AR pijaca klasika: Gastarbajterski san – Mercedes W123 300TD

Iz nekog razloga cenjeni sajt za preprodaju polovnjaka i klasika „Bring a Trailer“ je ovih dana preplavljen zanimljivim Mercedesovim primercima na američkom tlu. Obično se trudim da ubacim malo razonode gde se smenjuju ne samo različiti automobilski brendovi, već i iz drugačijih država porekla, dok sam proteklih nekoliko dana predstavio neke zanimljive modele firme iz Štutgarta. Pa, hajde neka bude „3 od 3“ i da kompletiram i današnje izdanje sa automobilom koji svi sigurno poznaju.

Reč je o nama svima dobro poznatom modelu pod kodnom oznakom W123 koji se prodavao od 1975. do 1986. godine i koji je u tom periodu pronašao 2,7 miliona kupaca. Nudio se kao limuzina, kupe i karavan i teško da možemo reći nešto novo, nešto što već dosta puta nismo ispričali.

Većina kupaca se odlučila za model sa značkom 240D, što znači da automobil pokreće 2,4-litarski dizel sa 64 ili 71 konjskom snagom (zavisno od godine izrade). Današnja priča je o karavanu sa američkog tla, tamo gde W123 nikada nije stekao onaj kultni status koji je imao u Evropi i Africi, ali nije retkost ni da ga još uvek vidimo na putevima u originalnom stanju.

Čak i ovde u saveznoj državi Viskonsin, gde korozija veoma brzo „pojede“ automobil zbog jakih zima, W123 je čest na putevima, a gotovo uvek se ispod haube može pronaći čuveni dizel OM 617D 30A. Mercedes je počeo nuditi ovaj legendarni motor koji sagoreva naftu sa pet cilindara „preko bare“ još 1976. godine, a pet godina kasnije je dodata i opcija sa turbo punjačem.

To je podiglo snagu 3,0-litarskog agregata na 125 „konja“ i maksimalnih 245 Nm obrtnog momenta. Ovaj automobil, inače težak 1,5 tonu, je mogao da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za četrnaest sekundi i dostugne maksimalnu brzinu od 170 km/h.

Njegova lepota je bila u potrošnji i bio je jedini luksuzni četvorotočkaš na američkom tlu sa kombinovanom potrošnjom nižom od deset litara na sto pređenih kilometara. U periodu od 1981. do 1985. godine ovaj turbodizel je privukao 75.261 kupca „preko bare“, a većina njih se odlučila za karavan.

Današnji primerak je iz 1983. godine i trenutno se nalazi u gradu Burlingejm unutar savezne države Kalifornije. Vlasnik napominje da je relativno dobro opremljen, i da se sa liste opreme ističu detalji kao što su 14-inčne felne „Bundt“, šiber, nosači na krovu, prozori na dugme, automatska klima, radio aparat „Becker Grand Prix“ i još mnogo toga.

Spomenućemo i da je menjač četvorostepeni automatski. Originalno je prodat u izložbeno-prodajnom salonu Smythe European u gradu San Hoze (takođe u Kaliforniji), i nikada nije napustio ovu saveznu državu, što znači da je ceo život proveo u veoma suvoj klimi. Napominje se da je mehanika nedavno detaljno osvežena kao i da su popravljeni sitni problemi po pitanju ogibljenja.

Jedina neduomica vlada oko toga koliko je kilometara očitano trenutno na satu. Brojka kaže 111 hiljada milja (177.600 kilometara), ali sat jedno vreme nije funkcionisao, tako da je zvanična cifra nešto veća. I pored toga sumnjamo da neko to može reći, samo gledajući ove fotografije.

Tokom poslednjih sati aukcije najviša ponuda iznosi 42.250 američkih dolara. Za razliku od nekoliko prethodnih Mercedesa o kojima smo pisali u sekciji pijaca, gde smo zaključili da nisu dovoljno skupi za ono šta pružaju, ovaj put smatramo da je brojka pomalo previše optimistična.

Posebno zato što je Mercedes stekao ime za sebe na američkom tržištu tek početkom ovog veka i jedini njegovi modeli koji baš drže na vrednosti su oni klasični sa V8 motorima. Ali svaka roba ima kupca pa tako i ova…

Zoran Tomasović

(5469)