AR pijaca klasika: Najpoželjnija konfiguracija Renaulta „petice“

Malo je reći da je Renault 5 velika legenda automobilske industrije. Mali gradski automobili su postojali i pre i posle njega, neki su bili brži, drugi popularniji, a mnogobrojni verovatno i pouzdaniji. Ali istovremeno, teško da je ijedan ostvario veći uticaj u kategoriji, i „pravila“ koje je francuski mališan napisao pre više od pet decenija, konkurencija prati do današnjeg dana.

Pokazao je da mali gradski automobili mogu da budu dizajnerski privlačni i zabavni za vožnju, što je ujedno glavni razlog zašto je tokom 24 godine proizvodnje fabriku napustilo preko 5,5 miliona jedinica.

Većina njih je bila samo jednostavno prevozno sredstvo i danas ne privlači mnogo pažnje kao klasik, ali svako nepisano pravilo ima svoj izuzetak. U slučaju „petice“ to je izdanje nazvano Turbo i proizvodilo se od 1980. do 1986. godine. Možda na prvi pogled deluje kao da je Renault dodao samo turbo punjač na već postojeći model, ali je ova specijalna konfiguracija bila mnogo više od toga.

Ideja za Turboom se rodila krajem sedamdesetih godina prošlog veka kada je „petica“ već bila na tržištu osam godina i Renault je tražio način kako da opet privuče pažnju javnosti. Svetski reli šampionat (WRC) je bio u jeku popularnosti, a posebno se izdvajao model Lancia Stratos sa svojim centralno postavljenim motorom.

Turbo je možda samo ličio na standardnu „peticu“, ali dva automobila nisu imala mnogo zajedničkih delova, ukljčujući i one na račun limarije. Mogao je da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za 6,9 sekundi uz maksimalnu brzinu od 200 km/h. Trkačke verzije su se mogle pohvaliti snagom koja dobacuje i do 385 „grla“, a ostaće zabeleženo da je pobedio četiri trke u WRC-u, uključujući i prestižni reli Monte Karlo iz 1981. godine. Serijska proizvodnja će se završiti na cifri od 4.987 jedinica.

Francuski gigant je želeo da krene istim stopama, pa je Bertone dizajnirao specijalni model, a celokupna ideja se vrtela oko centralno postavljenog 1,4-litarskog turbo motora. Razvijao je 160 „grla“, a snaga se prenosila na zadnje točkove preko petostepenog manuelnog menjača.

Jedan primerak se nedavno pojavio na sajtu za preprodaju vozila koji često gledamo „Bring a Trailer“ i proizveden je 1985. godine. Pomalo konfuzno je to što se nalazi u gradu Našvil unutar američke savezne države Tenesi, iako se Turbo nikada nije nudio „preko bare“.

U oglasu se navodi da je reč o 117. primerku u nizu od specijalnih 200 jedinica plasiranih pod imenom R5 Maxi Turbo radi homologacije za spomenuti WRC. Nismo sigurni gde je originalno prodat, ali je uvezen u Ameriku pre više od tri decenije i od tada je prešao svega 30 hiljada kilometara. Iako se nalazi u Tenesiju, dokumentacija pokazuje da je registrovan u Montani, pa ćemo pretpostaviti da je nekada provodio vreme tamo.

Takođe se navodi da je u besprekornom stanju i da je i prošao kroz neke modifikacije na račun mehanike. Kolekcionari obično žele klasične četvorotočkaše baš onakve kakvi su bili u trenutku kada su napustili fabriku u kojoj su sklopljeni, ali to kupcima očigledno nije bio problem ovaj put. Vlasnik je dobio čak 36 ponuda od čega je najviša iznosila 148.221 američkih dolara.

Renault nam je spreman da debituje s „peticom“ u modernom izdanju gde bi se kao energent koristila struja, što će verovatno u još većoj meri probuditi duh originala i povećati njegove cene. A ovaj Turbo je idealan pokazatelj takvog pravca.

Zoran Tomasović

(518)