi za tu svrhu (pre)mali, sva sreća te je predviđen „head up“ displej, koji projektuje informacije na parčetu providne plasike (po startovanju motora izroni iz komandne table). Orginalne su i komande za električne podizače prozora, smeštene s leve i desne strane ručice menjača. Ne preterano praktično i traži navikavanje,  prvih par dana, leva ruka ih mahinalno traži na vratima.

Oba lakta imaju dobar oslonac, ispod desnog je ujedno i boks korektne zapremine. U vrata uspravno staje flaša od 1,5 litara, ali tada pokriva ručicu za otvaranje istih. Uzevši u obzir dimenzija vozila i segment, prostora za odlaganje sitnica ima na pretek, kako u velikoj pregradi za rukavice ispred suvozača, tako i u konzoli između sedišta.

Ovde pronalazimo i plato za beskontaktno punjenje smarfona, sada manje-više uobičajan i u manjim vozilima. Osim toga, DS je „napucao“ svoje čedo svom mogućom opremom koju poseduje grupacije Stellantis, nema valjda ni jednog elektronskog sistema koji je zaboravljen. Retkost je u segmentu pronaći vozilo koje poseduje toliko perfomantan sistem za poluautonomnu vožnju koje samostalno koči i ubrzava, plus poslušno ostaje u svojoj traci, posebno kada je sistem deo serijske opreme više završne nivoe.

Teška vremena

Pre nešto više od jedne decenije potpisnik ovih redova „slatko“ se izvozao s bivšim DS3, računajući i sportsku modifikaciju 1.6 THP od 207 KS. U razvoju ove verzije, aktivnu ulogu igralo je sportsko odeljenje Citroen Racing, pa je tako DS3 dogurao i do svetskog šampionata u reliju. Čuveni Sebastien Loeb osvoji je s njim više šampionskih titula, a najsnažnija verzija WRC razvijala je i do 325 KS!

Nekada bilo sada se pripoveda, Brisel i evropska administracija potkresali su proizvođačima krila, kao što ste mogli pročitati prethodne subote (test Citroena C4 X), grupacija Stellantis pored hibrida i električnih motora danas poseduje samo trocilindarski 1.2 PureTech, plus dizel 1.5 BlueHDi.

Prihvatljivo kada je reč o jednom gradskom SUV-u, ne i kada se radi o većim, čitajte težim modelima! Dakle ni naš DS3 ne može se pohvaliti jačim agregatima, izuzmemo li električno izdanje koje umesto 136 KS, sada poseduje 156 KS. Naime, elektromotor Continental zamenjen je francuskim marke Emotors, dok je kapacitet baterije podignut na 54 kWh (ranije 50 kWh), što je sve uticalo na povećanje autonomije od osamdesetak kilometara.

Voženi 1.2 PureTech nije evoluirao, ovaj blok i dalje je u ponudi od 100 i 130 KS, najsnažnija verzija od 156 KS je ukinuta. Ovoga puta ispod haube je agregat od 130 KS, obavezno u paru s automatskim EAT8, za razliku od slabijeg koja ide uz ručni šestostepeni. I njemu se bliži kraj, Stellantis ove godine uvodi laki hibridni pogon s motorom iste zapremine. Tim bolje, jer uprkos kvalitetima nije uspeo dostignuti jedan najvažniji – pouzdanost!

Dva najveća problema vezana su za preteranu potrošnju ulja i zupčasti kaiš koji često puca prevremeno, što dovodi do destrukcije motora! Bilo kako bilo, obezbeđuje ovom malom DS3 ubedljive perfomanse, normalno ukoliko se zna da njegova težina ne prelazi 1.200 kilograma. Ruku na srce, stekoh utisak da su navedenih 130 KS raspoloživi isključivo u programu Sport (postoje još pet; Normal i Eco, plus za sneg, blato i pesak), kada ujedno oslabi električna asistencija upravljača, a zvuk koji ispušta postane za nijansu grlatiji.

Jasno je da se radi o trocilindarskom agregatu upravo zbog tog prepoznatljivog zvuka, ali i zbog brzine s kojom se penje u obrtaje. Osmostepeni automatski menjač EAT8 odlično ga prati, te u zavisnosti od izabranog programa vrši prenose ranije ili kasnije. Treba reći da je ručica menjača zadržana, tim bolje, što će reči da nije zamenjena običnom sklopkom koju pronalazimo kod ostalih modela grupacije.

