Toyota će i treću uzastopnu godinu završiti kao prva, mereno obimom prodaje

Svi su izgledi da će Toyota i ovu kalendarsku godinu završiti kao lider na listi najuspešnijih proizvođača automobila, ako se za glavni kriterijum uzme broj prodatih (proizvedenih) vozila. Rivalski koncern, nemački Volkswagen se suočio s problemima u Kini, a koji su prevashodno inicirani nedostatkom poluprovodnika, kao i merema usmerenim na sprečavanje širenja kovida.

Toyota Motor je juče objavila da je prodala 9,56 miliona vozila na svetskom nivou, i to u prvih jedanaest meseci tekuće godine, što je isto kao postignuto u odnosnom periodu 2021. godine. To bi istovremeno značilo da će Toyota po svemu sudeći, odbraniti ranije stečen liderski status, i da će nadmašiti Volkswagen, po treći put u nizu.

Da je stvar izvesna, govori i podatak da je japanska firma prodala za 2,14 miliona četvorotočkaša više od nemačke, uključujući tu i rezultate ostvarene od strane društva zvanih Daihatsu Motor i Hino Motors. Nemačka firma čija je prodaja kroz vreme opala za nekih 9% u poslednjih godinu dana, morala bi da utrostruči decembarski rezultat prodaje kako bi nadmašila Toyotu na nivou godine, što složićete se, nije ni blizu da bi bilo izgledno.

Deluje da će Toyota nadvisiti Volkswagen i ako se ne analizira prodaja na nivou cele grupacije. Tome je umnogome pomogla odlična pozicija Japanca u Kini i jugoistočnoj Aziji, uprkos činjenici da se industrija proizvodnje automobila suočavala s nedostatkom procesora, što je usporavalo proizvodnju.

Prodaja Toyote lišena rezultata koje su ostvarili Daihatsu i Hino je narasla u Kini za 2%, pošto je proširenje proizvodnih kapaciteta koje je obezbeđeno tokom leta, pomoglo kompaniji da oporavi tražnju ugroženu širenjem poznate globalne zarade. Posebno dobro su se prodavali modeli zvani Corolla i Camry. S druge strane, u jugoistočnoj Aziji je bio izraženo popularan segment SUV, gde je Toyota indeksirala dvocifreni rast u procentima, što se odnosi najpre na Indoneziju i Tajland.

Volkswagen nije bio te „sreće“ u Aziji i doživeo je pad prodaje od 6% u Kini, dok je u ostalim zemljama azijsko-pacifičke regije narastao za tih istih 6%. Mere izolacije koje je uvodila Kina su u značajnoj meri usporile isporuke delova i dopremu preko okeana, što je uticalo čak i na proizvodne kapacitete glavne fabrike u Volfzburgu, na severu Nemačke.

Na Kinu inače otpada oko 40% ukupnih prodajnih rezultata Volkswagena, u poređenju s Toyotinih 20%, a koja je na tržište ušla kasnije. Ali, poznati problemi u industriji su manje pogodili Toyotu na tom, i generalno i na ostalim tržištima.

Asocijacija proizvođača automobila Kine (China Association of Automobile Manufacturers) je predvidela rast obima prodaje novih vozila u ovoj godini. Ali, stroga anti-kovid pravila su ostavila zatvorenim neke maloprodajne objekte, primoravajući proizvođače da proizvodne planove učine skromnijim, sve do momenta liberalizacije mera protiv širenja korone. Popuštanje zdravstvenih mera će uticati pozitivno na rezultate oba proizvođača u decembru, ali problemi bi mogli ponovo oživeti s rastom broja slučajeva zaraze u tekućem i budućem periodu.

Nije svuda bilo bajno za Toyotu. Prodaja je opala u Severnoj Americi i Japanu, i to za nemalih 10%, prevashodno zbog deficita čipova kojih je neophodan veliki broj za visoko performantne modele koji se na tim teritorijama masovno traže. Iz istih razloga je prodaja Volkswagena spuznula na tržištu zapadne Evrope za nekih 7%. Reč „spuznuti“ je iskorišćena da malo rastera maglu i donese osmeh u ovoj zagađenoj atmosferi.

„Problemi u lancima nabavke postaju pravilo, ne izuzetak,“ kazao je Oliver Blume, koji je zaseo na čelo Volkswagena u septembru.

Opet, Volkswagen ostaje ispred Toyote u oblasti električnih vozila, za koju se smatra da će doneti veliki rast u budućnosti. Nemački proizvođač je isporučio oko 360 hiljada elektromobila u prva tri tromesečja ove godine, što je  25% više no lani. Toyota nije odmakla dalje od 20 hiljada i još je bila prinuđena da pokrene kampanju opoziva za model bZ4X, kao prvi masovno proizvedni električni automobil marke.

Plan uprave Toyota je da u ovoj poslovnoj godini (koja se njima završava s poslednjim danom marta) proizvede 9,7 miliona vozila, što je pesimističnije od inicijalnih progloza za nekih pola miliona četvorotočkaša, do čega je došlo zbog deficita elektronskih komponenti.

Vidljivi su znaci napretka po ovom pitanju. Globalna proizvodnja Toyote je prošlog meseca narsla za 1%, što je rekord za novembar. Povratak uobičajnim proizvodnim nivoima bi mogao da dovede i do smanjenja roka isporuka novih vozila, odnosno da eliminiše aktuelna kašnjenja u otpremi.

„Najgore s mukama prilikom nabavke čipova je iza nas,“ kazao je izvršni rukovodilac kompanije Toyota iz sektora nabavke.

Analitičari iz kuće S&P Global predviđaju da će prodaja novih putničkih automobila sledeće godine narasti za 6% i da će tako dostići cifru od 83,6 miliona jedinica, ali i da će se posledice trauma u nabavci mikroprocesora osećati i posle 2024. godine.

AutoRepublika

(494)