Zanimljivost dana: Kako je jedan koncept promenio celu istoriju Cadillaca

Ukoliko sagledamo istoriju Cadillaca, videćemo da se većina medija baveći se njome, uglavnom fokusira na istu priču. Oni će vam reći da je ovaj brend koji posluje unutar General Motorsa nekoliko puta ispisao istoriju, kao što je bilo onda prilikom predstavljanja startovanja motora ključem, i debija motora sa šesnaest cilindara. Često se naglašava i to kako se dugo vremena smatrao svetskim standardnom.

Onda je tokom osamdesetih godina prošlog veka stigla najezda modernijih rivala iz Nemačke i Japana, posle čega je Cadillac postao samo senka nekadašnjeg brenda, da bi ga sačuvao model CTS, i još pokazao kako ovaj četvorotočkaš nije namenjen samo starijim ljudima. Ova priča je zapravo uglavnom istinita, ali nikako kompletirana.

Mnogo ranije, pre nego što je CTS uopšte debitovao početkom ovog veka, Cadillac je predstavio jedan veoma zanimljiv koncept i njime najavio velike promene, ne samo za sebe već i za celokupnu američku automobilsku industriju. Ovo je priča o konceptu nazvanom Voyage iz 1988. godine.

Pomalo je ironičan podatak o tome da je Cadillac odlučio da promeni svoju uspešnu formulu baš u vreme kada je prolazio kroz najbolji period u istoriji. Većina nas sigurno se divi njegovim klasičnim modelima i uveliko je zaboravila one iz osamdesetih godina, ali najveći broj isporučenih jedinica je stigao 1985. godine. kada ih je čak 384.840 pronašlo kupce.

Ali kako to obično biva, firma nije gledala samo sopstveno dvorište već i tuđe. Nemački rivali su beležili visok rast prodaje, a čak i domaći Lincoln je preporodio svoju ponudu sa aerodinamičnim linijama zahvaljujuću dizajneru Džeku Telnaku.

Cadillac nije prihvatao promene u trendu, sve dok Ford nije debitovao s veoma uspešnim Taurusom 1986. godine, a sličan aerodinamičan stil je prebačen i na bratske brendove Mercury i Lincoln. S druge strane, celokupna ponuda od strane General Motorsa je bila izuzetno kockasto građena, i delovala je kao su da olovka i lenjir bili jedina oprema koju su dizajneri koristili.

Najveći američki proizvođač jeste modernizovao svoje modele pogonom na prednje točkove, direktnim ubrizgavanjem goriva, turbo punjačima i ostalom tehnologijom, ali je stil još uvek bio sličan onom koji je bio popularan desetak godina ranije. Ali, posle uspeha spomenutog Taurusa, General Motors je odrešio kesu i odlučio da osavremeni ponudu brendova Chevrolet, Pontiac, Oldsmobile, Buick i Cadillac.

Kao rezultat takve strategije je debitovao spomenuti Voyage na Salonu automobila u Njujorku 1988. godine i preko noći pomerio brend desetak godina unapred. Nije samo stil bio nov, već i tehnologija koju nećemo videti kod konkurencije još dugo vremena. Primera radi, Voyage je imao telefon koji je prepoznavao komande na glas vozača, zatim kamere u zadnjim delu vozila preko kojih je bilo moguće videti na monitoru šta se dešava u pozadini i pogon na sva četiri točka koji je automatski analizirao podlogu i podešavao ogibljenje za najbolju trakciju i udobnost na putu.

Ono što se nije izmenilo u poređenju sa svakim drugim Cadillacom su dimenzije. Sa dužinom od 5,4 metra, bio je sličnih gabarita kao kamionet Ford F-150 iz istog perioda. Ali na momenat to nije bilo bitno i sva pažnja je bila usmerena na dizajn.

General Motors će kasnije reći da je posvetio mnogo pažnje testiranju u tunelima za aerodinamiku i da je otpor vazduha bio svega 0,28. To je bilo vidljivo na prvi pogled, sa uvučenim branicima, prekrivenim točkovima i „balonastim“ krovom, do te mere da će Cadillac kasnije tvrditi da je jedan od ranih prototipova dostiga maksimalnu brzinu od čak 320 km/h tokom testiranja.

Čak i oni detalji na koje verovatno ne obraćamo pažnju su eliminisani, kao što su kvake na vratima i brisači postavljeni ispod haube. Sedišta su se mogla namestiti na dvadeset različitih načina i pružala funkciju masažu, klimatizacije i još dosta toga što će tek godinama kasnije biti viđeno u automobilskom svetu. Brend i dalje nije zanemario ono što ga je proslavilo u prošlosti, kao što je poveća hromirana maska hladnjaka i sopstvena značka na haubi, a i sam motor je bio baš američki. Ispod haube smo mogli da vidimo novi 4,5-litarski benzinac sa 275 konjskih snaga dok je menjač bio četvorostepeni automatski.

Za sve one kojima se nije dopadala konfiguracija limuzine, Cadillac je predstavio i kupe pod imenom Solitaire 1989. godine. Zadržao je većinu dizajnerskih linija, ali je pružao 6,6-litarski motor sa dvanaest cilindara i čak 430 konjskih snaga. Doduše, ovde moramo spomenuti da je mehaniku razvio Lotus, dok se Cadillac koncentrisao na tehnologiju i dizajn.

Odlične reakcije publike su označile da je vreme i za serijsku proizvodnju. Možda ne u jednakoj meri kao što je to bilo s konceptom, pošto je Voyage ipak bio previše dramatičan za mnoge, ali kada su debitovali novi modeli Chevrolet Caprice i Buick Roadmaster 1991. godine, sličnost je bila očigledna. Čak i Cadillac Fleetwood, koji je očajnički pokušao da zadrži kockasti stil, je pozajmio mnoge detalje. Nažalost,platforma takozvana B-Body će trajati samo do 1996. godine, i posle toga će biti zamenjena modernijom s pogonom na prednje točkove.

Pored dizajna, Voyage je premijerno prikazao i Cadillacov revolucionarni motor Northstar koji se ugrađivao u razne modele sve do nedavno. Ovaj motor s indeksom 32V (oznaka za broj ventila) je razvijen kompletno od aluminijuma i doneo je rast snage za preko 100 „konja“ u poređenju s onim šta je Cadillac slične zapremine pružao u isto vreme.

Kasnije su ga koristile i ostale divizije General Motorsa, pre svega Oldsmobile, a početkom ovog veka je debitovalo i njegovo izdanje sa kompresorom, u modelima kao što su XLR i STS.

Voyage je otišao u istoriju kao jedan od najbitnijih modela brenda. Možda danas nema ono poštovanje kao recimo „repasti“ kabriolet iz 1959. godine, ili revolucionarni Eldorado iz perioda koji je usledio desetak godina kasnije, ali je Voyage uveo Cadillac u moderna vremena, kada se učinilo da američki automobili jednostavno više nisu bili „kul“, kao što su na primer BMW ili Lexus.

Ne sumnjamo da je većina njegovih kupaca i dalje bila u starosnom dobu penzionera i da je udobnost za duža krstarenja bila bitnija karakteristika nego što su performanse, i ono tipično „od 0 do 100 km/h“, ali na momenat je Voyage praktično uveo Cadillac u 21. vek.

I baš zbog toga mu treba odati veliko poštovanje…

Zoran Tomasović

(1067)