AR pijaca klasika: Neuspešan pokušaj Forda sa premijum roudsterom
Henri Ford je uvek bio ponosan na činjenicu da je njegov automobilski brend onaj jeftiniji za šire narodne mase. Nikada se nije trudio napraviti nešto bolje i skuplje, već samo snižavati cene na najmanji mogući nivo. Takvom politikom Ford se vodio čak i nakon smrti svog osnivača, ali sa vremena na vreme bi se znao suprostaviti i u premijum kategoriji. Jedan od poznatijih slučajeva u ovom veku se desio sa modelom Thunderbird, ali se nije baš najbolje snašao.
Naravno, ime Thunderbird je jedno od najvećih u istoriji brenda. Proizvodio se od 1955. do 1997. godine i predstavljao je najekskluzivniji i najskuplji model Forda. Nekome je palo na pamet da ga oživi 2002. godine i to sa retro stilom po uzoru na onu prvu generaciju.
Ovaj put cilj nije bio napraviti pristupačni dvosed već onaj na koji bi kupci potrošili veće sume novca i koji bi bio namenjen za krstarenje na autoputevima na duže relacije. Da bi opravdao svoju visoku cenu, koja je iznosila 39.795 dolara (oko 50.348 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca), Ford je odlučio da koristi svoju premijum platformu pod imenom DEW na kojoj su se takođe skupoceni modeli kao što su Lincoln LS i Jaguar S-Type.
Pokretao ga je identičan 3,9-litarski benzinac sa osam cilindara koji je razvijao 280 „grla“ i maksimalnih 388 Nm obrtnog momenta, a snaga se prenosila na zadnje točkove preko petostepenog automatskog menjača.
Novinari su imali samo reči pohvale, posebno na račun retro stila, ali je komercijalni uspeh svakako izostao. Tokom četiri godine proizvodnje je isporučeno samo 68.098 primeraka ili za dvostruko manje nego što se Ford originalno nadao.
Eksperti će reći da je najveći problem ležao u zaposlenima u izložbeno-prodajnim salonima, koji su navikli da prodaju skupocene pikap kamionete, ali nisu imali iskustva sa kupcima sa dubokim džepom koji bi da potroše novac na roudster. Iako je Thunderbird bio jedan od začetnika cele retro revolucije, takođe se smatra velikim promašajem za razliku od bratskog Mustanga.
Primerak iz današnje priče je proizveden 2004. godine i trenutno se nalazi u gradu Virdžinija Bič unutar američke savezne države Virdžinije, a pre toga je proveo vreme i u Severnoj Karolini. Prešao je tek nešto više od dvadeset hiljada kilometara i deo je takozvane serije „Pacific Coast Edition“, koja broji samo hiljadu jedinica.
Nosi broj šasije 278 i ovaj primerak je odlikovala specijalna zelena boja, zatim metalni krov koji se po potrebni može skinuti i kožni enterijer u boji nedostupnoj u ostatku ponude. Takođe je napucan elektronikom kao što se i očekuje od tako skupog modela.
Vlasnik je na kraju dobio četrnaest ponuda od čega je najveća bila 22.500 američkih dolara, ali to nije bilo dovoljno da ovaj automobil pronađe novog imaoca. To nam govori da moderni Thunderbird još uvek nema poštovanje i ugled kod kolekcionara, ali vremena i trendovi se menjaju, pa možda jednog dana i postane zanimljiv svima onima koji bi automobilom da se izdvajaju od ostalih.
Zoran Tomasović
(1049)
Pojava ovog Fordovog modela izazvala je u strucnim medijima veliko cudjenje! Pitanje je bilo: kakav koren ima ovaj dizajn?! Dalje, sta je to sto bi ovaj auto trebalo da uvrsti u premijum klasu? Moje misljenje: ovo je auto koji se zove „sportski“ ali koji nema nikakvu estetsku dinamiku niti jak karakter. To se vidi i po ceni koju je publika spremna danas da plati za njega. Za mene pravi Thunderbird potice iz 60-tih godina, originalan, dinamican i raskosan. Ovaj njegov imidz trebalo je pazljivo negovati do danas! Ovde je model iz 1964 godine. Yankee, da li znas njegovu danasnju trzisnu… Pročitaj više »
Sa izuzetkom 1955-1957 dvoseda, Thunderbird nema danas neku ogromnu cenu. Pod „ogromnu“ mislim na $100.000+. Model kao taj sa tvoje slike je jedan od slabije popularnih, to je 1964-1966 generacija. Mogu se naci tu vec za $10.000 u relativno dobrom ocuvanom stanju, cak i sa detaljnom restauracijom ne idu vise od $40.000.
Moj omiljeni Thunderbird je uvek bio 1958-1960 kockasti (Square Bird).
Izabrao si neobican model! Moj je lepsi! 🙂
Veliki sam ljubitelj Forda (to je moj omiljeni brend), a model iz 1959. godine mi je najlepsi Ford u istoriji.
1958-1960 Thunderbird je pratio generalnu dizajnersku skolu ostalih ’59 Fordova (Custom, Fairlane, Galaxie, Skyliner, itd), ali je bio manji naravno.
Ovo je ’59 Galaxie:
Kada smo vec kod ove teme, veoma me interesuju americke limuzina sa pocetka 50-tih godina. Njihova hauba u obliku klina i perfektne proporcije me fasciniraju!
