1. Home
  2. Zelene strane
  3. Mikromobilnost – klasifikacija vozila i zakonska regulativa (II deo)
Mikromobilnost – klasifikacija vozila i zakonska regulativa (II deo)
23

Mikromobilnost – klasifikacija vozila i zakonska regulativa (II deo)

604
23

Mikromobilnost može se okarakterisati kao mlad pojam za koji još uvek nisu definisani propisi, ili se propisi razlikuju među državama. U većini zemalja bicikli su definisani kao najmanje vozilo, pa samim tim, vozila kao što su električni trotineti, električni skejtbordovi i druga slična vozila ne ulaze u klasifikaciju. U Srbiji je bicikl definisan Zakonom o bezbednosti saobraćaja kao vozilo sa najmanje dva točka koje se pokreće snagom vozača, odnosno putinika, koja se pomoću pedala ili ručica prenosi na točak, odnosno točkove.

U velikom broju država su ova vozila okarakterisana kao igračke koje ne smeju učestvovati u saobraćaju. Postoje i obrnuti slučajevi, kao što je Južna Koreja, koja ova vozila svrstava u istu kategoriju kao i putničke automobile i ova vozila se ne smeju kretati pešačkom ili biciklističkom infrastrukturom. U Singapuru su ova vozila definisana kao uređaji za ličnu mobilnost. U Francuskoj i Nemačkoj vozila mikromobilnosti integrisana su u saobraćajne propise 2019. godine. U ovim državama vozila mikromobilnosti smeju se kretati isključivo biciklističkom infrastrukturom. U Portugalu od 2013. godine za vozila mikromobilnosti važe isti propisi kao i za bicikle.

Postoji veliki broj različitih vozila mikromobilnosti, od različitih proizvođača do performansi. Takođe, vozila se mogu podeliti i na ona koja su u privatnom vlasništvu ili za zajedničku upotrebu, odnosno iznajmljivanje. Vozila mikromobilnosti mogu se klasifikovati na osnovu maksimalne brzine koju mogu postići i na osnovu mase ovih vozila. Prema maksimalnoj brzini vozila se klasifikuju na ona koja se kreću brzinom do 25 km/h i na vozila koja se kreću brzinom većom od 25 km/h. Prema kriterijumu maksimalne mase, vozila se klasifikuju na ona koja nisu teža od 35 kilograma i na vozila koja su teža od 35 kilograma.

SAE International, ranije poznato kao Društvo automobilskih inženjera, ima svoju klasifikaciju vozila mikromobilnosti koja se često koristi u naučnim radovima. SAE klasifikuje vozila na osnovu četiri kriterijuma:

  • Težina vozila do 227 kg,
    • Širina vozila do 1,5 m,
    • Maksimalna brzina do 48 km/h,
    • Vozila imaju elektromotor ili motor sa unutrašnjim sagorevanjem.

Prema SAE klasifikaciji, postoji šest vrsta vozila mikromobilnosti, odnosno električni bicikl, električni trotinet, električni trotinet sa sedištem, samobalansirajuća ploča (Hoverboard), električni skejtbord i električni roleri (Tabela 1).

Tabela 1 – Klasifikacija vozila prema SAE udruženju

Performanse vozila mikromobilnosti

Razvoj mikromobilnosti kao pojma direktno je vezan za istorijski razvoj prevoznih sredstava. Ljudi su kroz istoriju tražili način kako da realizuju neka kratka, svakodnevna kretanja, a da to ne bude pešačenjem. Od davnina su putevi i ulice bili namenjeni pešacima i zaprežnim vozilima. Razvojem motorizacije automobili su zauzeli ulice i puteve. U isto vreme se pojavljuju mala vozila, ali ona nisu pojačala svoj uticaj do početaka 21. veka. Istorija vozila sa električnim pogonom obeležena je mnogim pokušajima. Električni trotineti stiču popularnost i osvajaju zbog svojih niskih troškova, jednostavnosti, težine i ostalih prednosti u odnosu na druge tipove električnih mikro vozila.

