Zanimljivost dana: Da li je X-Type spasio ili sahranio Jaguar?

Ukoliko pogledamo kakve je sve četvorotočkaše Jaguar proizvodio tokom poslednjih nekoliko decenija, teško je zamisliti da je ovaj britanski brend nekada predstavljao sam vrh automobilske industrije. Pričamo o kompaniji koja je sklapala limuzine u samom rangu sa Rolls-Royceom i Bentlijem, zatim se takmičila i pobeđivala u najvećim formama profesionalnog auto-moto sporta kao što su Formula 1 i LeMans, a mogla se pohvaliti i nekim od najlepših vozila ikada viđenih u vidu modela E-Type.

Ipak, čak i u takvim situacijama Jaguar se uvek nalazio jednom nogom u grobu i često menjao vlasnike. Svaki od njih je pokušao da preokrene situaciju tako što je nudio nešto novo, a mnogi će se složiti da je firma pala na najniže grane 2001. godine kada je debitovao model X-Type. Drugi će ipak reći da je ovaj automobil uneo život u Jaguar i privukao kupce koji nikada ranije nisu posedovali modele britanskog brenda. I šta je onda istina?

Jaguar je osnovan 1935. godine, mada je kompanija koja ga je stvorila postojala dvanaest godina ranije i proizvodila komponente za motocikle. Firma je poslovala samostalno sve do sredine šezdesetih godina, i u tom periodu prolazila kroz momente svoje najveće slave. Iako je prodaja uvek bila na nivou statističke greške, Jaguar je pratio poteze ostalih velikana svog doba kao što su Ferrari i Maserati, to jest drumski modeli su se proizvodili samo da se zadovolji homologacija za profesionalni auto-moto sport i naravno, da se pokriju troškovi.

Ipak, situacija u razrušenoj Evropi i problemi sa sindikatima i štrajkovima su rezultirali time da se Jaguar pripoji prvo društvu British Motor Comporation (BMC), a zatim i British Leylandu. Za našu priču je najbitniji deo kasnih devedesetih godina kada je kompanija došla u ruke Forda.

Američki proizvođač vozila je investirao u mnogobrojne gigante kao što su Jaguar, Aston Martin, Land Rover i Volvo, a zajedno sa Lincolnom su postavljeni u novu grupu nazvanu Premier Automotive Group. Prvi model Jaguara pod stranim vlasnicima je bio S-Type i debitovao je 1999. godine. Iako je delio Fordovu platformu DEW98 zajedno sa modelom Lincoln LS, S-Type je dobio dosta pozitivne ocene zahvaljujući pogonu na zadnje točkove, moćnim motorima, dopadljivom stilu i visokim standardom završne izrade.

Komercijalni uspeh ovog automobila je ohrabio kompaniju da se oproba s još jednim modelom, i to u kategoriji u kojoj se Jaguar nije takmičio još od pedesetih godina prošlog veka. Reč je o kompaktnim limuzinama gde je dominirala velika nemačka trojka u vidu modela Mercedes C klase, BMW Serije 3 i Audi A4.

Jaguarovo ime je još uvek nosilo veliku važnost i mnogi su ga videli kao prestižniji brend u poređenju sa nemačkim rivalima. Da bi se novi X-Type „požurio“ na tržište, ponovo je pala odluka da se pozajmi Fordova platforma. Izbor je pao na onu kod kodnom oznakom CD132, a na kojoj su se već proizvodili Ford Mondeo, Cougar i Contour, odnosno Mercery Mystique. Dok je ova platforma svakako imala veliki broj pozitivnih karakteristika, veliki broj eksperata je smatrao da je „ispod časti“ da predstavlja Jaguar u borbi protiv velike nemačke trojke.

Stilista Džef Lavson je pružio mnoge klasične dizajnerske linije u vidu dvostrukih farova i maske hladnjaka. Enterijer je takođe delovao ekskluzivno, a za proizvodnju je izabrana fabrika u Velikoj Britaniji koju je nekada napuštao Ford Escort.

