Zanimljivost dana: Revolucionarni Chrysler Thunderbolt
Kada pomislimo na četvorotočkaše koji su promenili automobilsku industriju i doneli veliku revoluciju, većini nas Chrysler sigurno neće da padne na pamet. I to s opravdanim razlozima, pošto je ovaj američki proizvođač uglavnom igrao na sigurnu kartu. Naravno, postojao je fantastični Chrysler Airflow iz tridesetih godina, ali kada nije uspeo da opravda velika očekivanja, brend se uglavnom koncentrisao na provereni stil i već viđenu mehaniku koja se prodavala u velikim brojevima.
A onda, baš pred početak Drugog svetskog rata, Chrysler je šokirao javnost konceptom Thunderbolt, i tržište nikada više nije bilo isto.
Korporacija Chrysler je osnovana krajem dvadesetih godina kada je nekadašnji inženjer Buicka pod imenom Volter Krajsler kupio posrnulog proizvođača zvanog Maxwell i dao mu novo ime po svom prezimenu. Zatim je osnovao brendove Plymouth i DeSoto, kupio i Dodge, a u vrhu se nalazio luksuzni Imperial.
Nakon neuspeha sa spomenutim Airflowom, korporacija se uglavnom koncentrisala na sigurne poteze i vremenom primetila da značajno zaostaje za General Motorsom i Fordom. Veliki Harli Erl je osnovao prvi dizajnerski studio u automobilskom svetu dok je radio za General Motors, a krajnji rezultat je bio prvi konceptni četvorotočkaš na svetu kada je debitovao model Buick Y-Job 1938. godine.
Čak je i Henri Ford dozvolio svom sinu Edselu da eksperimentiše sa stilom preko premijum divizije Lincoln. Chrysler nije bio jednake sreće, ali je još uvek imao saradnju sa samostalnom kućom LeBaron. Ona se bavila proizvodnjom školjki za one skuplje modele brenda pod značkom Imperijala, pa je samim tim uživala u velikom ugledu.
Istorijske knjige kažu da je za LeBaron radio mladi dizajner po imenu Aleks Tremulis i da je jednog dana pokazao crteže futurističkog automobila svom šefu Ralfu Robertsu. Ovaj je konaktirao čelnike Chryslera i pokazao im skice, a oni nisu krili oduševljenje i smatrali su da bi takav prototip bio idealan u stilskom ratu protiv General Motorsa i Forda.
Ime vozila je palo na Thunderbolt i celokupna školjka je izgrađena od aluminijuma. Pružala je relativno aerodinamične linije s velikom grbom na haubi, a kasnija testiranja će pokazati da se bolje probijao kroz vazduh nego ranije spomenuti Airflow.
Zanimljivo je da uopšte nije imao masku hladnjaka koju smo navikli da vidimo na vozilima iz navedenog perioda već je vazduh dolazio do motora preko dva otvora pozicionirana ispod prednjeg branika. Zatim dolazimo i do skrivenih farova i nedostatka kvaka na vratima.
Ovi detalji nisu bili novi i Cord ih je imao nekoliko godina ranije, ali je sama ideja delovala veoma privlačno. Međutim, ono što je proslavilo Thunderbolt je njegov metalni krov koji bi se pritiskom na dugme kompletno spuštao u prtljažnik.
Peugoetov model 401D Eclipse je imao sličnu opciju desetak godina ranije, ali većina Amerikanaca nikada nije ni čula za njega, pa je premijera Thunderbolta svakako bila u centru pažnje. Enterijer je pružao samo jednu klupu dovoljno komotnu da smesti tri odrasle osobe.
Šasija je bila potpuno fabrička i preuzeta je sa modela Crown Imperial iz 1940. godine. Pokretao ga je takozvani benzinac Spitfire, radne zapremine 324 kubna inča (5,3 litre). Motor je inače pružao osam cilindara u linijskoj konfiguraciji, što je bilo dovoljno za 140 konjskih snaga i maksimalnih 346 Nm obrtnog momenta.
LeBaron je radio prekovremeno i tako je uspeo da završi prvi koncept do 1940. godine. Debitovao je na Sajmu automobila u Njujorku, a kasnije će biti kreirana još četiri primerka za skupove širom Amerike. Svaki je bio ofarban u posebnu boju, od čega je najpoznatiji onaj pod imenom „Copper Car“ s priloženih fotografija.
Potpuno je funkcionalan i legalan za uličnu upotrebu, a originalno je prodat glumcu Brusu Kabotu. Nakon toga je promenio nekoliko vlasnika, a kupac je 2011. godine platio čak 935 hiljada zelembaća za njega. Možda najveći momenat slave je bio onaj u kom ga je Harli Erl pohvalio, kazavši da je najlepši automobil koji je ikada video, što je velika čast, kada dođe od osobe koja se smatra najvećim američkim dizajnerom.
Nije loše za brend koji se uvek odlučivao samo za sigurne, ziheraške poteze, zar ne?
Zoran Tomasović
(342)
