Dobrom voljom uvoznika Honde za Srbiju, dobih na druženje tokom vikenda novu Hondu Jazz i voleo bih da ovde podelim neke svoje amaterske utiske, mada su svi koje je to interesovalo, već imali mogućnost da se sa vozilom detaljnije i stručnije upoznaju kroz nedavne brojne testove i domaćih automobilskih redakcija.
A kada bih kratak zaključak napisao već ovde na samom početku, pisalo bi samo: „Za svaku preporuku – za dalje sagledavanje“.
Dalje od ovoga možda i ne treba čitati, posebno ne oni koji ne vole automobile sa hibridnom pogonskom tehnologijom iz HEV segmenta ( ili ih sagledavaju samo kroz pitanje posle koliko pređenih kilometara bi se eventualno ekonomski isplatila takva vozila u odnosu na one bez hibridnog pogona ) i/ili smatraju pogrešnom na ovim prostorima svaku pomisao na kupovinu vozila azijskog porekla ( posebno brenda sa veoma malim obimom prodaje u Srbiji ) i/ili ne vole savremene automobile (standardno opremljene i sa brojnim savremenim sistemima aktivne bezbednosti ) i/ili prosto imaju i neke druge predrasude (pa i prema mogućnosti da vlasnik jedne Honde, pošto sam privatno vlasnik Honde CR-V 1,5T ) pokuša da sa zrnom razuma sagleda bilo koji model tog brenda).
Odavno mislim da nije moguće kupiti nov automobil, a u nečem ne pogrešiti ( i da pravilo zapravo glasi: „šta god kupiš, kajaćeš se“ ), jer idealno ne postoji, i uvek nešto može drugačije i bolje. A šta je kome „plus“ ili „minus“, to je čisto individualna stvar, svako vozilo je uvek samo zbir takvih vrlina i mana i „konačan saldo“ uvek zavisi samo od „gledaoca“.
Odmah da napomenem da se vožena Crosstar verzija (dimenzija 409 X 172,5 X 156 cm) od „običnog“ Jazza, koji sam slikao još u salonu (donje fotografije) razlikuje po „proterenskom izgledu“ (1,6 cm veći klirens, oko 5 cm veća dužina i oko 3 cm veća širina zbog raznih plastičnih oplata, na krovu ima i uzdužne krovne šine), i da taj „proterenski izgled“ malo „ubija“ ubrzanje i maksimalnu brzinu (oko 0,5 sekundi i 2 km/h ), a podiže emisiju CO2 i potrošnju ( po WLTP u kombinovanom režimu za oko 0,4 litra i 7 grama CO2, u odnosu na baznu verziju ).
Kome je onaj dodatni klirens od 16 mm možda (posebno) smešan, napomenuo bih da je kod karavanske Toyote Corolle u „proterenskom izdanju“, tzv. TREK verzija, dodatni klirens 20 mm (a doplata za TREK na SOL paket iznosi 2.200 evra ), dok kod nove Octavie Combi Scout dodatni klirens u toj verziji iznosi samo 15 mm (istina, dobija se 4WD pogon, ali, ovde govorimo samo o klirensu).
U najkraćem, za mene su vrline Jazz-a:
– veoma velika ponuda prostora za putnike u svetlu dimenzija (u rangu B segmenta), uz veoma lak pristup putnika (pa i na zadnju klupu), uz udobna sedišta, koja oblikom odgovaraju i visokim i dugotrupnim ljudima (to moram posebno napomenuti, jer postoje i sedišta savremenih vozila (klase iznad) koja su izrazito profilisana samo za ljude prosečne visine i nisu prijateljska prema veoma visokim osobama, a u kojim sedištima se visoke osobe „pogrbe“ i prosto gledaju kako iz tih kola da što pre pobegnu ),
– odličan pogonski agregat, u smislu odlične kombinacije dobrih performansi, ekonomičnosti, jednostavnosti i ugladjenosti vožnje,
– dobra ergonomija („za desetku“), veoma dobra zvučna izolacija (pa i iz podvozja ) i pri većim brzinama (u granicama onih dozvoljenih na auto-putu, jer brže od toga i nije voženo), a imam utisak da u ovom (pa i malo višem) cenovnom rangu još nisam sreo „Japanca“ kod koga zadnja vrata „imaju težinu“ i ovako dobru zvučnu izolaciju ( što kao primedbu „Japancima“ često stavljaju ljubitelji raznih evropskih brendova ).
