„Kompletna biohemijska krvna slika“ mreže punjača u Evropi
Ovih dana je Asocijacija evropskih proizvođača automobila (Association of European Car Manufacturers – ACEA) izašla u javnost s podacima o broju stanica za dopunu elektromobila na svakih sto kilometara putne infrastrukture konkretne države locirane na Starom kontinentu. Podaci do kojih su došli jesu usklađeni s očekivanjima, u ovoj oblasti, prosečno edukovanog građanina AutoRepublike.
Uprkos jasnoj želji Evropske komisije da ubrza tranziciju ka elektromobilnosti, samo je par država iz bloka koji obuhvata EU, a koje su zaista spremne za situaciju u kojoj bi šire narodne mase prihvatile elektrifikovane automobile, što je kategorija koja uključuje i dopunjive hibride. Prema podacima iz izveštaja koji je sačinila ACEA, 18 članica Evropske unije raspolaže s manje od pet punjača (zapravo stanica za punjenje) na sto kilometara druma, dok samo četiri članice nude više od 10 takvih čvorišta za dopunu baterija na sto kilometara.
Najbolje rangirana država u komparativnom pregledu je Nizozemska, zahvaljujući podatku da poseduje 47,5 stanica na svakih sto kilometara ceste. Istovremeno, fenjeraši su Litvanija i Grčka koje nude po jednu stanicu za dopunu na svakih pet stotina kilometara. Nemamo podatak o našoj državi, ali ćete u tabeli naći informacije na ovu temu u vezi Slovenije, Hrvatske i ostalih suseda iz EU.
Kao što se može zaključiti i iz donje tabele, ovakva situacija postaje glavni problem na putu usvajanja električnog pogona vozila, i ugrožava realizaciju plana Fit for 55, a koji predviđa smanjenje štednih emsija za 55% do 2030. godine, da bi se do 2050. godine dostigla klimatska neutralnost.
„Vozači uprkos eventualno svojoj najboljoj volji, neće moći da se prebace na vozila s nultom lokalnom emisijom ako ne bude dovoljno stanica za dopunu baterije usputnim drumom. Tako na primer, ako bi stanovnici Grčke, Litvanije, Poljske ili Rumunije krenuli na put elektromobilom, morali bi da računaju s rizikom da li će uspeti da dobace do punjača. Kako onda očekivati da će se opredeliti za kupovinu električnog automobila?” teatralno se zapitao izvršni direktor asocijacije ACEA, Erik-Mark Utijem.
Da kažemo još, pre nego što damo ilustrativni prikaz situacije, da ACEA predstavlja 15 najvećih evropskih proizvođača automobila, odnosno vozila. Tu su: BMW, CNH Industrial, DAF Trucks, Daimler, Ferrari, Ford of Europe, Honda Motor Europe, Hyundai Motor Europe, Jaguar Land Rover, Renault Group, Stellantis, Toyota Motor Europe, Volkswagen Group, Volvo Cars i Volvo Group.
Asocijacija se trenutno bori da odloži momenat u kom će biti zabranjena prodaja vozila pogonjenih motorom s unutrašnjim sagorevanjem. Trenutni predlog podrazumeva da sudnja godina za SUS bude 2035, ali iz asocijacije upozoravaju da od njih i njihovog rada najmanje zavisi kakva će biti, odnosno koje gustine će biti mreža punjača u trenutku predviđenog kraja konvencionalnih vozila.
Napokon, evo i pregleda koji uključuje brojne evropske zemlje s prvom numeričkom kolonom koja pokazuje broj punjača na svakih 100 kilometara, dok su u drugoj takvoj koloni dati podaci o tržišnom udelu koji otpada na električna vozila.
Država | ||
Austrija | 6,1 | 9,5 |
Belgija | 5,5 | 10,7 |
Bugarska | 0,8 | – |
Hrvatska | 2,3 | 1,9 |
Kipar | 0,5 | 0,5 |
Češka Republika | 0,9 | 2,5 |
Danska | 4,4 | 16,4 |
Estonija | 0,7 | 1,8 |
Finska | 3,3 | 18,1 |
Francuska | 4,1 | 11,2 |
Nemačka | 19,4 | 13,5 |
Grčka | 0,2 | 2,6 |
Mađarska | 0,6 | 4,7 |
Irska | 1 | 7,4 |
Italija | 5,1 | 4,3 |
Letonija | 0,5 | 2,7 |
Litvanija | 0,2 | 1,1 |
Luksemburg | 34,5 | 11,4 |
Malta | 3,4 | – |
Nizozemska | 47,5 | 25 |
Poljska | 0,4 | 1,9 |
Portugalija | 14,9 | 13,5 |
Rumunija | 0,5 | 2,2 |
Slovačka | 2 | 1,9 |
Slovenija | 1,6 | 3,1 |
Španija | 1,1 | 4,8 |
Švedska | 5 | 32,2 |
AutoRepublika
(303)
Nejasno je što u tabeli znači “kilometar druma”: misli li se na auto ceste, asfaltirane ceste, ceste prvog reda itd… Npr. Hrvatska ima na auto cesti prema moru punionice na svakih 30-tak km; doduše, neke se naplaćuju, ali postoje. Neke sredine (Zagreb, Koprivnica, otok Krk) imaju odličnu infrastrukturu za punjenje EV, dok neki zaostaju (Lika, Slavonija, unutrašnjost Dalmacije,…) Bitna je i kvaliteta (snaga) mreže za punjenje, a pogotovo odnos broja punionica i broja EV u voznom parku.