Korisnici vozila, u zavisnosti od svojih transportnih potreba, imaju različite zahteve kada su u pitanju performansi i izgleda vozila. Korisnici vozila biraju na osnovu maksimalne brzine vozila, najvećeg dometa koji mogu preći, kapaciteta baterije, mogućnošću kretanja na nagibu i brzine na nagibu, lakoće upravljanja vozilom, atraktivnosti izgleda vozila, dimenzija i kompaktnosti vozila. Najčešće korišćena mikro vozila su e-bicikl, e-trotinet i veći skuteri sa sedištem. Korisnici električne trotinete najčešće koriste za kraća, gradska putovanja. Upravljanje električnim trotinetom nije zahtevno. Električni trotineti nemaju prostor za prevoz tereta, na primer kesa iz kupovine. Električni bicikli su pogodni za kretanje na dužim distancama, i korisnici češće realizuju duža putovanja električnim biciklom nego električnim trotinetom. Korisnici električnih skutera sa sedištem u proseku prelaze najveće distance.

U tabeli 2 prikazane su neke od karakteristika mikro vozila, odnosno prosečna maksimalna brzina, prosečan domet, prosečna težina vozila i prosečna nosivost vozila.

Tabela 2 – Karakteristike vozila mikromobilnsoti

Električni bicikli

Električni bicikli su prevozno sredstvo koje omogućava kretanja na velikim distancama koje se pokazalo kao dobar vid prevoza u gradovima. Električni bicikli omogućavaju prelazak velikih distanci bez umaranja vozača. Ova vozila se od e-trotineta i e-skutera sa sedištem razlikuju po tome što imaju pedale i što pružaju opciju korišćenja pedala. To znači da se e-bicikl može koristiti kao običan bicikl, odnosno korisnik okreće pedale. Vozač može okretati pedale uz povremenu asistenciju električnog pogona ili, u slučaju nekih modela bicikala, bez korišćenja pedala.

Konvencionalni bicikli kreću se, u proseku, brzinama od 20 km/h do 25 km/h, dok su maksimalne brzine koje konvencionalni bicikli dostižu između 38 km/h i 40 km/h. Određeni modeli električnih bicikala mogu razviti maksimalnu brzinu od 45 km/h, međutim većina bicikala ima ograničenu maksimalnu brzinu od 25 km/h.

Većina električnih bicikala može savladati nagibe od 1% do 10% bez poteškoća. To znači da je korišćenje ovih vozila u brdovitim gradovima moguće. Kočenjem na nizbrdici trajanje baterije može se produžiti i samim tim može se preći veća distanca. Kočenjem na nizbrdici generiše se energija koja je potrošena na kretanje uz uzbrdicu.

Domet, odnosno maksimalna distanca koju ova vozila mogu preći zavisi od kapaciteta baterije, ali i od težine vozača, karakteristika terena, kvaliteta guma i brzine kojom se bicikl kreće. Prosečna litijumska baterija u proseku omogućava prelazak distance od oko 32 kilometra.

Podaci ankete vršene u Americi pokazuju da je 28% ispitanika kupilo e-bicikl kako bi zamenili vožnju automobilom. Drugi razlozi za kupovinu električnog bicikla koje su ispitanici naveli su: olakšano nošenje tereta i dece, izbegavanje traženja parkinga i učešća u saobraćajnim zagušenjima kao i povoljniji uticaj na životnu sredinu. Ispitanici su naveli i da korišćenje e-bicikla nije naporno.

Prevoz tereta električnim biciklom

Električni trotineti

Električni trotineti su vozila na dva točka sa električnim pogonom, platformom za stajanje i upravljačem. Ukoliko posmatramo brzinu električnih trotineta u odnosu na električne bicikle, e-trotineti su u proseku sporija vozila. Brzine električnih trotineta kreću se u rasponu od 15 km/h do 40 km/h. Električni trotineti omogućavaju svojim korisnicima upravljanje brzinom i kočenjem. E-trotineti su u porastu popularnosti zbog faktora kao što su smanjenje emisije ugljen-dioksida i ostalih komponenti baziranih na ugljeniku, boljih uslova za vožnju u stanjima zagušenja i zbog novčane uštede posebno u poređenju sa konvencionalnim načinima kretanja.

