Akio Tojoda kao izvršni direktor japanske kompanije Toyota Motor je izjavio da bi bilo mudro da, strategija koja bi trebalo da u finalu ishoduje ugljeničnom neutralošću, bude fleksibilnija i nežnije dozirana, odnosno odmerena.
Svedočimo novom negativnom ispadu prema baterijskim vozilima i globalnom trendu elektrifikacije koji poslovično sprovodi Toyota. Priču o tome je prvi doneo specijalizovani poslovni list Automotive News, koji je preneo zabrinute reči Tojode. Iskusni menadžer je izjavio da bi se japanska ekonomija suočila s katastrofom, i gubitkom miliona radnih mesta, ukoliko bi SUS motori doživeli smrt. Kako bi se takav scenario izbegao, on je predložio da se industrija usredsredi na hibridna vozila, kao ona koja nude kopču između konvencionalnih i električnih.
Visoko pozicioniran rukovodilac Toyote vidi dva smera u kom se događaji mogu razvijati, kada se priča o razumnim alternativama za japansku automobilsku industriju. U prvom slučaju bi se elektromobili proizvodili samo za potrebe izvoza, dok bi u drugom, njihova montaža bila u potpunosti obustavljena.
Ne treba verujemo, posebno podsećati na ranije iznete Tojodine stavove u kojima je on već kritikovao svo uzbuđenje koje se stvara oko električnih automobila i upozorio je u isto vreme, da bi Japan ostao bez električne energije za redovne potrebe stanovništva i industrije, kada bi cela flota vozila zemlje izlazećeg Sunca, momentaln prešla na baterijsku tehnologiju.
Drugi epilog bi mogao dovesti do toga da se manje proizvede više od osam miliona vozila, što bi naposletku impliciralo zatvaranje 5,5 miliona radnih mesta.
“Ako većina kaže da su konvencionalni automobili naš neprijatelj, skoro da nećemo moći da proizvodimo ništa od automobila,” reče Tojoda.
Put za sniženje nivoa štetnih emisija CO₂ bi, po njegovom mišljenju, trebalo tražiti negujući individualni pristup svakoj državi za sebe, uzimajući u obzir sve osobenosti konkretne ekonomije, automobilske industrije i primenjenih tehnologija. Tako je na ovaj način direktor Toyote reagovao na novoproklamovanu politiku američkih vlasti a koja podrazumeva podsticaj Amerikancima od strane vlasti, u smislu kupovine baterijskih vozila. Ne samo Toyota, već i Honda, kao najveći svetski proizvođač motora s unutrašnjim sagorevanjem, tome se snažno protive. Oba giganta prodaju i hibridna vozila na prekograničnim tržištima.
Benzoelektrični modeli su već sami po sebi veliki korak ka ugljeničnoj neutralnosti, potpuno je ubeđen Tojoda. Jeftiniji su i lakše se prodaju u zemljama gde nema kompletirane infrastrukture koja je nužna električnim vozilima. Pride, hibridi stalno evoluiraju i postaju sve čistiji. Dodatna korist koju nose hibridni četvorotočkaši se ogleda i u tome što su odličan most između SUS i električnih motora, pa će tako udarac na ekonomije brojnih zemalja, a koji donosi elektrifikacija, biti značajno blaži, što bi značilo puno za privredu Japana.
Toyota je inače do sada proizvela oko 18,1 miliona hibrida tokom prethodnih godina. Procene govore o tome da je Toyota zaslužna za smanjenje emisija ugljen-dioksida, jednako kao da su do sada prodali oko 5,5 miliona čisto električnih vozila.
Na kraju još da kažemo da je Toyota, uprkos neslaganju, u poslednje vreme zagrizla ozbiljno kako ne bi previše zaostala s baterijskim vozilima u odnosu na konkurenciju. U ranijem delu ovog meseca je plasirana vest kako japanska kompanija planira da uloži više od 13 milijardi američkih dolara u razvoj tehnologije i proizvodnju baterija. To bi trebalo da donese kompetitivne prednosti grupaciji do neke 2030. godine.
AutoRepublika
(719)
Zaista dugoročno veoma neugodno za njih. Toyotu. A i Japan uopšte.