Sud: Vozač automobila je kriv ako se biciklista zakuca u tek otvorena vrata!

Iznova i iznova, biciklisti su povređeni udarajući u otvorena vrata automobila. Okružni sud u nemačkom gradu Kelnu je sada presudio u takvom slučaju, i prema tom rešenju proizilazi da je vozač stoodstotno odgovoran. Sledstveno, vozač automobila mora da plati odštetu za bol i patnju koju je doživeo biciklista.

Skoro svakom biciklisti je poznata takva situacija: prođete pored niza parkiranih automobila – odjednom se otvaraju vrata. U najgorem slučaju sledi takozvani udes „dooring”, biciklista se sudari sa otvorenim vratima. U Kelnu se desio takav slučaj gde je vozač automobila otvorio vrata na način da je na njih naleteo biciklista koji je kao posledicu ovog zakucavanja doživeo tešku povredu.

Osiguranje vozača je u početku priznavalo samo obavezu u visini od 75 odsto štete. Biciklista je delimično kriv jer je preblizu prošao pored parkiranog automobila. Takođe je mogao da primeti da je vozač želeo da otvori svoja vrata nakon parkiranja, tvrde u osiguravajućoj kući.

Biciklista nije želeo da ovako postavljen opažaj prihvati, negodovao je i bio u pravu. Vozač mora da se ponaša pri otvaranju vozačevih vrata na način da u potpunosti isključi ugrožavanje drugih, saopštio je pomenuti nemački sud u ranijem delu ove nedelje. Ne može se pretpostaviti da je biciklista držao premalo bočno rastojanje. Bilo je dosta saobraćaja.

Sam biciklista je izjavio da je vozio brže od 30 km/h, što je bilo dozvoljeno na mestu nezgode. Sud je utvrdio da mu se to ne može zameriti. Rečeno je da nije morao da računa na „ovakvu grubu nepažnju vozača”. Tužilac je opisao da ga nesreća nije ograničila samo u poslu hirurga traumatologije, već i u slobodnom vremenu. Sud je odlučio da mu pripada 7.500 evra odštete za bol i patnju.

Prema studiji, ovakve nezgode izazvane nepažljivim otvaranjem vozačkih vrata su češće nego što se mislilo. Studija instituta za istraživanje nesreća osiguravača (UDV) iz 2020. godine pokazala je da je 18 odsto nesreća u centru grada u kojima su učestvovali biciklisti i pešaci povezano sa parkiranjem. To je više od zvanične statistike, koja pokazuje da samo 5 odsto svih nezgoda sa povređenim pešacima i biciklistima uključuje parkirane automobile.

Rezultati studije otkrivaju da posebno otvaranje vrata predstavlja veliki rizik. U gradskim sredinama, na brzinu otvorena vrata automobila činila su 52 procenta biciklističkih nesreća vezanih za parkirana vozila.

Takve nezgode često dovode do povreda glave kod biciklista i teško ih je predvideti. Biciklista koji putuje brzinom od 20 km/h morao bi najmanje jedanaest metara unapred da primeti da se vrata otvaraju da bi se na vreme zaustavio. Izbegavanje često nije moguće jer automobili pretiču u isto vreme.

Prema studiji, tramvajske šine su se ispostavile kao dodatna opasnost. Svaka peta nesreća pri otvaranju vrata u studijskim prostorima dogodila se na ulicama gde su postavljene tramvajske šine. Biciklisti stoga često ne mogu da se drže dovoljnog rastojanja od parkiranih automobila na takvim deonicama, a da ne moraju da pređu prugu – a ako izbegnu, mogu da izazovu pad.

Postoji i druga strana medalje. Činjenica je da pojedini biciklisti voze baš bezobzirno, naročito u delovima grada gde nema uređene biciklističke infrastrukture. Podjednako su velika opasnost i na kolovozu i u pešačkoj zoni, jer voze na način kao da nikog drugog nema osim njih.

Posebno apelujemo na bicikliste dostavljače da ne voze prebrzo u pešačkim zonama jer mogu ozbiljno da povrede pešake, a i sebe.

AutoRepublika

(1739)