AR pijaca klasika: Neko tvrdi da je pronašao Bugatti vredan 114 miliona dolara

Ukoliko redovno čitate moje zanimljivosti dana, onda se možda sećate priče od pre možda šest meseci kada sam pisao o davno izgubljenom Bugattiju Type 57 Atlantic. Proizvedena su četiri primerka od čega je trenutno poznata sudbina njih trim dok je onaj sa brojem šasije 57453 nestao tokom ranih godina Drugog svetskog rata. Zvanična priča kaže da ga je vozio Žan Bugati, sin osnivača firme Etorea i glavnog inženjera kompanije, sve do svoje smrti 1939. godine.

Posle je promenio veliko vlasnika, a poslednji put se spominje 18. februara 1941. godine kao jedan od tereta ubačenih na voz za Bordo.

Od tada mu se gubi svaki trag, pa neki smatraju da je uništen od strane nacista (ili pak od nekoga ko nije želeo da takvo blago pripadne nacistima), dok će drugi reći da je završio u nečijoj garaži i da je na njegovu šasiju postavljena nova školjka.

Spomenućemo da se u navedenim vremenima originalnost merila baš po brojevima šasije i motora, dok nije bila retkost da neki modeli i po nekoliko puta dobiju novu školjku. Ukoliko bi „isplivao“ u javnost, i pojavio se na aukciji, eksperti smatraju da bi njegova vrednost iznosila oko 114 miliona američkih dolara. Radi poređenja, najskuplji četvorotočkaš ikada prodat na aukciji do sada je bio Ferrari 250 GTO iz 1962. godine za koga je novi vlasnik izdvojio 48,4 miliona „zelembaća“ pre tri godine. Više detalja o izgubljenom Bugattiju možete da pročitate ovde.

Ali ovih dana svima je zastao dah kada je neko na društvenoj mreži pročitao priču da je „La Voiture Noire“ („Crni automobil“) zaista pronađen i da se trenutno nalazi u američkoj saveznoj državi Konektikat. Takvoj priči je u prilog išao i dokaz u vidu mnogobrojnih fotografija koje zaista pokazuju Type 57 Atlantic u rastavljenom stanju. Tema je brzo izbrisana od strane osobe koja je napisala komentar, ali to je bilo dovoljno ekspertima da podele mišljenje i zapitaju se da li je verovatno najveći „barn find“ („iskop“ klasika) u automobilskom svetu zaista ugledao svetlost dana.

I koliko god da bismo voleli da jeste, šanse za tako nešto su veoma male i to iz nekoliko razloga. Pre svega, motor je potpuno drugačiji. Atlantic je imao motor sa osam cilindara u linijskoj konfiguraciji kao i svaki drugi Type 57, ali su ga odlikovali posebni izduvni kanali i kompresor koje automobil sa priloženih fotografija jednostavno nema.

Sajt Jalopnik kaže ni da šasija nije ona koju je imao La Voiture Noire pošto je on pružao modifikovanu, da bi snizio visinu vozila. Ova dva podatka su ona koja čine original originalom, pa je javnost pomalo razočarana.

Ali, to ipak ne znači da je sve izgubljeno i mnogi eksperti će reći da iako ovaj automobil nije onaj za kojim se traga, i dalje je veoma poseban pošto misle da je reč o konceptu zvanom Type 57 Aerolithe iz 1935. godine. Reč je o ranom prototipu na čijoj bazi će kasnije nastati Atlantic i debitovao je na Salonu automobila u Parizu 1935. godine.

Međutim, trag mu se izgubio svega nekoliko meseci kasnije, i dugo vremena je važilo verovanje da su njegovi šasija, motor i školjka iskorišćeni u serijskoj proizvodnji standardnog modela Type 57 koji je od 1934. do 1940. godine pronašao 710 mušterija.

Razlog za verovanje da je ovo Aerolithe leži u podatku da je on razvijen od novog materijala nazvanog Elektron. Reč o kombinaciji megenzijuma i aluminijuma koji se uglavnom koristio u izradi aviona, čime je bio lagan i čvrst. S loše strane, Elektron je izuzetno težak za rad, pošto ga je nemoguće zavariti, pa možete zamisliti koliko je razvoj Aerolithea bio mučan.

Daljna pretraga ja navela eksperte da pronađu i lokaciju gde su priložene slike uslikane, a to je firma Redline Restorations u američkoj saveznoj državi Konektikat. Ova kompanija je „sveto pismo“ ukoliko želite da vaš klasični četvorotočkaš bude restauriran po najvišim svetskim standardima. Sajt Drive kaže da je pričao sa „bliskim izvorom“ koji je potvrdio da je ovaj automobil zaista Aerolithe, i da poseduje originalnu šasiju i kompletnu mehaniku, ali ne i školjku.

Nije želeo da kaže ime vlasnika koji je poverio posao poverio firmi Redline Restoriations ovom prilikom, ali jeste rekao da je školjka reprodukovana po originalnim tehničkim specifikacijama i potpuno je nova. Dodao je kako je jedan od zaposlenih u firmi pronašao automobil u Francuskoj još tokom osamdesetih godina prošlog veka i da je dugo decenija bio parkiran u hangaru, a zatim je prosledio informacije sadašnjem vlasniku, koji je posetio Evropu i kupio ga na licu mesta.

Ipak, ovu priču ne treba uzeti „zdravo za gotovo“, što je potvrdio i čovek po imenu Dejvid Grejndžer. On je vlasnik kompanije „The Guild of Automotive Restorers“ i jedina osoba na svetu kojoj je Bugatti poverio tehničke detalje svih svojih klasičnih modela. Grejndžer je lično napravio rekreaciju Aerolithea prateći originalne tehničke detalje, a kaže da je ovo deveti ili deseti put kako neko tvrdi da poseduje ovaj retki koncept.

Posebno napominje slučaj od pre desetak godina kada je jedan imućni kupac na sav glas pričao kako je pronašao Aerolithe i potrošio brdo novca na njega, a Grejndžer je morao da mu kaže ne baš srećnu vest da je preplatio „samo“ regularni Type 57.

Tako da znamo da vozilo sa priloženih slika nije „Crni automobil“, možda je retki koncept, a možda jedan od 710 proizvedenih standardnih primeraka modela Type 57. Ipak, ne treba očajavati jer čak i da jeste samo „običan“ – njegova vrednost se opet procenjuje na nekoliko miliona dolara.

Zoran Tomasović

(787)