Konvencionalna motorna vozila su sama po sebi neefikasna zbog činjenice da troše mnogo energije prilikom kretanja – jedan kilovat na sat energije omogućava automobilu na benzinski pogon da pređe manje od jednog kilometra. Prilikom upotrebe e-trotineta, 1 kWh omogućava putovanje od 100 kilometara. Zahvaljujući električnom motoru, e-trotineti su mnogo energetski efikasniji i ekološki prihvatljiviji za upotrebu.

Kretanje električnih trotineta uz nagib zavisi od stepena nagiba. Za električne trotinete sa lošijim performansama nagib od 18% smatra se veoma velikim, dok sa druge strane postoje električni trotineti koji veoma lako savladaju taj nagib. Brzina vozila uz nagib zavisi i od težine osobe koja njime upravlja. Obično teži e-trotineti lakše prevoze veći teret.

U tabeli 3 prikazane su performanse različitih modela električnih trotineta. Težina vozača prilikom testiranja iznosi 75 kilograma, baterija električnih trotineta bila je potpuno napunjena, trotineti su korišćeni u standardnom režimu rada i pritisak u gumama bio je prema specifikacijama proizvođača. Maksimalni domet izmeren je u standardom režimu, na deonici koja ima različite vrste podloge i uspone. Trotineti su voženi maksimalnom brzinom na deonici. Maksimalna brzina vozila i testovi kočnica izmereni su na ravnoj površini. Testovi vožnje na usponu rađeni su na deonici od 60 metara pri usponu od 10%.

Tabela 3 – Performanse električnih trotineta

Na domaćem tržištu najzastupljeniji modeli električnih trotineta su Xiaomi i Segway modeli. Ovi modeli električnih trotineta nude imaju dobar odnos cene i kvaliteta. Modeli su pogodni i za korišćenje na brdovitim područjima ukoliko uzmemo u obzir brzinu i vreme potrebno da savladaju datu dužinu uspona. Domet kvalitetnijih trotineta sa boljim performansama kao što su modeli proizvođača Apollo i domet pristupačnijih modela dostupnih u Srbiji ne razlikuju se previše. Ukoliko se porede maksimalne brzine modela trotineta, skuplji i kvalitetniji modeli su značajno brži, međutim, diskutabilna je bezbednost korisnika i ostalih učesnika u saobraćaju pri brzinama većim od 30 km/h.

Xiaomi MI365 model električnih trotineta

Zakonska regulativa u Sjedinjenim Američkim Državama

U Sjedinjenim Američkim Državama vozila mikromobilnosti i njihovo korišćenje regulišu se na nivou država. U većini slučajeva donosi se državni zakon koji razdvaja električna vozila ovog tipa od drugih motornih vozila i tako im omogućava nesmetano korišćenje biciklističke infrastrukture. Države uglavnom ne zahtevaju vozačke dozvole ili registraciju ovih vozila. Neke države definišu minimalnu starost za upravljanje ovim vozilima. Starost varira među državama od 8 godina do 18 godina. Neke države samo zahtevaju korišćenje zaštitnih kaciga. U nekim državama postoje i starosni limit ali i obaveza korišćenja zaštitne kacige. Ograničenje brzine ovih vozila takođe varira među državama i kreće se od 20 km/h do 32 km/h.

