Kako Nemci žele da stanu na put vraćanju kilometraže na polovnjacima?
Ljudima kojima nije običaj da se upuštaju u dublje promisli može zvučati veoma primamljivom ponudom ono što je dostupno u zemljama zapadne Evrope, a sigurno i kod nas. Tamo se za pedesetak evra vrednu investiciju može uvećati prodajna cena vozila i za do tri hiljade evra, tvrdi nemački ADAC.
Jasna stvar je da je ovakva radnja protivzakonita, ali je isto tako i činjenica da je ADAC utvrdio da je svaki treći polovni automobil u Nemačkoj s vraćenom kilometražom, na koji način se samo u toj državi od kupaca korišćenih vozila ukrade oko šest milijardi evra. Nemački list Ruhr Nachrichten je pisao da je pre par nedelja pokrenut proces protiv hakera pred okružnim sudom iz Esena.
Patrik Šarvenka pokušava da reši ovaj problem već nekoliko poslednih godina i u tome se pokušava osloniti na iskustva kolega iz Velike Britanije i Amerike koje su davnih dana objavile rat manipulatorima ove vrste, dok su Belgijanci otišli i korak dalje u toj borbi. Iako je EU donela propise kojim se strogo zabranjuje vraćanje kilometraže, ADAC navodi da nedostaju kontrolni mehanizmi kako bi mera dala rezultat.
Nemačkim vlastima do sada nije uspevalo da stanu na put razbojnicima, pre svega zbog regulative o zaštiti podataka. Jer da biste mogli pravilno da uđete u softver automobila, morate pristupiti sedamnaestocifrenom identifikacionom broju VIN. Broj o kom pričamo možete pronaći u saobraćajnoj dozvoli. Samo ovaj broj čini vaš automobil zaista jedinstvenim. Međutim, VIN je jedan od ličnih podataka i stoga je predmet zaštite podataka. Šarvenka i njegov tim su stoga stavili projekat na čekanje za sada.
Novi početak uz pomoć stručnjaka za zaštitu podataka Tila Vajharta
Diplomirana ekonomistkinja radi u Bertelsmannovoj ćerka firmi zvanoj Arvato. Uključena je i u „Carcert“ – mladu kompaniju sa kojom je Šarvenka pre tačno godinu dana započeo novi posao. Ovaj put sa Tilom Vajhertom u paketu. Šezdesetšestogodišnji advokat je prethodno devet godina bio službenik za zaštitu podataka u nemačkoj saveznoj državi Šlezvig-Holštajn. Za to vreme je vodio kampanju, između ostalog, da Facebook više ne čuva profile svojih korisnika iz Šlezvig-Holštajna u SAD.
Šarvenka kaže da je nedeljama pred spavanje čitao Vebertov izveštaj. Navodi i da je pisanije razumeo na način da vlasnik ima pravo da zahteva da njegovi lični podaci budu obelodanjeni. Proizvođači automobila, TUV i drugi vlasnici podataka moraju se tome povinovati i omogućiti pristup ličnim podacima, ako se već onaj na koga se informacije odnose, s tim decidno saglasi. Vlasnik vozila bi ovo pravo mogao preneti na „Carcert“. Sve informacije bi se tamo prikupljale i overavale u odgovorajućem sertifikatu.
Carcert nudi digitalni sertifikat automobila koji prodavci mogu da prezentuju potencijalnim kupcima
Proizvod Carcerta bi bio digitalni sertifikat iz kog proizilazi rekapitulacija u vezi vitalnih parametara automobila – uključujući podatke o prvoj registraciji, novoj ceni, opozivima i prvaljenoj kilometraži, što se beleži tokom redovnog održavanja. Kilometraža je upoređena u sertifikatu sa referentnim vrednostima iz baze koja se zove Deutsche Automobil Treuhand (DAT). Na osnovu toga, budući kupci mogu da procene da li kilometraža koju je naveo vlasnik može biti realna. To zvuči kao digitalna, malo proširena verzija čekova ili servisne knjižice – ali čak ni taj dokument nije imun na falsifikatore.
Ali, pitanje je ko će dobijati ovaj sertifikat koji košta tridesetak evra? Pre svega oni koji nemaju šta da kriju. Šarvenkina se nada da će „kupci polovnih automobila tražiti svoju biografiju prilikom kupovine“. On navodi sledeće: „Sumnjivi prodavci će verovatno od nas tražiti sertifikat tek kada pritisak potrošača postane prevelik.“ Bitno je reći da posedovanje ovakvog sertifikata umnogome doprinosi opštem ugledu prodavaca polovnih vozila, pa u takvim okolnostima Carcert ima šanse da zaživi.
I dalje je lako manipulisati kilometar satom vozila, bilo u sopstvenoj režiji ili putem profesionalnih prevaranata. Uz zadate odgovarajuće kriterijume pretrage, prvi ponuđeni izbori vas vode na sajt koji se oslanja na jezik naših južnih suseda (Severna Makedonija), a koji nude ovu uslugu za „sitne pare“ u Nemačkoj. Pod eufemizmom „podešavanje kilometar sata“ naći ćete brojne ponude na sajtu Ebay.
Svake godine se samo u Nemačkoj proda oko sedam miliona polovnjaka, pa je jasno zašto je bitno uspotaviti sistem pouzdane kontrole verodostojnosti podataka o vozilu, što je već decenijama norma u Americi, posredstvom servisa Carfax.
AutoRepublika
(2763)
„Međutim, VIN je jedan od ličnih podataka i stoga je predmet zaštite podataka.“ A taj isti VIN stoji na izvol’te ispod šoferke.
Kako kod kojih proizvođača. Nisu svi istaknuti javno.
Ali je dostupan na deklu na stubu vrata, iza zadnje tablice, itd, itd…
Dakle dobijamo novu agenciju koja će da namlati pare na tržištu polovnjaka. Ovde je navedeno 30 eur za izveštaj. Nekako nisu naveli cenu koju će serviseri plaćati za ubacivanje informacija.
Jedina prednost ovog bi bio jedinstven sistem za sve proizvođače.
Sa druge strane, francuski proizvođači već nude sve ovo, samo što su izveštaji besplatni, dok serviseri plaćaju licencu za softver. Ne znam da li još neko od proizvođača nudi ovu uslugu.