Dole je moj omiljeni model iz tog doba, Buick Roadmaster iz 1950. Sanjam da jednom napravim moderan dizajn sa ovom formom! 🙂 Bila bi to sportska limuzina – dugacka, siroka i niska sa modernim snaznim motorom.
Za mene je 1949-1951 Mercury najlepsi auto iz tog perioda.
Posebno kada se sredi u takozvanom „lead sled“ stilu …
Ni jedan od ova tri jos nisam video uzivo.
Zaboravio sam da dodam sledece: izgleda da je ovaj tvoj model bio osnova za moderni Thunderbird. Ukapirao sam slicnost prednjeg branika sa karakteristicnim oblikom otvora a uz to dolazi i pozicija farova iznad branika. Forma kabine sa sirokim B-nosacem tadje je slicna sa modernim. Znaci, moderni Thunderbird ipak nije repa bez korena kako mnogi misle, pa i ja.
Zapravo osnova za moderni Thunderbird je bio 1955-1957 Thunderbird …
… mada je meni vise licio na ranu Corvette.
Samo farovi. Kod novog Thunderbirda bi bas njih menjao. I jos neke stvari. Bio bi to lep i moderan auto!
Prelistao sam malo Wikipediu i upoznao se sa istorijom Thunderbirda – dizajn ima svoj koren, jos kako! Covek uci dok je ziv.
Thunderbird zapravo ima jako bogatu istoriju i mnogo je uticajniji na americko trziste nego sto se na prvi pogled vidi. Onaj gore kockasti 1958 Thunderbird je osnovao potpuno novu klasu koja ranije nije postojala – personal luxury. To su bili auti od onih radnickih brendova koji su opet imali pristupacnu cenu i opremu luksuznih auta. Tu strategiju su posle pratili i Chevrolet Monte Carlo, Pontiac Grand Prix, Oldsmobile Toronado, Buick Riviera, Chrysler Cordoba i mnogi drugi. Bez Thunderbirda pitanje je da li bi ijedan od tih auta nastao, Personal luxury su bili popularni tokom 1960-ih godina, ali su najvecu popularnost… Pročitaj više »
Ovaj dole je absolutni anonimus, da mu skines bedz niko ne bi pogodio sta je. Aerodinamika ne mora i ne sme da izbrise identitet!
Taj stil je zapravo bio jako popularan u Americi za Ford tokom 1980-ih godina. Kocka je penzionisala, a zamenile su je aerodinamicne linije dizajnera Jack Telnacka. Telnack je radio dugo godina za Ford u Australiji i Evropi i pocetkom 1980-ih godina je predstavio moderne aerodinamicne linije na americkom trzistu. Tada je debitovala serija veoma uspesnih modernih Fordova (Escort, Tempo, Taurus, Thunderbird, Mustang, itd). Ovaj gore Thunderbird je takodje bio jako popularan zbog svog uspeha u NASCAR-u, #9 Bill Elliott je dominirao na najbrzim stazama sa njim. Ja sam imao prvu generaciju Forda Taurusa (1986-1991), taj auto je bio neverovatno ispred… Pročitaj više »
Jos malo o ovom Thunderbirdu iz 2002 godine – sto god ga vise gledam sve vise sam ubedjen da bi sa malo popravki u dizajnu postao vrlo atraktivan! Yankee, da li imas neki „kanal“ za prolaz do Fordovog rukovodstva? Ako imas, pokusacu da inspirisem Dejana da ga doteramo! 🙂 Pisi mi na mejl.
Meni je bio vrlo atraktivan kada je izašao, a i sada kao young timer. Ali očigledno je da moj ukus nije reper za kompletno tržište… Američko i pogotovo… No ja se ne žalim 😉
Thunderbird kao pokretac trenda „personal luxury“ – da li to znaci da je kod njega u fokusu bio luksuz a ne sport? U modelu iz 2002 godine ne mogu da prepoznam ni jedno ni drugo, izgleda mi absolutno neutralno, ni „musko“ ni „zensko“ nego ono „trece“. To je njegova sustinska greska, trebalo bi ga opremiti luksuzom i podariti mu sportske performanse, jedno ne iskljucuje drugo. Kao Jaguar, na primer, „sportski auto za dzentlmene“.
Nije fokus bio na kompletan luksuz ni sport vec nesto izmedju. Thunderbird je bio vise sportski nego tradicionalni auti, ali opet manje sportski nego recimo Porsche, MG, Jaguar i ostali auti iz tog perioda. Isto tako je bio luksuzniji nego tradicionalni auto, ali opet ne luksuzan kao Cadillac ili Lincoln. Tako da je bio prvi koji je pruzao od svega po malo iako se po ni jednoj kategoriji nije izdvajao.
Malo od ovoga, malo od onoga – to objasnjava zasto ovaj auto nema karakter, ni tehnicki ni estetski. A cena je iznad proseka pa kupac ne moze da shvati zbog cega?! Steta, ovaj auto bi mogao da bude superstar i to bez preterivanja ni sa tehnikom ni sa luksuzom! Fali samo da Ford kaze „DA“. Laku noc, idem da spavam, sada je ovde 3 sata i 15 minuta. 🙂
Dje ćeš u po dana spavati 🤪
Nije slučajno da je prodaja bila loša. Rane godine dvadeset prvog veka su bile godine izuzetno lošeg kvaliteta ford ovih proizvoda.