AR pijaca klasika: Najveća legenda američke automobilske industrije?
Izabrati samo jedan automobil u državi koja je podarila toliko kultnih modela, pa to svakako nije lagan posao, zar ne? Ford Mustang, Chevrolet Corvette, Pontiac GTO, Willys Jeep, teško da neko ne bi poželeo da ih ima u garaži, ali kako izabrati onaj model koji u najboljem svetlu pokazuje Jenkije? Mnogi će se složiti da je to Chevrolet Bel Air iz 1957. godine i autor ove priče je svakako jedan od njih.
Zapravo, verovatno će vas iznenaditi da nije bio onaj prodajni hit kada je bio nov i kupci su ga uglavnom zaobilazili birajući moderniji Ford, ali kao i muzičar ili umetnik koji stekne veliku slavu tek nakon smrti, Bel Air je postigao besmrtnost tek kao klasik.
Šta je onda toliko dobro bilo kod njega? Pa pogledajte ga samo. Imao je sve one detalje koji su proslavili Amerikance tokom zlatnih pedesetih godina, ali ni po čemu nije preterivao. Dovoljno hroma, a opet ne previše. Poveći rep, ali opet ne onoliko velik kao kod bratskog Cadillaca. Veliki izbor motora sa šest i osam cilindara i nekoliko konfiguracija školjke.
Bel Air je zapravo bio najviša stepenica Chevroleta iz 1957. godine, a ispod su se nalazili modeli 150 i 210. Kompanija je nudila dosta karoserija s dvoje i četvoro vrata, kao i karavane i kabriolete, ali ukoliko ste želeli da budete „glavni baja u selu“ onda je izbor padao na Bel Air sa dvoje vrata i moćnim V8 ispod haube radne zapremine 283 kubnih inča (4,6 litara).
Razvijao je 283 konjske snage i bio opcija od čak 500 dolara (oko 5,207 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca). Takva cifra možda ne zvuči mnogo u današnja vremena, ali je tokom pedesetih godina bila astronomska za automobil koji je u baznoj konfiguraciji koštao tek 1.740 dolara (današnjih 18.120 najmanjih zelenih novčanica).
Štaviše, najviše se žalio bratski brend Pontiac da mu se Chevrolet meša u posao, pošto je Bel Air sa ovim motorom ulazio u njegovu cenovnu teritoriju. Bel Air se nudio sa trostepenim manuelnim i dvostepenim automatskim menjačem, a fabričke informacije kažu da je ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h trajalo 9,1 sekundu uz maksimalnu brzinu od 188 km/h.
I kako onda da takav velikan nije bio toliko popularan među kupcima? Najviše iz razloga što je bio samo „našminkana“ verzija Chevroleta iz 1955. godine, pa su se potpuno novi Ford i Plymouth činili mnogo modernijim. Moraće proći dugo godina pre nego što Chevrolet iz 1957. godine postane jako poželjan, ali zato danas uživa u kultnom statusu.
Primerak iz današnje priče se nalazi u gradu Stejtvil Vest unutar američke savezne države Severne Karoline i do sada je prešao svega deset hiljada kilometara. Poseduje 14-inčne felne, servo volan, grejač i bezbednosni pojas, što su sve bile opcije u svoje vreme, a jedinu zamerku mu možemo pronaći u izboru menjača.
Tu je slabost sitgla u vidu dvostepenog automatskog menjača koji je čak i u svoje vreme pokazivao godine i bio spreman za penziju. Originalno je bio ofarban u kombinaciju dve boje (crna školjka sa belim krovom) da bi tokom procesa osvežavanja dobio kombinaciju zelene i bele boje. Enterijer je dobio novu kožu na sedištima, ali osim toga, Bel Air deluje da je u istom stanju kao što je bio onog dana kada je napustio fabriku.
Aukcija je tek otvorena, a trenutno viša od dve ponude iznosi dvadeset hiljada američkih dolara.
Zoran Tomasović
(186)
Bel Air je lep auto, elegantan, ozbiljan, nije preveliki, ima solidne performanse. O njemu sam ovde cesto citao, uvek sa pohvalama. Moji favoriti su neki drugi americki oldtajmeri ali ovaj zasluzuje moje postovanje i simpatije. Cena od 20.000 je sasvim umerena, mislim da bi u Evropi zaradio mnogo vise.
Zelena Čajka sa dvoje vrata?
🙂