Porsche želi da smanji otpor vazduha upotrebom vibrirajućih panela karoserije
Univerzitet iz Štutgarta i Porsche su uspostavili saradnju na temu istraživanja sistema koji bi inicirao vibracije panela karoserije u pokušaju da se redukuje aerodinamički otpor koji stvara vozilo.
Pitanje je do kog nivoa može biti smanjen aerodinamički otpor automobila tokom vožnje, na načina da vozilo ostane u okvirima uobičajene uptorebljivosti? Klasične metode imaju svoja ograničenja, pošto otpor vazduha „pojede“ većinu energije koja je neophodna da se upotrebi kako bi se automobil kretao, posebno pri velikim brzinama, pa mnogi stručnjaci pokušavaju da naprave rezultat korišćenjem i alternativnih ideja, onih koja ne uključuju krila i difuzore.
U tom smislu i treba tumačiti novouspostavljenu vezu između štutgartskog univerziteta i Porschea, gde razrađuju ideju o izradi panela karoserije koji vibriraju. „Istražujemo mogućnosti smanjenja indeksa otpora vazduha, tako što na raznim mestima na karoseriji vozila upotrebljavamo sistematske vibracije,“ kaže profesor Andreas Vagner, rukovodilac tima inženjera specijalizovanih za automobilsku industriju, pri Univerzitetu u Štutgartu.
„Ako unesete određeni impuls u tok vazduha oko automobila, što je moguće učiniti uz pomoć zvučnika, način razdvajanja vazduha od karoserije automobila može trpeti modifikacije,“ dodao je on.
Ali, poduhvat nije jednostavan. „Na primer, moramo da se uverimo u to da putnici neće biti prinuđeni da slušaju nekakvo zujanje ili fijukanje,“ elaborira dalje Vagner. Možemo i da nagađaamo o tome koliko će biti teško pričvrstiti panele karoserije, pošto će oni biti izloženi vibracijama većeg intenziteta od uobičajenog, a možda bi morali da budu i nešto teži od standardno ugrađivanih komponenti.
Zašto se ovakve ideje roje u kontesktu širenja koncepta elektromobilnosti, kada bi iste bile od velike koristi i u smislu podizanja energetske efikasnosti konvencionalnih automobila? „Električni pogonski sklopovi su mnogo efikasniji od onih čiji su glavni akteri motori s unutrašnjim sagorevanjem, kod kojih drugi faktori mnogo značajnije utiču na potrošnju energenta,“ objašnjava Dr. Tomas Vijegand iz odeljenja za izučavanje aerodinamike u okviru brenda Porsche.
„Aerodinamčki gubici čine oko 30 do 40% od ukupnih gubitaka kod električnih automobila, a prema protokolu WLTP, dok je njihovo učešće kod dizela ili benzinaca svedeno na jednocifreni procenat. Međutim, pošto WLTP nije idealan, i pošto se u realnom životu vozi i brže od predviđenog pomenutim testnim ciklusom, uticaj aerodinamike na potrošnju električnih četvorotočkaša je verovatno i superiorniji od čak 50%,“ zaključuje Vijegand.