U Sjedinjenim Američkim Državama ne postoji savezni zakon koji reguliše vozila mikromobilnosti. U 2001. godini Kongres je izmenio Zakon o bezbednosti potrošačkih proizvoda iz 1972. godine tako da sada postoji nacionalna definicija za električni bicikl. Električni bicikl u SAD-u definisan je kao vozilo na dva ili tri točka sa potpuno operativnim pedalama i elektromotorom manjim od 750 W, čija je najveća brzina na popločanoj, ravnoj površini, kada ga pokreće isključivo taj motor, dok ga vozi operater težak 170 funti (77.11 kg), manja od 20 milja po času (32,19 km/h). Ovaj zakon ne definiše na koji način, odnosno gde, se električki bicikli mogu koristiti, već samo daje pravnu definiciju. U 2020. godini definisan je Zakon o tri klase, koji je usvojilo 28 saveznih država a koji definiše infrastrukturu koju vozači električnih bicikala mogu koristiti. Države su na individualnim nivoima definisale obaveze korišćenja zaštitnih kaciga i obaveze osiguranja vozila. Ovim zakonom definisano je da pravila koja važe za električne bicikle takođe važe i za električne trotinete.

Zakon definiše tri klase električnih bicikala. Električni bicikli klase 1 mogu razviti maksimalnu brzinu od 20 milja na čas, a električni motor radi samo kada vozač okreće pedale. Bicikli koji pripadaju ovoj klasi nazvani su pedeleci. Određeni modeli koji pripadaju ovoj klasi imaju ručicu na upravljaču koja nudi dodatno pojačanje snage motora. Kretanje bicikala klase 1 dozvoljeno je biciklističkim stazama koje dele sa tradicionalnim biciklima. Na slici 7 prikazan je model električnog bicikla Propella koji pripada klasi 1.

Model električnog bicikla iz klase 1

Električni bicikli klase 2 takođe imaju ograničenu brzinu na 20 milja po času, međutim, kod ovih električnih bicikala konstantno okretanje pedala nije obavezno. Ukoliko okrećete pedale, motor pomaže pri kretanju. Bicikli u ovoj kategoriji imaju snažne motore, baterije velikih kapaciteta, korisnu dodatnu opremu kao što su LCD ekrani i integrisana svetla. Električni bicikli kategorije 2 mogu se kretati, kao i električni bicikli kategorije 1, infrastrukturom namenjenom za kretanje tradicionalnih bicikala. Na slici 8 prilazan je model električnog bicikla SUPER73-S1 kategorije 2.

Model električnog bicikla klase 2

Električni bicikli klase 3 kreću se maksimalnom brzinom od 28 milja na čas (45 km/h) i moraju imati brzinometar ali ne moraju imati gas. Bicikli imaju električni motor koji pruža pomoć vozaču samo tokom okretanja pedala. Motor prestaje da pruža pomoć kada bicikl dostigne brzinu od 28 milja na čas. Većina država dozvoljava kretanje bicikala klase 3 zajedno sa motorizovanim saobraćajem ili biciklističkim trakama. Vožnja bicikala kategorije 3 biciklističkim stazama ili pešačkom infrastrukturom nije dozvoljena. Nekoliko proizvođača ove kategorije bicikala pokušava da zaobiđe ova ograničenja uvođenjem režima koji ograničava brzinu na 20 milja na čas, kako bi kretanje ovih vozila bilo dozvoljeno biciklističkim stazama. Na slici 9 prikazan je model Aventon Pace 500 klase 3 električnih bicikala.

Model električnog bicikla klase 3

Električni trotineti nisu definisani Zakonom o potrošačkim proizvodima, odnosno ne postoje nacionalno propisani pravni standardi vezani za njih. Međutim, postoje neki državni ili lokalni zakoni vezani za električne trotinete. Najpoznatiji standard vezan za električne trotinete definiše neophodni nivo električne i protivpožarne bezbednosti. Isti standard važi i za druga vozila mikromobilnosti kao što su na primer haverbordi.

Korišćenja električnih trotineta je u nekim saveznim državama izraženije nego u drugim. Upravo zbog toga su neke države brže donele zakone vezane za korišćenje ovih vozila. Neke države nemaju posebne zakone o električnim trotinetima, već ih klasifikuju kao motorna vozila, odnosno mopede.