– izuzetno bogata bezbednosna oprema čak i u najnižem paketu opreme, kao i moguća bogata i ostala oprema (zavisno od paketa opreme, od ukupo četiri dostupna), pri čemu bih pomenuo da svaki Jazz ima 10 vazdušnih jastuka (u vreme kada je u Srbiji moguće kupiti i model B segmenta koji je i u najvišem paketu opreme opremljen samo sa 2 air baga, taman toliko da pomislite da ste žrtva skrivene kamere i da se upitate „da li bezbednost može biti opcija?“ i da se ljudski život kupca u Srbiji može tako različito vrednovati zavisno od brenda ).
– praktična kabina, sa nizom ostava za sitnice (primera radi, ako želite, u ostave u vratima, na prednjoj armaturi i između sedišta, može da se stavi ukupno sedam flaša po 0,75 litara, dve flaše od po 1 litra u donju kasetu (pominjem jer ima i gornja kaseta), jedna čaša za kafu između sedišta), ima dovoljno USB priključaka i napred i pozadi (a osim velikih džepova u naslonima prednjih sedišta, postoje i posebni mali džepovi za odlaganje mobilnih telefona putnika zadnje klupe), a tinejdžeri ili svi posvećeni savremenim tehnološkim tokovima će sigurno biti oduševljeni mogućnostima i brzinom „zabavno-informacinog sistema“ (meni lično to ne znači „ništa“, ali moram priznati da je navigacioni sistem Jazz-a ogroman korak napred u odnosu na ono što imaju CR-V ili odlazeći Civic ).
Kao moguće mane pomenuo bih:
– da vozilo nema predispoziciju za rezervni točak (nema „rupu“ u podu gepeka za njegov smeštaj), ali je to (ako to uopšte neko vidi kao manu pored standardnog postojanja seta za reparaciju) moguće prevazići naknadnim izborom run flat pneumatika (što će možda onda otvoriti dileme da li to i kako utiče na udobnost);
– šteta je možda što ni u najvišem paketu opreme vozilo nema lumbalnu podršku bar za sedište vozača ( ali istina je i da ni posle pređenih ukupno oko 350 km nisam osetio ni najmanju neudobnost sedišta ili bol u ledjima ),
– ni u najvišem paketu nije dostupan panoramski krov (moram to da pomenem, iako znam da mnogi taj element opreme smatraju potpuno suvišnim, nebezbednim i samo izvorom mogućih problema ), a što je kod Honde moguće kod drugih modela, a mislim da je bilo moguće i kod Jazz-a prethodne generacije,
– viša cena, osim ako je detaljno poredite sa cenom drugih u Srbiji hibridnih modela uslovno slične dužine ( na pamet mi sa takvim pogonom padaju samo Yaris i Clio, sa malo nižim ulaznim cenama za hibride, oko 2.000 evra ), pri čemu je Jazz ponudom prostora za putnike „viša klasa“ u odnosu na Yaris i Clio (što je naizgled apsurdno, jer oba imaju malo veće međusovinsko rastojanje od Jazz-a, ali, ko ne veruje u ocenu komfora i ko je tu unutra ubedljivo najveći – pravac sva tri salona, u BG će ih biciklom sve obići za najviše pola sata ). Ista je situacija i sa lakoćom ulaska u vozilo za više ljude (Jazz tu briljira), pri čemu Yaris i Clio imaju dosta otežan ulazak na zadnju klupu zbog malog ugla otvaranja zadnjih vrata. Na kraju i uz napomenu da je Clio standardnom aktivnom bezbednosnom opremom siromašniji i od Jazz-a i Yarisa.
Kao manu Jazz-a, neki vide i veličinu prtljažnika (deklarisano sa 304 litra u prva tri paketa opreme, a sa 298 kod Crosstar-a ), to možda jeste za diskusiju, uz napomenu da (prema podacima koje sam pronašao) Clio hibrid ima 254 litra, a Yaris 286 litara. Prosto, baterije za hibrid se negde moraju smestiti, obično u pod gepeka (pa zato nehibridni Clio ima zapreminu gepeka od čak 391 litar) ili ispod zadnjih sedišta, kao kod Yarisa, ali tada cenu takvog tehničkog rešenja skupo plaća komfor zadnje klupe, jer se smanjuje korisna visina za smeštaj trupa i glava putnika. Iz znatiželje sam u gepek stavio kofere koje i inače porodično koristimo (priložene su fotografije ).
Činjenica je, međutim, i da postoji velika modularnost oko mogućnosti smeštaja prtljaga, pa se se nasloni zadnjih sedišta odvojeno preklapaju ( 40 : 60% ) i dobija se ravan pod, a i zadnja sedišta su ( kako ih Honda zove ) „magična“ i može da se podigne u vertikalni položaj samo sedalni deo (jednog ili oba sedišta), da se sedalni deo „zalepi“ uz naslon i da se tako pozadi dobije prostor da se preveze čak i bicikl ( ja nisam probao ).