AutoRepublika
(297)
Sportovni vuz neka mi neko objasni šta je ?! 😁
A nisi dobro pročitao… Piše Sportovni vûz
🤣😂
Prvi put cujem za ovu metodu da se vibracijama spoljasnjih oplata vozila smanjuje odpor vazduha. Ova metoda zahtevace verovatno nekakve elektromagnetne uredjaje koji ce dovesti do pulsiranja spoljasnje povrsine. Koliko ce ovo da kosta i koliko energije ce da zahteva – za sada je otvoreno. Medjutim, vec odavno postoje mnogo jednostavnije metode koje ne zahtevaju nikakve dodatne uredjaje vec samo novu spoljnu povrsinu. Prvi primer je loptica za golf – njena povrsina nije glatka vec ima gusto utisnute male sfericne povrsine. U ovim udubljenjima formira se minijaturni lokalni vrtlog koji rotira u ravni upravnoj na povrsinu glavne sfere. Mali vrtlozi… Pročitaj više »
Piezo kristali najvjerovatnije…
Krv su mi popili na jednom mašini…
Prvi put cujem za ovu metodu da se vibracijama spoljasnjih oplata vozila smanjuje odpor vazduha. Ova metoda zahtevace verovatno nekakve elektromagnetne uredjaje koji ce dovesti do pulsiranja spoljasnje povrsine. Koliko ce ovo da kosta i koliko energije ce da zahteva – za sada je otvoreno. Medjutim, vec odavno postoje mnogo jednostavnije metode koje ne zahtevaju nikakve dodatne uredjaje vec samo novu spoljnu povrsinu. Prvi primer je loptica za golf – njena povrsina nije glatka vec ima gusto utisnute male sfericne povrsine. U ovim udubljenjima formira se minijaturni lokalni vrtlog koji rotira u ravni upravnoj na povrsinu glavne sfere. Mali vrtlozi… Pročitaj više »
Molim za izvinjenje zbog dupliranog komentara, bio sam ubedjen da prvi komentar nije prihvacen. Kasnije su se pojavila obadva?!
Druže, svaki put kada staviš neki link u komentar, ili fotografiju, on mora da sačeka na odobrenje s naše strane. Tako je podešena veštačka inteligencija od strane Tvorca 🙂 Isto važi i za komentare pod novim nadimkom, što se desilo danas Iznogudu danas, pa se čudio zašto komentar čeka na „approval“
Hvala, primio k znanju. Ali sistem ipak ne reaguje na prisustvo linkova uvek ovako!
Za sebe bih mogao da kažem da sam pravi fan aerodinamike kod automobila 🙂 Zaista, već 30-tak godina pomno pratim svaku vest o tome. Još kao tinejdžer, čim sam naručio svoj prvi katalog, jedna od stvari koje sam najviše gledao po tabelama je koji je Cx 🙂 Lako je nabijati KS i km/h ali za dobru aerodinamiku pored dobrih dizajnera potrebni su vam i dobri stručnjaci, skupa oprema i alati i puno rada na ispitivanju u vazdušnom tunelu, a gde su tu još i CFD i superkompjuteri, „joj majko mila“ pa to je danas postala nauka koja ide do samih… Pročitaj više »
Dopuna:
„navodno mat farba zbog svoje grube površine utiče na brže kretanje vazduha kroz granični sloj…“
Prava definicija bi bila „preko granicnog sloja“ – cilj grube farbe jeste zadrzavanje molekula vazduha uz povrsinu, da se za nju „zalepe“. U tom slucaju nece biti trenja vazduh-cvrsta povrsina vec vazduh-vazduh, sto smanjuje gubitke zbog trenja.
Imas na novom WRX one plastike oko krila i podkrila automobila koje imaju neku cudnu saru na sebi za koju dizajneri tvrde da je smirila zrak koji tuda prolazi prilikom kretanja automobila. Kupce boli djon za to. Vec su te plasticurine poceli da farbaju u boju automobila.
🙂 !
Ono malo što znam, čini mi se da karavani imaju bolji Cw od limuzina, ili se varam…
Po pravilu losiji.
jbg, svakako su moj izbor, voziću ,malo sporije 😉
Pogledaj koji je najaerodinamicniji oblik u prirodi. Koliko ja znam to je kišna kap. E sad ako to uporedimo sa automobilima jasno je gdje određeni gube a gdje dobijaju. Ako zelis sto bolji CD potrebno je zrak provesti sto je moguce lakse oko automobila bez nepotrebnih turbulencija. Aerodinamika je zajebana rabota 😆
„Kisna kap“ je pojam savrsene aerodinamike – ali to uopste nije, realno izgleda kao zrno pasulja! 🙂 Najaerodinamicnija stvar u prirodi je – pingvin! Njegov Cx je 0,02, tj. deset puta manji od rekorda Lightyear, 0,2!