Kalifornija predstavlja rodno mesto kompanija za iznajmljivanje električnih trotineta Bird, Lime i Spin koje su započele rad 2018. godine, bez odobrenja vlade, i koje su započele trend deljenih trotineta. Bez podrške tadašnjih vlasti, električni trotineti su stekli lošu reputaciju ali su, takođe upoznali stotine miliona ljudi širom sveta sa potencijalom električnih trotineta. Korišćenje električnih trotineta u Kaliforniji je danas legalno i regulisano zakonom. Neophodno je da vozač električnog trotineta ima minimum 18 godina i da poseduje vozačku dozvolu ili potvrdu o obuci. Neophodno je da vozač koristi zaštitnu kacigu. Korišćenje pešačke infrastrukture za kretanje električnih trotineta je zabranjeno, osim prilikom ulaska ili izlaska iz objekata. Maksimalna dozvoljena brzina električnih trotineta je 15 milja na čas (24 km/h).

U oktobru 2020. godine Vašington doneo je zakon koji reguliše i definiše električne trotinete. Po ovoj definiciji električni trotinet je motorni uređaj dizajniran za prevoz jedne osobe, ili samobalansirajući uređaj na dva točka (segvej) namenjen za prevoz jedne osobe. Ova definicija ne obuhvata invalidska kolica na baterije. Zakon ne definiše električne trotinete kao motorna vozila (odnosno automobil ili motocikl), pa vozačka dozvola, registracija ili osiguranje nisu potrebni. Minimalna definisana starost vozača je 16 godina. Nošenje zaštitne kacige nije neophodno. Vožnja električnog trotineta trotoarom zabranjena je u centralnom poslovnom okrugu. Ograničenje brzine za električne trotinete u Vašingtonu iznosi 10 milja na čas (16 km/h), što predstavlja najniže ograničenje brzine u SAD-u. Zakonom je zabranjeno nošenje slušalica prilikom upravljanja ovim vozilima.

Država Njujork legalizovala je električne trotinete u avgustu 2020. godine. Zakon definiše minimalnu starost vozača električnog trotineta od 16 godina. Ukoliko je vozač mlađi od 18 godina nošenje zaštitne kacige je obavezno i zabranjeno im je kretanje trotoarom i ulicama koje imaju ograničenje brzine veće od 30 milja na čas. Ograničenje brzine električnih trotineta iznosi 20 milja na čas. Gradovi i opštine u državi imaju pravo ili da ponište ovaj zakon ili da ga prilagode njihovim potrebama.

Zakonska regulativa električnih trotineta  u SAD-u

Zakonska regulativa u Evropi

Evropska unija je uredbom N°168/2013 definisala vozila kategorije L, odnosno pogonska vozila na dva, tri ili četiri točka koja vozila klasifikuje prema snazi, izvoru napajanja, brzini i dimenzijama.

Evropska unija je definisala i posebnu kategoriju vozila L1e, odnosno lake pogonske dvotočkaše. U ovu kategoriju spadaju:

  • Električni bicikli maksimalne brzine do 25 km/h i snage između 250 W i 1000 W.
    • Mopedi na dva točka, odnosno sva vozila na dva točka čija je maksimalna brzina između 25 km/h i 45 km/h, snage do 4000 W.
    Ostala vozila mikromobilnosti prema uredbi Evropske unije su:
  • Vozila na ljudski pogon kao što su bicikli, trotineti i roleri.
    • Pedeleci, koji su definisani kao električni bicikli brzine do 25 km/h, sa maksimalnom snagom motora do 250 W.
    • Samobalansirajuća vozila i vozila koja nisu opremljena sedištem (kao što su električni trotineti). [9]
Električni bicikl i električni trotinet

