Zanimljivost dana: Kodiak F1 – nemački automobil srpskog gastarbajtera

Poznat nam je podatak kako je period osamdesetih godina prošlog veka doneo najezdu egzotičnih automobila i da su u takvom periodu nastale ili proslavile se neke od najvećih legendi na četiri točka. Pričamo o modelima kao što su Ferrari F40, Lamborghini Countach, Porsche 959 i ostalim, a u moru takvih četvorotočkaša je postalo i dosta malih firmi sa ciljem da ukradu deo kolača.

Većina njih se nije proslavila i nestali su nakon nekoliko prototipova ili jednocifrene „serijske proizvodnje“ i po mnogim karakteristikama, model Kodiak F1 je baš takav.

Privukao je dosta pažnje svojom pojavom i nestao iz očiju javnosti mnogo brže nego što se pojavio, ali mi je jedan podatak privukao pažnju. Naime, nastao je od strane čoveka po imenu Mladen Mitrović, što nam govori da je vlasnik barem poreklom sa domaćih prostora.

Tokom ranih osamdesetih godina Mitrović je bio vlasnik firme Speed & Sport GmbH iz Štutgarta. Kompanija postoji do današnjeg dana i bavi se prodajom i ugradnjom kabrioletskih krovova na drumskim automobilima, a sudeći po mnogobrojnim izvorima, Mladen je želeo da napravi moderni egzotični model.

Potražio je pomoć lokalnog fakulteta u Minhenu za tada moderni softver CAD uz pomoć mehanike sa nekih drugih modela. F1 ne samo što je dosta ličio na Mercedesov revolucionarni koncept pod oznakom C111 već je celokupna školjka izgrađena od kombinacije kevlara i plastike ojačane ugljeničnim vlaknima.

Ovi detalji su bili veoma bitni, pošto je slična konfiguracija viđena i u profesionalnom auto-moto sportu, pa su ambicije svakako bile velike. Debitovao je na Sajmu automobila u Frankfurtu 1983. godine.

Prvi prototip je pokretao Mercedesov 6,0-litarski motor sa osam cilindara tjuniranih od strane velikog AMG-a sa 380 konjskih snaga. Menjač je bio manuelni sa pet stepeni prenosa. Serijska proizvodnja je trebalo da se zasniva na fabričkom Mercedesovom motoru, kao i Chevroletovom sa osam cilindara.

Spomenućemo da je agregat bio centralno postavljen, a da je pogonska sila bila usmerena ka zadnjim točkovima. Enterijer je pružao klimu, audio sistem od 300 vati i 22 zvučnika uz kožu koju potpisuje MOMO, poreklom iz Italije.

F1 je bio dugačak 4.340 milimetara, širok 1.980 mm i visok 1.210 mm dok je masa iznosila 1.290 kilograma. Prema fabričkim podacima, ubrzanje od nule do 100 km/h je trajalo 5,8 sekundi dok je maksimalna brzina limitirana na 230 km/h.

Planirana cena je određena na 190 hiljada nemačkih maraka u Evropi, odnosno oko 100 hiljada dolara na američkom tlu. U današnjoj vrednosti novca brojka je iznosila 284.855 „zelembaća“, a radi poređenja čak i veliki Lamborghini Countach je bio jeftiniji. To je verovatno ključni razlog zašto F1 nikada nije zaživeo.

Na pitanje koliko jedinica je proizvedeno, dobijamo nekoliko različitih odgovora. Jedan primerak se pojavio na sajtu za preprodaju eBay 2009. godine, kada je ponuđen za sumu od svega 50 hiljada dolara, a u oglasu je pisalo da je jedini preživeli prototip i da ga pokreće Chevroletov motor sa 300 „konja“.

Međutim, dosta drugih izvora će reći da je među nama i onaj originalni koncept sa Mercedesovom mehanikom, ali da je skriven od očiju javnosti jer vlasnik ne želi medijsku pažnju.

Bez obzira sta je istina, Kodiak F1 je pokazao da se domaća automobilska industrija nije zasnivala samo na Zastavi, FAP-u, Ikarbusu i ostalim poznatim gigantima. Mnogi srpski inženjeri i dizajneri su se proslavili na zapadu, a ime Mladena Mitrovića je samo jedan od primera takve tvrdnje.

Ostaje jedino žal što ga nismo videli u serijskoj proizvodnji…

Zoran Tomasović

(2004)