AR pijaca klasika: Model koji je uništio ugled Maseratija

Živimo u vremenima kada je nemoguće za jedan veliki automobilski brend da preživi zahvaljujući ciljanju samo jedne grupe ljudi. Osim ako se iza krije bogati gazda koji će sve finansirati, čak i one najveće firme su primorane da se takmiče u kategorijama koje možda štete njihovom ugledu, i to sve u nadi da će privući više kupaca.

Ovo je tema o kojoj bismo mogli da pričamo večno i primera je dosta. Na našem sajtu smo često spominjali kako je model 120 uništio ugled velikog Packarda koji je u predratnom periodu bio najveći proizvođač premijum automobila u Americi. Ili originalna Alfa Romeo Giulietta. Daleko od toga da su bili loši četvorotočkaši, već su jednostavno bili stepenica niže od onoga šta je publika navikla da vidi od takvih brendova.

Za Maserati, koji je dugo vremena važio za veoma uglednog proizvođača egzotičnih i trkačkih modela u samom rangu sa Ferrarijem, ta „čast“ pripada modelu Biturbo. I ovaj put reč je o veoma dobrom automobilu koji bi dobio dosta pohvala da se kojim slučajem nije zvao Maserati, ali danas ćemo ga pronaći u istorijskim knjigama opisanog kao jedan od najgorih modela u istoriji.

Ideja o manjem Maseratiju se rodila 1976. godine kada je argentinski industrijalac Alehandro Detomazo kupio italijansku firmu od Citroena i krenuo da razmišlja kako da podigne prodaju na značajno veći nivo. Kao rezultat je debitovao Biturbo, koji kao što mu ime kaže je bio prvi serijski automobil na svetu s dva turbo punjača.

Proizvodio se od 1981. do 1994. godine i u tom periodu privukao preko 40 hiljada mušterija, što se nekada smatralo neviđenom brojkom za ekskluzivni brend kakav je Maserati. Kupci su dobijali mogućnost izbora između karoserijskog obličja limuzine, kupea i kabrioleta.

Za dizajn se postarao domaći stilista Pjeranđelo Andrijani, a kasnije će određene izmene predstaviti veliki Marcelo Gandini od strane samostalne dizajnerske kuće Bertone. Biturbo će se nuditi s velikim izborom turbobenzinaca skockanih sa šest cilindara, radne zapremine 2,0, 2,5 i 2,8 litara.

Najmoćniji od njih je razvijao 275 konjskih snaga i dostizao maksimalnu brzinu od 256 km/h. I zbog čega je onda bio toliko kritikovan? Najviše zbog svoje pozicije na tržištu, pa umesto rivala Ferrariju, Maserati je odjednom počeo da cilja BMW kao konkurenta.

Ali Biturbo svakako nije bio jeftin pošto je čak i bazno izdanje na američkom tržištu koštalo 26.875 dolara (oko 72.636 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca) i definitivno je osigurao finanijsku stabilnost u vremena kada Maseratiju nisu cvetale ruže i kada je često menjao vlasnike.

Primerak iz današnje priče je Biturbo iz 1987. godine i stiže nam posredstvom čuvenog sajta za preprodaju „Bring a Trailer“. Kada znamo godinu proizvodnje i da se ispod haube krije 2,5-litarski motor, dolazimo do zaključka da je reč o takozvanoj seriji nazvanoj Spyder 2500 koju je izabralo samo 1.049 kupaca tokom petogodišnje ponude. Bio je bogato opremljen za svoja vremena, što će reći da se nudio sa stavkama kao što su kožna sedišta, prozori s otvaranjem na dugme, centralna brava, klima uređaj, audio sistem marke Kenwood i još mnogo toga.

Trenutno se nalazi u gradu Norvud unutar američke savezne države Masačusets, a prethodno je provodio vreme i u Kaliforniji i Vašingtonu. Do sada je prešao 41 hiljadu milja ili 65.600 kilometara. Spomenuti 2,5-litarski benzinac razvija 192 konjske snage, a ona se prenosi na zadnje točkove preko petostepenog manuelnog menjača.

Zahvaljujući relativno maloj masi od svega 1,275 kilograma, Biturbo je mogao da ubrza od nule do 100 km/h za 6,3 sekunde, i da dostigne maksimalnih 220 km/h. Za takvo zadovoljstvo vlasnik je morao da izdvoji 31.895 dolara (današnjih 80.720 najmanjih zelenih novčanica) sada već davne 1987. godine.

Posle sedam dana aukcije i dvadeset i jedne ponude, najviša od njih je iznosila 25.750 američkih dolara. To nam govori da Biturbo nije preterano poželjan kao klasik, i da kolekcionari nemaju preterano visoko mišljenje o njemu, ali kao što smo spomenuli, vodio je Maserati kroz krizni period i možda je glavni razlog zašto brend još uvek postoji. A to, priznaćete nije mala stvar, jel da?

Zoran Tomasović

(1051)