AR pijaca klasika: Razlog zašto je Autoban nastao
Nemački lanac autoputeva pod imenom Autoban je svakako veliko tehnološko čudo u automobilskom svetu i teško da postoji neka država koja nije ljubomorna na „Švabe“ po tom pitanju. Ali verovali ili ne, Adolf Hitler nije dobio ideju o njihovoj izgradnji zahvaljujući nekom nemačkom četvorotočkašu. Ne, takve zasluge idu modelu Tatra T77 iz tadašnje Čehoslovačke i sam Hitler nije krio koliko ga je ovaj automobil oduševio svaki put kada bi došao u posetu.
Dovoljno je videti da su mnogi detalji kasnije iskorišćeni i na Volkswagenu Bubi, što i nije iznenađenje kada znamo da je T77 razvio čuveni Hans Ledvinka.
Njegovo ime se uzima kao odrednica za nekog od koga je Ferdinand Porše „ukrao“ ideje za nemački narodni automobil, pa nije iznenađenje što je firer toliko cenio Tatrine modele. Posebno ga je iznenadilo koliko je T77 udoban i stabilan čak i pri brzinama višim od 100 km/h, što je bilo nečuveno početkom tridesetih godina prošlog veka.
Razlog za tako nešto je ležao u veoma aerodinamičnoj školjci, a otpor vazduha je bio svega 0,21. T77 je imao i motor sa osam cilindara i s vazdušnim hlađenjem, a bio je postavljen pozadi. Prvo je korišćen 3,0-litarski benzinac sa 60 konjskih snaga, a kasnije i onaj radne zapremine 3,4 litre sa 75 „grla“. Uparen sa četvorostepenim manuelnim menjačem, T77 je mogao da dostigne brzinu od preko 150 km/h. Bilo je dovoljno samo jednom provozati Hitlera u njemu pre nego što je rekao „ovo je automobil koji želim na nemačkim putevima“.
Serijska proizvodnja će trajati od 1934. do 1938. godine, a broj proizvedenih jedinica je veoma mali. Naime, ukupna proizvodnja je iznosila 249 primeraka (uz još četiri prototipa), ali ako bismo se fokusirali samo na model T77 kao sa priloženih fotografija, onda brojka iznosi 106 jedinica.
Oni su se razlikovali od kasnijeg T77A po spomenutoj zapremini motora. Aukcijska kuća RM Sotheby koja je zadužena za njegovu preprodaju napominje da je broj šasije T77 sa priloženih fotografija devet i da je samo pet automobila preživelo do današnjeg dana.
U oglasu se navodi da je automobil originalno kupio češki plemić po imenu Jagomir Černinov i da ga je koristio oko godinu dana pre nego što ga je prodao u Italiji. Nakon toga mu se gubi trag, a veruje se da je vožen sve do sedamdesetih godina kada je parkiran u hangaru u Slovačkoj.
Tu je ostao sve do 2005. godine, a tada ga je kupio nemački kolekcionar i izložio na raznim skupovima. To je privuklo pažnju američke publike i T77 je završio „preko bare“ 2012. godine i od tada prošao kroz skupoceni proces restauracije koji je navodno koštao više od milion dolara.
Aukcija će se inače održati krajem marta, a prodajna cena bi trebalo da bude nekoliko puta viša od one koliko je uloženo u automobil.
Zoran Tomasović
(636)
Da, cijenionje T77 ali kasnije je bio prinuđen da cijeni i T37, iako nije bio aerodinamičan i nisu mu trebali autobanovi 😜
Ova Tatra je kažu, pobila više njemačkih nacističkih oficira nego svi saveznički bomarderi zajedno.Bilo je dovoljno stisnuti gas do poda i već na prvoj krivini automobil bi se pretvorio u „leteći projektil“ koji naravno, nastavlja pravolinijski .
U okupiranoj Francuskoj nemacki oficiri su veoma rado vozili Citroen Traction Avant!
„Ovo je automobil koji želim na nemačkim putevima“ – rece Hitler, koji se vozi u svom cuvenom Mercedesu Typ 770, teskom 3,5 – 4,8 tona zavisno od tipa karoserije. Hitler je zeleo „auto za narod“, sto znaci jeftin da bi gradjani mogli da ga kupe. Zbog toga je izabrana Tatra sa motorom pozadi ali ne ova vec mnogo skromnija – prototip V570 iz 1931 godine, koji nikada nije usao u seriju. Samo zbog niske cene Tatra je stvorila najgori moguci koncept koji se moze zamisliti! Za ovu Tatru, niti bilo koju drugu, ne bih dao ni dinar. Ovo je jedan… Pročitaj više »
Jeli ovo parkirano tamo kod „Tu 144“ i konkorda?
Evo, vec peti put ti pisem odgovor jer AR sistem ih redovno gasi, ne znam zbog cega! Da, ovaj i jos nekoliko drugih modela iz ove familije nalaze se u poznatom „Technik Museum Sinheim“. Ako ovo ime odkucas u guglu dobices odmah njihov web.
Ma šta kažeš dragi čoveče, ništa od tvojih komentara nije ugašeno niti obrisano, idu automatski…
Veruj mi na rec. U odgovor sam upisao link muzeja i to je bio razlog za gasenje odgovora. Evo, bez tog linka funkcionise.
Ne objavi se odmah,moraš sačekati neko vreme.Meni se to dešava kada kačim puno slika ili link..prođe neko vrijeme 1,2 pa i 3h nakon što sam napisao i onda se objavi.Jeste da kasni ali uvijek bude objavljeno.Zašto je tako nemam pojma.
Prvi odgovor sam napisao juce i do danas se nije pojavio, zatim jos 3-4 puta za redom – nista. Tek kada sam sklonio link odgovor se odmah pojavio.
Da ti nisi drug kačio neki bezobrazni link,mislim ono za odrasle😁..šalim se malo😉.Možda je nešto sistem zabagovao,ko će ga znati…
Prepoznao sam da se radi o Sinshajmu jer sam ga davno posjetio.Moja preporuka svima koji vole tehničke muzeje!Hvala Matija.
Nema na cemu, vrlo rado! 🙂
Napis o Tatri pod obmanjujucim naslovom. Pravi razlog za projektovanje i izgradnju autoputeva je potpuno izostavljen. Prvi autobahn je napravljen pre Hitlerovog dolaska na vlast.
Ne dao Bog da ti u ruke dopadne neko Ezopovo pisanije. Koliko bi tu tek istorijskih krivotvorina identifikovao…
Da li ovo znaci da su Zvezdanovi tekstovi na nivou basni sa stanovista verodostojnosti izlozenih informacija?
Reci ludom da p.dne 🙂 to je otprilike to. Ili da kažem drugačije. To što su tri reči u pesmi posvećene proleću, ne znači da se tema dela fokusira na vremenske prilike niti na kalendar. Stilske figure se koriste u različitim formama izražavanja, a znaš to i sam, siguran sam.
Pre dolaska Hitlera na vlast Autoban je imao jel bese 20-ak kilometara duzine … 😉
Wikipedia pruza detaljne informacije o nastanku „autobahna“ u Evropi ne samo u Nemackoj:
https://de.wikipedia.org/wiki/Autobahn_(Deutschland)
Mislim da je Tatra i to prilikom dizajna bas ovog modela prvi proizvođač automobila koji je koristio vazdušni tunel.