U Velikoj Britaniji dozvoljena je kupovina ili prodaja električnih trotineta, međutim, njihovo kretanje ograničeno je na privatna zemljišta i to uz dozvolu vlasnika zemljišta. To znači da vožnja električnog trotineta nije dozvoljena na ulicama, biciklističkim trakama, stazama ili trotoarima. Električni trotineti u Velikoj Britaniji tretiraju se kao motorna vozila i za njih važe isti uslovi. Međutim, električni trotineti nemaju pokazivače pravca, registarske tablice, neki ne poseduju ni svetla, pa im se ne može dozvoliti kretanje javnim putevima. U julu 2020. godine primenjeni su novi propisi, koji se još uvek testiraju, koji dozvoljavaju iznajmljivanje električnih trotineta. Iznajmljivanje trotineta dozvoljeno je u nekim delovima Bristola, Bata i Južnog Gločesteršila. Korišćenje električnih trotineta u ovim gradovima ograničeno je samo na određena područja (Slika 12). Kazna za prelazak granica ovih područja električnim trotinetom iznosi 300 funti. Samo punoletne osobe mogu upravljati i iznajmiti električni trotinet. Maksimalna brzina ovih vozila ograničena je na 15.5 km/h, dok u nekim delovima grada može biti i niža.

Granice područja na kom je dozvoljeno korišćenje električnih trotineta

U Francuskoj je kretanje električnih trotineta trotoarom zabranjeno, osim ako to gradonačelnik grada ne odobri. Kazna za kretanje električnih trotineta trotoarom iznosi 135 evra. Ograničenje brzine na nivou države iznosi 25 km/h uz obavezu korišćenja biciklističkih staza ili traka u urbanim područjima, ukoliko iste postoje. Ukoliko biciklističke staze ili trake ne postoje, dozvoljeno je kretanje ulicama na kojima je brzina maksimalno ograničena na 50 km/h. Minimalna starost osobe koja upravlja električnim trotinetom je 8 godina. Vozači mlađi od 12 godina moraju koristiti zaštitnu kacigu. Neophodno je da električni trotinet ima prednje i zadnje svetlo, retroreflektujući uređaj, kočnice i zvono.

U Parizu ograničenje brzine električnih trotineta iznosi 20 km/h u većini područja, i 8 km/h u područjima sa gustim pešačkim saobraćajem. Parkiranje je dozvoljeno samo na predviđenim mestima. Opasno ponašanje u vožnji električnim trotinetom može se kazniti kaznom zatvora u trajanju od jedne godine i novčanom kaznom od 15.000 evra. Maksimalna brzina ovih vozila ograničena je na 15.5 km/h, dok u nekim delovima grada može biti i niža.

Deljeni električni trotineti u Parizu

Na dan 14. juna 2019. godine u Nemačkoj doneta je uredba koja dozvoljava upotrebu vozila mikromobilnosti, pre čega je upotreba ovih vozila bila zabranjena u Nemačkoj. Vozači moraju koristiti biciklističke staze ili, ukoliko iste ne postoje, ulicu. Vozila mikromobilnosti smogu se kretati ulicama samo ako:

  • Odgovaraju tipu za koji je izdato odobrenje za kretanje ulicama;
    • Ima važeće osiguranje za vozila mikromobilnosti;
    • Ima identifikacioni broj vozila i proizvođačku tablicu sa natpisom „lako električno vozilo“ i na kojoj je navedena najveća brzina i broj odobrenja tipa ili broj pojedinačne homologacije za vozilo;
    • Ima odgovarajuće uređaje za usporavanje, osvetljenje, zvučno upozorenje i ispunjava druge bezbednosne mere.

Deci mlađoj od 14 godina nije dozvoljeno da koriste vozila mikromobilnosti. Vozila mikromobilnosti moraju se kretati biciklističkim stazama ili stazama za pešake i bicikle. Ukoliko ovakve staze ne postoje, ova vozila mogu se kretati ulicom. Ukoliko vozilo nema pokazivače pravca, vozač mora blagovremeno obavestiti ostale učesnike u saobraćaju o skretanju, i to ručnim signalom. Ukoliko se kreću infrastrukturom zajedno sa biciklistima i pešacima, neophodno je da prilagode svoju brzinu, kako ne bi ugrožavali ostale učesnike u saobraćaju.

