Izabrani najgori automobili po uzoru na šampione iz Formule 1

Kada pomislimo na Formulu 1, većini nas prvo padnu na pamet egzotični četvorotočkaši koji su u stanju da dostignu velike brzine, dok im se javnost divi sa distance. I većina njih zaista jesu bili takvi, a sami automobilski proizvođači su odavno uvideli da ako dodaju par izmena i stave ime šampiona, da relativno jeftino i lagano mogu da unovče sportske uspehe i u serijskoj proizvodnji.

Lista onih automobila koji su opravdali imena šampiona na sebi je dugačka, i ispričaćemo je neki drugi put, ali su novinari nedavno napravili listu pomalo smešnih pokušaja.

Svi sigurno znamo ko je Mihael Šumaher i nemački as je po mišljenju većine eksperta najbolji vozač u istoriji ovog takmičenja. Pobedio je u 91 nadmetanju i osvojio sedam šampionskih titula, a nakon svoje druge titule sa Ferrarijem 2001. godine, Šumaheru se ukazala prilika da stavi svoje ime na automobil.

Ali, ukoliko ste očekivali neki egzotični super-automobil Ferrarija, grdno ste se poravili pošto je italijanski proizvođač vozila u to vreme bio pod vlasništvom Fiata. I neko iz tima za marketing je smatrao da je najbolja ideja bila ona da se „By Schumacher“ zalepi na maleni Fiat Seicento.

Čak ni u tom slučaju Italijani se nisu mnogo potrudili, pošto je ovo specijalno izdanje zapravo bilo već postojeće sa značkom Sporting, i sa sportskim dizajnerskim detaljima Abartha i ABS kočnicama, a jedino ih je razlikovala pločica sa serijskim brojem na vratima i potpis nemačkog vozača. Pokretao ga je 1,1-litarski benzinac sa 54 konjske snage kome je bilo potrebno čak 13,6 sekundi da ubrza iz mirovanja do 100 km/h.

Ovo nažalost nije jedini Fiat na listi pošto se trend ponovio i 2005. godine sa modelom Stilo. Šumaher je upravo proslavio svoju petu titulu sa Ferrarijem, a ovaj put Italijani su uradili nešto bolji posao. Ponovo je u pomoć pozvan Abarth da pruži sportski izgled kao i da tjunira 2,4-litarski motor sa pet cilindara. Krajnji rezultat je bio 170 konjskih snaga i ubrzanje od nule do 100 km/h za manje od devet sekundi.

Šumaherov najveći rival tokom devedesetih godina je bio čuveni Mika Hakinen. „Leteći Finac“ je osvojio šampionske titule 1998. i 1999. godine baš protiv nemačkog vozača i to za volanom McLaren Mercedesa. Nažalost, McLaren u spomenuto vreme nije proizvodio drumske automobile, ali to ne bi trebalo da bude problem, pošto Mercedes svakako jeste, zar ne?

Očekivali ste neki moćni AMG? Pa zapravo ne, pošto je izbor pao na najmanji i najjeftiniji model nemačke kompanije i to onaj sa značkom A Klase. Ruku na srce, AMG ga jeste tjunirao i promene su išle na račun branika, 17-inčnih felni, izduvnog sistema i ogibljenja, ali se ispod haube nalazio pomalo smešni 1,6-litarski benzinac sa svega 101 konjskom snagom. Mogao je da se naruči samo sa petostepenim manuelnim menjačem, a proizvodnja je ograničena na 125 jedinica.

Sebastijan Fetel je u potpunosti dominirao Formulom 1 u periodu od 2010. do 2013. godine. Osvojio je četiri uzastopne titule i pobedio na čak 34 trke za volanom Red Bull Racing Teama. Tim je koristio Renaultove motore, koji je negovao saradnju sa Nissanom, a Infiniti je bio premijum brend japanske kompanije i glavni sponzor Red Bulla.

Pomalo konfuzna situacija, ali na kraju dana Infiniti je imao čast da koristi Fetelovo ime na jednom svom četvorotočkašu. Iako je kompanija posedovala nekoliko sportista s dvoje vrata i pogonom na zadnje točkove, izbor je pao na krosover FX. Doduše, Infiniti se zaista potrudio da ponudi najbolje iz mehaničkog sveta, što je u to vreme posedovao, a to je 5,0-litarski benzinac sa osam cilindara koji je razvijao 425 konjskih snaga. Samo 150 primeraka je napustilo fabriku i to sto za američko tržište, dok je preostalih 50 bilo namenjeno za Evropu, od čega je petnaest jedinica otpalo na Veliku Britaniju. Nemačkom vozaču je takođe pripao onaj sa serijskim brojem jedan.

I za kraj tu je jedan Opel. Finski vozač Keke Rozberg je osvojio titulu 1982. godine sa Williamsom i danas je uglavnom poznat kao otac dosta poznatijeg šampiona Niko. Pri kraju svoje trkačke karijere početkom devedesetih godina, Keke se oprobao i u nemačkoj seriji turističkih automobila DTM (Deutsche Tourenwagen Meisterschaft).

Iako je imao solidan debi u Mercedesu, poslednje dve sezone je proveo u Opelu gde mu je najbolji plasman bio četrnaesto mesto u generalnom plasmanu, a većinu trka je završio pre vremena. To nije sprečilo nemačku kompaniju da ponudi specijalno izdanje modela Calibra po uzoru na Rosberga.

Specijalne felne, mali spojler, ova sedišta i nekoliko grafika su razlikovale ovaj automobil od svake druge Calibre na ulicama. Ispod haube se krio 2,5-litarski benzinac sa 168 „konja“ dok je menjač bio petostepeni manuelni. Ubrzanje od nule do 100 km/h je trajalo ispod osam sekundi.

AutoRepublika

(1922)