Osim što je elegantnija, lakša je i za rukovanje. Prilikom temperamentne vožnje često sam u želji da kočim motorom posegnuo za ručicama pored upravljača, odnosno prešao u kompletno manuelni izbor menjanja brzina (dugme M na ručici menjača). Sama vozna dinamika i ponašanje na putu su za svaku pohvalu, DS3 je veoma agilan i pokretljiv, i kao takav prijatan za vožnju.

Iako je klirens povećan, to mu ni malo ne smeta da se na putu, kao i na autoputu, ponaša k’o veliki. Testiranja radi, pogurah ga na kratko u prohibicijske brzine, kada sam konstatovao povišene šumove od vetra oko retrovizora. Naprotiv, zahvaljujući osmostepenom menjaču, pri brzini od 130 km/h motor diskretno prede na oko 2.300 o/min, zbog nepreciznosti obrtomera kažem „oko“!

Nije bilo potrebe ni preterano ukrutiti ogibljenje kako bi se postiglo efikasno ponašanje na putu, tako da se ujedno pokazao i primerno udobnim. Amortizeri uspešno upijaju sve nepravilnosti, pa čak i jače „ležeće policajce“, bez obzira na naplatke od 18 cola. Pored amortizera, tajna je u gumama s visokim gazećim slojem (215/55), tako da nema nikavih problema ni kada se želi popeti na povišene ivičnjake.

Da bi bio idealan u gradskim uslovima nedostaje mu bolja vidljivost, kao i niža potrošnja. Nakon par dana čisto gradske vožnje po Parizu (prosečna brzina niža od 20 km/h), putni računar pokazao je nekih 12 litara, sva sreća te se u idealnima uslovima ova prepolovi. Na otvorenom putu, i na autoputu zadovoljava se nepunih 7 litara, tako da je ukupan prosek na testu iznosio 8 litara.

Opšti utisak kvari pre svega cena, prepotentno, da ne kažem bezobrazno „odrezana“, sva sreća te je nivo opreme na zavidnom nivou. Osnovna za najslabiji agregat 1.2 PureTech/100 i prvi završni nivo Bastille iznosi u Francuskoj 30 hiljada „evrića“, odnosno 10 hiljada više za voženi 1.2 PureTech/130 Opera, te još bezmalo toliko za električnu alternativu u istom završnom nivou.

Onako, među nama, iako za ovde predstavljeni nikada ne bi dao navedenu sumu novca, no kada bi mi ga neko poklonio leg’o bi mi „k’o šamar na budalu“! Kao prvo jer je kompaktan i zgodan za gradsku vožnju, bez da se plaši dugog puta.

Veće vozilo mi ni ne treba, jer sve češće uzimamo avion za dalja putovanja, a i kada krenemo negde kolima, u 99 % slučajeva u njima smo samo supruga i ja. S godinama putujemo i sa sve manje stvari, bez dece, znači ni prtljažnik mi nije više od prevashodnog značaja, naprotiv, sva elektronska pomagala, rafinirana unutrašnjost i udobnost stavljam u prvi plan.

Starost, šta da vam kažem! Vratih ga tako nakon jednosedmične vožnje s izvesnom tugom, verujem da je ovo naše poslednje druženje osim ukoliko ne nađem volje i vremena da se pozabavim i električnom verzijom. Ako ne u ovoj generaciji, onda sigurno u sledećoj jer se DS već proklamovao kao električni brend u bliskoj budučnosti…

Osim toga, proizvođač je odlučio da odustane od SUS koncepcije za sledeću generaciju, od 2025. godine, DS3 postaje klasičan električni hečbek sa sportskim ambicijama. Jasno je znači svima da je „vojnik Rajan“ odslužio svoje, spašen jeste, ali je s prve linije fronta prebačen u pozadinu da ljušti krompir…

Tekst i slike: Perica Rajković

	Dobre strane:
	Orginalan stil, luksuzna unutrasnjost,  vozna dinamika, menjac, udobnost, pozicija za upravljačem, oprema
	Loše strane:
	Cena, potrošnja u gradskoj vožnji, pozicija prekidača za prozore, prostor na zadnjoj klupi,  mala instrument tabla

(2340)