Od januara 2019. godine upotreba električnih trotineta na danskim biciklističkim stazama smatra se legalnom. Maksimalna brzina kretanja ovih vozila ograničena je na 20 km/h. Vozači moraju imati najmanje 15 godina da bi mogli koristiti električni trotinet. Poštovanje pravila saobraćaja je obaveza svakog vozača električnog trotineta.

U Srbiji korišćenje vozila mikromobilnosti nije zakonski regulisano. Neophodno je definisati sveobuhvatne propise vezane za korišćenje ovih vozila kako bi se poboljšala bezbednost kako korisnika ovih vozila, tako i drugih učesnika u saobraćaju. Na osnovu inostranih iskustava neophodno je zakonski regulisati nekoliko aspekata mikromobilnosti. Najpre je potrebno definisati koje površine vozači vozila mikromobilnosti smeju koristiti. Da li će se kretati ulicama, biciklističkim stazama ili trakama, pešačkom infrastrukturom, ili samo određenim zonama kao što su zone 30 ili zone usporenog saobraćaja? Potrebno je definisati da li je obavezna zaštitna oprema u vidu zaštitnih kaciga ili retroreflektujućih prsluka. Neophodno je definisati minimalnu starosnu granicu vozača vozila ali i to da li je neophodna vozačka dozvola za upravljanje vozilima mikromobilnosti. Zakonska regulativa treba da obuhvati karakteristike vozila kao što je snaga motora i brzina vozila ali i opremu vozila u vidu pokazivača pravca, prednjeg i zadnjeg svetla, zvona za upozorenje itd. Potrebno je na nivou države odrediti da li su registracija i osiguranje vozila mikromobilnosti neophodni.

Ivana Kuljanin

(604)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest
23 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
moron

Za sve gore pomenute kategorije bi bilo nužno uvesti obavezno osiguranje od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima, jer su i ovo opasne naprave za okolinu, kao i ostala vozila.

Peki

Naravno, potpuno si u pravu, ali to je jako tesko sprovesti u praksi. Prvo bi se morale uvesti i nekakve registarske tablice, drugo ko ce to da kontrolise druze. Ne mogu nikome docarati kakav je to haos na ulicam Pariza (mora se svojom ocima uveriti ili provozati gradom), nikakva, ali bas nikakva pravila ne vaze. Na crveno svetlo biciklisti i trotineti ne staju, vozi se u kontra pravcu, po putu, trotoaru…, i ima ih na stotine hiljada!!! Ne preterujem, do sada je bilo lepo vreme i svakakve naprave su bile na ulicama, a kako policija apsolutno ne obraca paznju na… Pročitaj više »

moron

Svi u isto kolo 😀

Iznogud

Neću da citam tekst, u svabiji svako vozilo pogonjeno elektromotorom mora da ima osiguranje , pa tako za trotinet košta od 16€ pa naviše ( za godinu). Nadalje, vise puta sam osporavao činjenicu da se ovdje kažnjava bilo kakav prekršaj napravljen na biciklu kao da si ga počinio u automobilu, znaci idu bodovi – prosjes bicom kroz crveno – kao da si autom prošao, sjedneš pijan na biciklo, ode vozačka dozvola za auto. Za biciklo ne treba nikakva vozačka dozvola a oduzimaju za auto u slučaju prekršaja na biciklu.besmisleno, poslije imas neke psihotestove i ako to padneš ode trajno vozačka… Pročitaj više »

moron

Ima logike u svemu tome.

Iznogud

Koje? Kakve veze ima vozačke za auto da biciklom kojem ne treba vozačka?

moron

Da li ja kao vozač automobila poštujem saobraćajne propise. Uglavnom – da. Da li ja kao vozač bicikla poštujem saobraćajne propise? Uglavnom – ne. Da li ja kao pešak poštujem saobraćajne propise? Uglavnom – ne. Zašto je to tako ? Pa, kada god nema izvesnosti sankcije za mene za kršenje propisa iz oblasti bezbednosti saobraćaja, ja povremeno sebi dajem slobodu da sam cenim koje eventualno kršenje je iz oblasti „Ne, to nikako !“, a koje moguće kršenje je iz kategorije „Ma, šta ima veze, nikoga ne ugrožavam, bezbedno je i ovako“ . I tako dodjem u apsurdnu situaciju da mi… Pročitaj više »

don

A da u uvedu dozvolu i za biciklo, bodove i kazne. Kaznu povecati za 3x ako si bicklista i prodjes kroz crveno, ali vozacka za auto je vozacka za auto.

