AR pijaca klasika: Lamborghini Espada koji je već 28 godina kod istog vlasnika

Za jedan toliko uspešni brend koji ima obožavaoce širom sveta, Lamborghinijev nastup na svetskoj sceni je prošao daleko od idealnog. Kompanija je osnovana 1963. godine kada je Enco Ferrari rekao Ferućiju Lamborginiju ono famozno „drži se traktora, a meni ostavi najbolje sportske automobile“, ali daleko od toga da se proslavila tokom ranih godina.

Iako će kasnije da debituje s legendarnim modelom Countach, i da napiše visoke standarde o tome kako bi egzotični super-sportisti trebalo da izgledaju, italijanski proizvođač vozila je dugo godina tražio svoj identitet i eksperimentisao u mnogim kategorijama. Poslednji put je bio samostalan još 1972. godine, a od tada je promenio čak sedam vlasnika.

Predmet današnje rasprave je model Espada koji se trenutno prodaje na sajtu „Bring a Trailer“. Proizvodio se od 1968. do 1978. godine i u tom periodu je pronašao 1.217 kupaca. Ime je inače dobio po španskoj reči kojom se opisuje mač kojim matador ubija bika, a nastao je tako što je čuveni Marcelo Gandini iz dizajnerskog studija Bertone spojio nekoliko svojih ranih koncepata.

Krajnji rezultat je bio „Countach za familiju“ kako je često karakterisan pošto je imao četiri sedišta, ali mehaniku iz legendarnog sportiste.

Najviše se pričalo o njegovom stilu pošto je imao veoma „izbačen“ zadnji deo i nešto slično se nije očekivalo od brenda kao što je Lamborghini. Pokretao ga je 3,9-litarski benzinac sa dvanaest cilindara koji je razvijao 325 konjskih snaga, mada će kod trećeg osveženja dobiti dodatnih 25 „grla“. Većina modela je prenosila snagu na zadnje točkove preko petostepenog manuelnog menjača, a pred sam kraj karijere je debitovao i trostepeni automatski.

Espada je definitivno bio brz kupe iz klase „gran turismo“ vozila, s ubrzanjem iz mirovanja do 100 km/h za samo 6,2 sekunde i maksimalnom brzinom od 250 km/h. Tokom sedamdesetih godina prošlog veka teško da je postojao neki četvorotočkaš koji bi bio brži i koji bi posedovao više od dva sedišta.

Primerak iz ove priče se nalazi u gradu Okland unutar američke savezne države Kalifornije i do sada je imao samo dva vlasnika. Proizveden je 1974. godine, što nam govori da je reč o najpoželjnijoj, trećoj seriji Espade sa 350 konjskih snaga i petostepenim manuelnim menjačem.

Prvi vlasnik ga je kupio upravo u Kaliforniji i posedovao ga je sve do 1993. godine kada je prodat sadašnjem vlasniku u komšiluku. Navodi se da je osvojio mnoštvo medalja od čega je najveća „The Bull Award“ ili u prevodu „nagrada bikova“ koju klub italijanskog brenda dodeljuje u Americi svake godine. Ovo je takođe jedan od bolje opremljenih primeraka sa čak šest karburatora, zatim klima uređajem, servo volanom, prozorima na dugme i još mnogo toga.

U oglasu se takođe napominje da je u međuvremenu osvežen i to na bolje, to jest uz unapređenja. Naime, nestali su oni gadni američki takozvani „5 mph“ branici (ime su dobili po tome što su morali da apsorbuju svaku štetu pri takvim brznama – o njima drugi put) i vlasnik je ugradio mnogo privlačnije obojnike s evropskog tržišta. Takođe je popravljena i zamenjena hauba, inače oštećena u manjem sudaru na praking prostoru.

Sredinom devedesetih godina je zamenjena i koža na enterijeru i dodat je nov set kvačila, pa je tako, osim regularnog održavanja, ova Espada baš ovakva kakva je bila kada je napustila fabriku pre 47 godina. Spomenućemo da je automobil do sada ukupno prešao 47 hiljada milja (75.200 kilometara).

Do kraja aukcije je još ostalo pet dana, a posle deset ponuda najviša iznosi 77.777 američkih dolara. Zanimljiv je i podatak koji govori o tome da je samostalna dizajnerska kuća Frua, predstavila i prototip model s četvoro vrata tokom 1978. godine, pod imenom Faena, ali taj nikada nije ušao u serijsku proizvodnju.

Do današnjeg dana je ovo ostao poslednji Lamborghini u kategoriji gran turismo, a iako svakako nije najpoznatiji model italijanskog brenda, definitivno je ostavio zapažen trag u industriji.

Zoran Tomasović

(449)