Plati danas, doplati sutra, dobićeš nekad – ako ti tada uopšte bude trebalo

Šetajući internetom naiđosmo na sajtu „Polovni autimobili“ oglas za tek prodato vozilo. U pitanju je oglas (broj 20877192) za potpuno nov Toyotin klasičan hibrid RAV 4 s pogonom na sve točkove, u opremi LIMITED, 2022. godište, s prevaljenih samo 10 kilometara, koji je svim zainteresovanim kupcima bio ponudjen po ceni od 43 hiljade evra.

Ono što nam je privuklo pažnju, a i zagolicalo maštu, jeste opis oglasa, koji je glasio:
“Auto je nov, upravo stigao kod nas kući. Naručili smo ga pre godinu dana, dugo se čeka, i u medjuvremenu smo kupili drugi. nov auto jer nam je bio neophodan. Sada nam je višak i to je razlog prodaje. Ukoliko Vas zanima pozovite.”

Svi, naime, znamo da su nam u vezi prodaje novih automobila nekako sa pojavom korone, izmedju ostalog, došli (mada ne istovremeno) sledeći momenti:

– Praksa veoma produženih i često i neizvesnih rokova isporuke, koja ne utiče samo na pitanje „kada“ će vozilo da bude isporučeno, već i da li će to uopšte biti u ugovorenoj konfiguraciji (jer proizvodjač u tako dugom periodu često i promeni samu konfiguraciju i dostupne opcionale, nekada jer to želi, a nekada i zbog nedostatka komponenti za ugovorenu konfiguraciju ),

– Trend čestih povećanja cena (koji je kod nekih proizvodjača na kraju došao skoro do mesečnih ažuriranja cena),

– Praksa ugovaranja „plivajućih“ cena za vozila „iz proizvodnje“ ili za ona „u dolasku“, gde prodavac u ugovoru za sebe formalno zadržava pravo da do dana isporuke promeni cenu (s pozivom „na ovo“ ili „na ono“).

Otprilike, kupci novih kola, osim ako uzimaju nešto što je eventualno dostupno na legeru, došli su u situaciju da poruče vozilo A1, u opremi B1, po ceni C1, sa rokom isporuke D1, i da čekaju …

Vreme prolazi … I kupac (ako u medjuvremenu i nije umro) skoro i da zaboravi šta je poručio.
I da malo karikiramo, onda jednog lepog budućeg dana prodavac obavesti kupca da će vozilo, pod nazivom A1 (bar se zove isto) biti proizvedeno u opremi B5 („žao nam je, nije bilo čipova za parking senzore, ni za poručeni virtuelni kokpit, željeno ozvučenje, električno otvaranje vrata prtljažnika…“), ali, sa cenom C55 ( „na žalost, proizvodjač je u meduvremenu prema nama korigovao cenu za +10 hiljada evra“), a da će biti isporučeno tek dana D111 („nismo mogli uticati, nije do nas, viša sila je…“).

A kupac je u medjuvremenu čamio čekajući … I možda je već rešio pitanje potrebnog prevoznog sredstva na drugi način. Uzeo je već nešto drugo.

No, šta će, držeći se onoga da je „ugovor zakon za stranke“ (a da je u njegovom ugovoru i pisalo da prodavac ima pravo da mu tek dana D111 isporuči vozilo A1 u opremi B5 po nenormalnoj C55 ceni), ipak je ispoštovao svoju preuzetu obavezu (mada je možda mogao i da bira), isplatio je vozilo i odmah po preuzimanju ga stavio na oglas. I prodao.

Naravno, sve gore je samo jedan od mogućih hipotetičkih sledova dogadjaja.

Ko zna, možda je kupac sve te okolnosti unapred i imao u vidu, a ta kola i poručio sa namerom da zaradi na očekivanom rastu cena, odnosno, još ugovorio posao u vreme dok su ugovarane cene kod Toyote još uvek bile fiksne (bez ugovaranja mogućnosti kasnije izmene od strane prodavca) ili onda kada su u ugovorima već postale „plivajuće“ za period do dana kada vozilo udje u mesečni plan proizvodnje (ali, kada je bilo skoro izvesno da će cene početi da kližu skoro na mesečnom nivou i u periodu posle toga).

Možda je samo želeo da i on nešto zaradi.

Možda je i neka sasvim treća ili deseta priča. Ko zna.

A šta se stvarno desilo, to zna samo (ne)srećni „prvi“ (a već „bivši“) vlasnik oglašene Toyote.

Oglas više verovatno nije vidljiv (dostupan je na pomenutom sajtu samo 24h).

Aleksandar Dragović

(2480)