BB

Znači to ste smislili… Iznogud skuplja bodove na autu (ako je klada auto) a Don na biciklu 😉😂🤣

TheStig

Ludilo u najavi. Svaki jebeni uređaj će zavisiti od struje. Stvoriće se takva energetska zavisnost što će dovesti do povratka nuklearnih elektrana. Nema šanse da se u kratkom vremenskom roku (kad kažem kraćem mislim na 20 godina) izgradi infrastruktura koja će proizvoditi el energiju iz eko izvora. Jebeš budale. Crno nam se piše.

Iznogud

Vidio si članak u slobodnoj Dalmaciji kojeg sam ovdje pejstao neki dan (nemam pojma pod kojom temom) a u svezi i glede te teme na struju?

TheStig

Hej Done nisam vidjeo članak. Daj link pls 🙂

TheStig

Hahaha samo budale mogu vjerovati u ovu farsu. Jedino što mi pada na pamet je spaljivanje vještica. Tolike škole, izvori informacija i svakakva čudesa a ljudi sve veće ovce. Da je sreće sad bismo istraživali susjednu galaksiju, a mi idemo unazad svaki dan. U nastavku ljudske istorije povratak kralja Artura 🤣

Iznogud

Pa i ovdje na portalu ima onih koji vjeruju, kako neće običan narod?! Pa vidis da se i moronu razum muti, eto ga tam eto ga vam 🙂 a nije jedini …propaganda je čudo. Pričao mi Musa ….:)

TheStig

Ako nas drug Moron izda onda zaista nema nade 😁U šta da vjerujem?Robovlasništvo postoji otkako je ljudi i sad će magično nestati. Automobili postaju skuplji, svaki vid nadzora nad čovječanstvom postaje realnost. Ocigledno se stvara nova vrsta poretka gdje ćeš biti ograničen gdje možeš otići jer nećeš imati načina (sredstva). A i ako odeš vjerovatno će te neki predator dron skinuti. Skynet u nastanku.

Tako će pričati za 50 godina ovdje ako bude ovog portala uopšte.

„Pričao nam Iznogud, a po Musinim predanjima“. 😁

moron

Ne brini, neću (uskoro) „izdati“.
Ali, čim me jednog dana primoraju, izbora (ni) za mene neće biti.

don

Ko izda, pizda 🙂

moron

Profesoru Marušiću su sa Fakulteta prometnih znanosti trebali javiti da aktulnu oktaviju u dizel varijanti pogoni 2,0 TDI, a ne i stari 1,6 TDI …
Ali, sve ostalo mu je „na mestu“.

don

🙂

moron

Gledao sam par puta ove električne skejtbordove u saobraćaju. Uz onako male točkove, treba baš velika hrabrost (ili odsustvo mozga ) da bi čovek ono vozio po neravnim biciklističkim stazama i trotoarima. Totalno ludilo.

Iznogud

Pa sta sam ja govorio od početka? Tako ćete vi i za dildu za koju godinu pricati, vidio sam dildu pa sa tim nemos ni 100km prijeći vozeći 149 km/h i sa uključenom klimom. Totalno ludilo.

moron

„samobalansirajuća ploča (Hoverboard)“ … Uh, video sam i to bezbroj puta u saobraćaju. I to ne samo na trotoaru ili biciklističkoj stazi, već sam ih znao video na ulici, u kružnom toku, po najvećoj gužvi.

Kamikaza je suviše blaga kvalifikacija kada takvu osobu vidim da vozi po kolovozu. Neverovatno. Jer, taj maksimalno ugrožava i sve oko sebe. Ono je totalno „ludilo mozga“.