Zanimljivost dana: Kako se snaći u Francuskoj u Drugom svetskom ratu

Drugi svetski rat je odneo 85 miliona žrtava i u potpunosti poremetio industriju čak i onih sila koje su se našle na pobedničkoj strani. Pričamo o Sjedinjenim Američkim Državama, Velikoj Britaniji, Sovjetskom Savezu i ostalim saveznicima, gde je stopirana civilna proizvodnja materijala u velikoj meri, a fabrike prerađene da bi bile u stanju da rade samo vojnu opremu.

To znači da novih drumskih automobila gotovo da nije ni bilo, posebno u onim državama koje su bile okupirane od strane Nemačke.

Uzmimo za primer Francusku. Nekadašnja sila je pala u rekordnom roku u ruke nacista, a fabrike Citroena, Peugeota, Renaulta i ostalih giganata iskorištene za proizvodnju nemačke vojne opreme. Oni koji su nekim čudom zadržali svoj predratni četvorotočkaš, nisu bili u stanju da ih voze jer je vladala velika nestašica goriva i nacisti su preuzeli sve zalihe, pa su često rađene pomalo smešne prerade na ugalj ili struju. U takvim uslovima, bicikl je važio za savremeno prevozno sredstvo tokom ratnih godina u Francuskoj.

A onda se Peugeot dosetio da napravi nešto što Nemcima možda i neće zasmetati. Mali gradski automobil čija proizvodnja ne bi ometala onu za potrebe vojske, a koji istovremeno ne bi zahtevao benzin pošto bi bio na struju.

Dobio je ime  po francuskoj reči „Voiture Légère de Ville“, što je u prevodu označavalo „Lagani gradski automobil“. Peugeot se nadao dobiti odobrenje ukoliko bude reklamirao VLV kao državni četvorotočkaš za potrebe doktora i poštara. Lista zahteva je bila relativno kratka i pored već opisanih detalja, automobil je morao da bude nešto savremeniji od bicikla.

Imao je četiri točka, ali je to jako teško primetiti pošto su oni zadnji bili jako bliski jedan drugome. To je urađeno da se uštedi na troškovima pošto nije postojala potreba za diferencijalom. Krov je bio platneni dok je enterijer pružao dva sedišta.

Električni motor je razvijao svega 3,3 konjske snage što je omogućavalo ovom automobilu teškom 345 kilograma da dostigne maksimalnu brzinu od 32 km/h. Ono što je verovatno bilo najbitnije jeste podatak da je mogao da pređe oko 80 kilometara sa jednim punjenjem baterije, i da pruži kakvu-takvu zaštitu od svih vremenskim neprilika.

Na prvi pogled je jasno kroz kakve sve napore je Peugeot prešao da uštedi na materijalima. VLV je pružao samo jedan far, prosto ogibljenje i doboš kočnice, a iako se kabrioletski krov na momenat učinio kao luksuzna verzija prema današnjim standardima, platno je jednostavno bilo jeftinije od metala. Enterijer je pružao dve papučice za napred i nazad i ručno kontrolisane brisače. Spomenućemo da je dužina iznosila 2,6 metara uz širinu od 1,2 metra.

Zavisno kojima izvorima verujete, proizvodnja je trajala od 1941. do 1943. ili do 1945. godine, a u tom periodu će fabriku napustiti 377 primeraka. Neki izvori takođe napominju da nacisti u početku nisu uopšte imali predstavu da se VLV proizvodi i odmah su stopirali kada su saznali, ali oni drugi će reći da nisu imali ništa protiv da doktori i poštari imaju savremenije prevozno sredstvo od bicikle. Štaviše, kupac je morao da dokaže da radi u jednoj od ove dve profesije pre nego što je Peugeotu bilo dozvoljeno da proda VLV.

Citroen je u posleratnom periodu popunio prazninu u jeftinoj kategoriji sa svojim modelom 2CV ili kako je u narodu poznatiji pod nadimkom Spaček.

Većina preživelih VLV-a je završila u muzejima, a neki su i u privatnim vlasništvima i s vremena na vreme se pojave na aukcijama. Jedan od njih je prodat u originalnom stanju pre devet godina za sumu od 20.125 američkih dolara i trenutno čini jedinu dostupnu referencu o potencijalnoj vrednosti.

Možda bi se neko drugi stideo vozila kao što je VLV, ali je Peugeot jako ponosan na njega. Posužio je svojoj originalno zamišljenoj nameni u teškim vremenima i oni koji su ga posedovali su sigurno bili zahvalni.

Zoran Tomasović

(634)