AR pijaca klasika: Američki kombi evropskog ukusa
Svima nam je poznat Volkswagen Type 2 ili kako je u narodu bio poznatiji pod nadimcima Microbus, Bus ili Bulli. Posebno je popularna bila prva generacija, a Type 2 se pokazao tolikim uspehom da je u velikoj meri inspirisao i probirljive Amerikance da naprave takav model. Type 2 je pozajmio platformu i mehaniku s modela Type 1 („Buba“) i imao motor postavljen pozadi, a neko se onda dosetio da bi ista strategija mogla da bude uspešna i kod novih američkih kompaktnih automobila.
Jedan od njih je bio Ford Falcon, a na njegovoj bazi je kasnije debitovao mali komercijalni van pod imenom Econoline.
Chevroletov prvi kompakt je bio Corvair i u izložbeno-prodajnim salonima se našao 1960. godine. Bila je reč o zaista revolucionarnom četvorotočkašu, sa bokser motorom sa šest cilindara postavljenih pozadi (tri godine pre Porschea 911), ali će ostati upamćen po lošem rasporedu mase, zbog čega su prednji točkovi često gubili kontakt sa podlogom.
Godinu dana nakon limuzine je usledila i njegova komercijalna konfiguracija. Zvao se Corvair 95 i bio je dostupan kao radnički i putnički kombi i pikap kamionet. Takođe je pružao isti motor postavljen u zadnjem delu vozila, pa nije iznenađenje što je često bio upoređivan sa spomenutim nemačkim modelom.
Originalno se nudio sa motorom radne zapremine 145 kubnih inča (2,4 litre) sa 80 konjskih snaga, da bi 1964. godine debitovao nešto veći benzinac radne zapremine 164 kubna inča (2,7 litara) sa petnaest „grla“ više.
Snaga se prenosila na zadnje točkove preko trostepenog i četvorotostepenog manuelnog i dvostepenog automatskog menjača. Proizvodnja će trajati do 1965. godine i nikada neće zabeležiti veći komercijalni uspeh, pošto se motor postavljen pozadi pokazao predramatičnim za tradicionalne Jenkije, ali baš niski brojevi proizvodnje danas čine Corvait 95 relativno poželjnim klasikom.
Primerak iz današnje priče je iz 1962. godine, što znači da ga pokreće manji i slabiji od dva motora. Fabričke informacije kažu da je iz mirovanja do 100 km/h ubrzavao za 21,7 sekundu uz maksimalnu brzinu od 125 km/h. To ga je učinilo moćnijim od spomenutog Volkswagena, ali zahvaljujući nešto većoj masi, Corvair 95 zapravo i nije bio preterano brži.
Komercijalni kombi je predstavljao prvu stepenicu ponude, a originalni vlasnik se odlučio za nekoliko „luksuznijih opcija“ kao što su dvobojna karoserijska šema, zatim automatski menjač, atraktivnije 14-inčne felne i takozvani CB radio. Kombi se nalazi u gradu Fenton unutar američke savezne države Mizuri i trenutno je na satu aktuelna informacija da je prešao 52.800 kilometara.
Posle desetodnevnog trajanja aukcije, konstatujemo da je najviša od dvadeset ponuda iznosila 8.700 američkih dolara. To nam govori da je Corvair 95 značajno pristupačniji od modela Type 2, a svakako je unikantniji i svako će se okrenuti za njim.
Zoran Tomasović
(259)
Ovo je biser mudrosti: „Corvair je bio revolucionaran ali je bio poznat po tome sto su prednji tockovi gubili kontakt sa tlom“ 🙂 Osim toga, motor pozadi oduzima tovarni prostor, sto je sve zajedno rezultovalo slabom prodajom. Motor iza zadnje osovine je najlosiji moguci koncept koji je u auto-industriji ikada izmisljen. Njegov cilj je bio da bude jeftin a ne funkcionalan. Zasto se Porse cvrsto drzi motora pozadi? Iz ciste tvrdoglavosti koju su nazvali „tradicija“. Za vozace Porsea i danas vazi: kada pada kisa vozi polako!