AR pijaca klasika: Yugo GVL na američki način

Iako Amerikanci već dugo godina smatraju Yugo za najgori automobil koji se ikada prodavao „preko bare“, naš velikan je zapravo imao i dosta momenata slave. Primera radi, pronašao je 35.910 kupaca u godini kada je debitovao, što je bilo više na premijeri nego današnji giganti kao što su Toyota ili Volkswagen.

Kao što nam je poznato, bio je najjeftiniji novi automobil i omogućavao mnogim porodicama da više ne voze polovnjake. Zvanična statistika kaže da je isporučen 141.651 primerak u periodu od 1985. do 1992. godine.

Jako mali broj je preživeo pošto su mnogi gledali na Yugo kao model kojeg vozite dok ga ne otplatite, a onda ga menjate za novi model. Ali to takođe znači da je relativno vredan kolekcionarski primerak i kada uspete da pronađete neki u dobrom stanju, obično se prodaje za solidne sume novca.

Za današnju priču smo izabrali model iz 1988. godine sa paketom opreme GVL. Ranije smo pisali da je ponuda našeg modela startovala sa paketom opreme GV („Great Value“ ili „Velika Vrednost“) i cenom od samo 3.990 dolara (oko 11.050 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca).

Ali do spomenute 1988. godine cena baznog modela je skočila na 4.399 najmanjih zelenih novčanica što je zapravo bilo u samon rangu sa inflacijom i svega 30 dolara više nego tri godine ranije. Nakon što je prodaja pala za 33% ove godine, Zastava je počela da nudi kredite u trajanju od 60 meseci i garanciju od četiri godine ili 64 hiljade kilometara (zavisno šta prvo istekne) na motor i menjač. Možda sve navedeno uzimamo zdravo za gotovo u današnja vremena, ali tokom osamdesetih godina je bila retkost.

Zastava je zatim počela da dodaje i bolje opremljene modele. Baznog GV-a je pratio GV Sport sa nešto atraktivnijim stilom, zatim GVC (sa šiberom), GVL (sa „luksuznijim“ enterijerom), GVX (sa moćnijim 1,3-litarskim motorom) i na kraju veoma retki kabriolet. To se naravno odrazilo i na cenu, pa je GVX sa punom opremom koštao 7.470 dolara (današnjih 18.817 „zelembaća“), a kabrio čak 8.990 dolara (današnjih 20.500 najmanjih zelenih novčanica).

Za našu priču je najbitniji GVL i zahtevao je 300 dolara (današnjih 755 dolara) više nego bazni GV. Voleli bismo reći kako je ovo slovo „L“ zaista označavalo luksuznije izdanje, ali je zapravo reč je o tek nešto drugačijoj boji enterijera i par opcija kao deo standardne opreme.

Yugo za američko tržište se proizvodio u posebnom delu fabrike u Kragujevcu i imao je nešto bolju završnu izradu, što možemo da zaključimo i po priloženim fotografijama. Ovaj primerak je do sada prešao nešto više od 100 hiljada kilometara, ali i dalje deluje solidno očuvano za svoje godine. U tome mu je pomogla suva klima američke savezne države Kalifornije gde je proveo većinu života.

Spomenućemo da poseduje opremu koja je bila opciona na GV-u, ali standardna na GVL-u kao što su grejač, plejer za kasete i zadnji brisač. Pokretao ga je identičan 1,1-litarski benzinac kao i svakog drugog Yuga (barem dok spomenuti 1,3-litarski u GVX-u nije stigao) sa 55 „konja“, a snaga se prenosila na prednje točkove preko četvorostepenog manuelnog menjača.

Testovi iz navedenog perioda kažu da je ubrzanje od nule do 100 km/h trajalo 16,8 sekundi uz maksimalnu brzinu od 144 km/h. Možda su malo razočaravajuće brojke, ali ćemo reći da su SAD u navedenom periodu imale zakon da je maksimalna dozvoljena brzina čak i na autoputevima svega 55 mph (88 km/h) da bi se „uštedelo na gorivu“, pa je Yugo svakako obavljao svoj posao.

Kao što smo spomenuli, Yugo je relativno poželjan klasik i mala ali verna zajednica koja ga voli je spremna da izdvoji solidne sume novca za njega. Vlasnik ovog primerka je dobio čak 43 ponude od čega je najviša iznosila devet hiljada dolara.

Zoran Tomasović

(3961)