Zanimljivost dana: Alfa Romeo SZ & RZ

Postoje oni automobili koji su osuđeni na postanu budući klasici onog momenta kada budu predstavljeni. Setimo se samo Citroena DS „Ajkule“ ili Forda Mustanga ili Lamborghinija Countacha. Nekada bi nas očarala tehnologija, drugi put namena, a naravno ne možemo ignorišemo ni dizajn. Na listu možemo slobodno da dodamo i jedan veoma dramatični model Alfe Romeo. Zvao se SZ u kupe izdanju, odnosno RZ kao kabriolet i napravio je veliku revoluciju kada je debitovao na Salonu automobila u Ženevi 1989. godine.

Svima nam je poznato da je Anonima Lombarda Fabbrica Automobili ili Alfa (Romeo) jedan od najvećih svetskih automobilskih brendova koji posluje već duže od jednog veka. Kompanija je imala najveće momente slave u predratnom periodu kada je dominirala na trkačkim stazama, ali nakon toga uglavnom se borila da preživi sa četvorotočkašima poznatim po lošem kvalitetu.

Pričamo o modelima kao što su Alfasud i Arna koji nisu upravdali očekivanja i štetili su ugledu kompanije dok se nalazila u rukama političara. A onda, posle propalih pregovora sa Fordom, Alfu je kupio Fiat 1986. godine.

Amerikanci su ponudili mnogo bolje uslove, ali je prevladala želja da brend ostane u italijanskim rukama. Fiat se brzo dao na posao i obećao da može da vrati kompaniju na puteve stare slave. Kao dokaz takve tvrdnje je odobren program nazvan ES-30 što je bila skraćenica za Experimental Sportscar 3,0 litre (eksperimentalni sportski automobil sa zapreminom motora od 3,0 litre).

Opšte je verovanje da se za razvoj postarao Zagato, što je slovo Z u imenu i označavalo, ali to zapravo nije istina. Doduše ova velika dizajnerska kuća jeste igrala određenu ulogu dok su većinu posla uradili Alfini i Fiatovi samostalni dizajnerski studiji (Alfa Romeo Centro Stile i Fiat Centro Stile). Istorijske knjige će reći da je većinu posla potpisao francuski stilista Robert Opron pod nadzorom Voltera Desilve i da je cilj bio da bude što dramatičniji. Gledajući priložene fotografije, ne možemo reći da nije bio u pravu.

Sam razvoj je započet pozajmljivanjem platforme sa modela 75/Milano dok se za školjku postarala francuska kompanija Stratime. Određeni delovi su nastali od aluminijuma dok je plastika ojačana ugljeničnim vlaknima bila glavni izbor. Cilj je bio da visina ostane izuzetno skromna da bi se dobile impresivnije vozačke karakteristike i voleli ga ili ne, ne sumnjamo da je svako znao o kom četvorotočkašu je reč.

I pored svojih dramatičnih linija, zadržao je neke prepoznatljive Alftine detalje, pre svega u vidu maske hladnjaka. Spomenućemo i podatak da je SZ/RZ bio prvi automobil na svetu razvijen korišžćenjem tada najmodernije tehnologije CAD/CAM. Serijski model je bio spreman svega devetnaest meseci nakon što se ideja rodila.

Sportistu je pokretao 3,0-litarski benzinac sa šest cilindara koji je razvijao 207 „konja“, a snaga se prenosila na zadnje točkove preko petostepenog manuelnog menjača. Ovaj motor je nosio ime „Busso“ po inženjeru koju ga je razvio i već se ugrađivao u model 75 3.0i Quadrifoglio Verde. Kupe se mogao pohvaliti ubrzanjem iz mirovanja do 100 km/h za sedam sekundi i maksimalnom brzinom od 245 km/h, dok je kabriolet bio za pola sekunde i 15 km/h sporiji zbog svoje veće mase.

Spomenućemo da je automobil bio dugačak nešto više od četiri metra uz masu od 1.260 kilograma kada pričamo o izvođenju s oznakom SZ, odnosno 1.380 kilograma kada se radi o verziji RZ. Cena osnovnog modela je bila na nivou od 55 hiljada američkih dolara ili oko 123.662 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca, što je bilo skuplje nego što se tražilo za Porsche 911 i Lotus Esprit.

Iako se vrednost na momenat činila previsokom, Alfa nije imala problema da rasproda planirane automobile. Kupe je bio dostupan samo u crvenoj boji sa izuzetkom jednog primerka u crnoj koji je poklonjen familiji Zagato. Planirano je hiljadu jedinica, a fabriku napustilo 1.036 primeraka.

Kabriolet je bio dostupan u crvenoj, žutoj i crnoj boji i pokazao se manje popularnim, pa je od planiranih 350 jedinica fabriku napustilo samo njih 278. Evropa se pokazala najboljim tržištem za SZ/RZ dok je u ostatku sveta dominirao Japan. Proizvodnja se inače odvijala od 1989. do 1991. godine, a tokom 1993. godine je osnovan i šampionat u trajanju od šest trka gde se trinaest automobila takmičilo kao deo proslave 75 godina Zagata.

Fiat će kasnije pokušati da konstruiše neke druge sportske modele kao što su Alfa Romeo GTV i Spider sa limitiranim uspesima, a ironično je da se obratio Zagatovom rivalu Pininfarini. Do danas ovaj gigant se nije oporavio i vratio na puteve stare slave, mada jeste debitovao s nekim zaista kultnim modelima visokih performansi.

O SZ/RZ vlada različito mišljenje. Jedni ga kritikuju da nema one prelepe linije koje smo navikli da vidimo kod Alfe, dok drugi kažu da je toliko poseban da je definitivno ispunio svoj cilj da bude prepoznatljiv. Ako ništa drugo, Fiat nam je pre više od tri decenije barem na kratko vratio nadu da Alfa opet može da se vrati na nivo koji je bi u ravni s onim predratnim ugledom.

Možda nije uspeo u tom podvigu, ali je trud svakako bio vredan pažnje.

Zoran Tomasović

(1090)