Tokom svoje kratke istorije glavna kritika X-Typea je bila na račun spomenute platforme, ali ćemo spomenuti da je Jaguarov model delio tek oko 20% delova sa Mondeom. Britanski gigant je sproveo poveće izmene na račun zadnjeg ogibljenja sa ciljem da prtljažnik bude u stanju da ponese tovar koji se smesti u 450 litara zapremine, dok je međuosovinsko rastojanje skraćeno sa 2.754 na 2.710 milimetara, da bi X-Type bio kraći nego S-Type. U početku je samo limuzina bila dostupna, ali će vremenom Jaguar proširiti ponudu i karavanom.

Kada se X-Type pojavio u prodaji 2001. godine, kupac je mogao da bira između dva benzinska motora sa šest cilindara. Onaj osnovni zapremine 2,5 litre je razvijao 190 konjskih snaga, a opcioni 3,0-litarski se mogao pohvaliti s 228 „grla“. Izbor menjača je bio manuelni i automatski sa po pet stepeni prenosa, a standardan pogon na sva četiri točka.  Kasnije smo videli i 2,1-litarski benzinac sa 155 „konja“ i pogon na prednje točkove, kao i nekoliko dizela zapremine od 2,0 do 2,2 litre.

Jaguar se nadao godišnjoj isporuci od stotinak hiljada primeraka, ali nikada neće prići spomenutoj brojci. Najbolja prodajna godina je bila ona iz 2003. godine kada je širom sveta isporučeno tek nešto više od 50 hiljada jedinica, od čega je polovina otišla na američko tlo. Radi poređenja, BMW Serije 3 je privlačio oko šest puta više kupaca. Kada karijera X-Typea bude okončana na kraju 2009. godine, biće prodato tek 355.227 jedinica pre nego što ga zameni novi model XE.

I u čemu je onda bio problem? Zašto je X-Type toliko loše primljen na tržištu? Da li je ono malo povezanosti sa Fordom zaista igralo toliku ulogu? Oni koji su imali prilike da ga testiraju su zapravo imali dosta pohvala. Većina medija se složila u opažaju da je X-Type udobniji nego C klasa, kao i da je uparen s pravim motorom i dinamičniji za vožnju nego Serija 3 iz BMW-a. Završna izrada je bila jednako dobra ako ne i bolja, a cena u većini konfiguracija niža.

Eksperti će reći da je ključnu grešku napravio sam Jaguar što je čekao dugi niz godina da bi ponudio dizel motor s četiri cilindra. Upravo je takva konfiguracija bila najpopularnija u klasi, pa kada je X-Type debitovao, u izložbeno-prodajnim salonima su se mogli pronaći samo modeli sa V6 motorima i pogonom na sva četiri točka.

To znači da je dostupnost bila izuzetno loša i istovremeno skupa. Ako to nije dovoljna mana, onda je Jaguarova reputacija o pouzdanosti takođe bila na lošem glasu. Takav imidže je započet još osamdesetih godina prošlog veka, ond kada je britanski brend važio za jedan od najnepouzdanijih automobila na svetu.

Mnoge mane su uklonjenje do doba koje je usledilo nekih dvadesetak godina kasnije, posebno one po pitanju elektronike, ali ga je i dalje pratio loš glas po pitanju kvaliteta menjača. Jaguar je napravio još nekoliko grešaka, kao što su nedostatak kupea i verzije visokih performansi. Iako oni ne donose visoku prodaju, svakako bi pomogli samom imiždu brenda.

I možda je onaj ključni problem bio taj što se do navedenog perioda velika nemačka trojka izdvojila kao apsolutni lider u svetu premijum automobila. Dok je ranije bilo moguće pronaći dostojnog rivala iz Italije, Japana i Amerike, tokom poslednjih nekoliko decenija dominiraju Mercedes, BMW i Audi.

U takvim uslovima Jaguar jednostavno nije imao ni najmanje šanse i X-Type je zapravo prošao još dobro kada se pogleda koliko lošu prodaju je beležio njegov naslednik s oznakom XE. Ali, istovremeno ovaj model je uveo britanskog giganta u novi vek, i u kategoriju koju je dugo godina ignorisao.

Možda se nije komercijalno proslavio, možda se ne smatra ni „pravim Jaguarom“ zbog svoje veze sa Fordom, ali je istovremeno jedan od razloga zašto kompanija još uvek postoji. A verujemo da će jednog dana pisati se o njemu kao zaboravljenom heroju…

Zoran Tomasović

(2940)