Što se tiče pohvala na temu komfora za putnike, u njega bez problema komotno sednu četiri odrasle osobe i to napred je za osobe i iznad prosečne visine (ja sa 192 cm i dužim trupom sedim tako da mi iznad glave stane komotno stale dlan), a pozadi je za osobe (normalnih proporcija) visine do oko 190 cm ( ali, ako biste želeli onu pesnicu iznad glave, kao garanta neke bezbednosti, možda je ipak pozadi samo za osobe do 185 cm ). Primetio bih da pozadi ne postoji ni najmanji problem za smeštaj kolena i za osobe od oko 190 cm (kada sednu „iza sebe“). Dakle, što se tiče komfora za četiri odrasla putnika, u Jazz-u bi slobodno mogli i „na kraj sveta“.
Realno, peti bi tu za duže vožnje bio višak i upropastio dan svim ostalima pozadi zbog problema sa smeštajem ramena. I baš zbog toga širina nije idealna, ali i jeste (idealna je za „provlačenje“, jer sam sa Jazz-om bez muke prolazio kroz neke tesnace kuda se inače preznojavam dok brzinom puža prolazim širim vozilima). A i sa eventualnom širinom vozila od oko 185 cm, u zoni ramena na zadnjoj klupi ipak nećete imati idealne uslove za smeštaj tri odrasle osobe. Ali, istina je i da čak i u B segmentu dosta raste širina, pa je nova Fabia široka oko 178 cm, koliko i aktuelna Corolla Sedan. Naravno, same (spoljne) dimenzije nisu uvek garant dobre ponude unutrašnjeg prostora i čovek sve mora telom premeriti.
Što se pogonskog hibridnog sklopa Jazz-a tiče, SUS motor ima snagu od 98 ks, a elektromotor 109 ks.. Koliko se sećam onoga što sam davno čitao o hibridnom sklopu kod Honde, u svim režimima rada (od stanja mirovanja), vozilo pokreće elektromotor, a SUS ima funkciju generatora do brzina od oko 80-90 km/h (za povremeno ili stalno punjenje baterije, zavisno od potreba, pa i jačine ubrzanja ili brzine ), dok posle postizanja te brzine pa do maksimalne, zahvaljujući posebnom „kvačilu“ kao delu hibridnog sklopa, SUS ostaje i dalje kao generator, ali i počinje i da pokreće pogonske točkove (zajedno sa elektromotorom).
Ubrzanja su veoma korektna i od 0 do 100 km/h mu treba 9,4 sekunde, osim kod (testirane) Crosstar verzije (9,9 sekundi ). Maksimalna brzina od 175 km/h (Crosstar 173 km/h) je skoro uobičajena za savremene hibride (180 km/h je neka nepisana gornja granica).
Ako se ubrzava baš forsirano ( maksimalno ), čuće se neko vreme maltene uobičajeno „arlaukanje“ SUS-a (kao kod svakog CVT-a ili skutera pri maksimalnom ubrzanju), ali, u svakoj drugoj varijanti (tj. uz neforsirana ubrzanja), taj zvuk SUS-a u tom obimu neće postojati ili se uopšte neće ni čuti. Postojaće samo – „tišina“. Čuće se šum vetra, a ako otvorite prozor, čućete i buku guma, a postojaće i povremeni (potpuno nenametljivi) prigušen zvuk SUS motora (dok eventualno ne pritisnete jako papučicu gasa – ako za time imate želje ili potrebe ).
Ako je baterija bila (ostala) dovoljno puna od prethodne vožnje, samo na struju ( bez aktiviranja SUS-a ) sam uspevao iz stanja mirovanja da lagano ili normalno ubrzavam i do brzina od 50-60 km/h. Naravno, čućete neznatno SUS i na auto-putu, ali, pri tim brzinama šum vetra je ionako primaran. Tek, ukoliko niste agresor za volanom, ovaj hibrid će vam omogućiti jednu sasvim novu dimenziju i ugođaj krstarenja.
Ručica „menjača“ ima i položaj B ( od reči „Brake“ ), čime oduzimanjem gasa stičete utisak mašinskog kočenja ( apravo se radi o regenerativnom kočenju, radi bržeg punjenja baterija ). Ako to posmatramo samo kao mašinsko kočenje, mogu da kažem da sam krivudavim putem vozio dugo i nizbrdo sa nagibom od 13% (na Fruškoj gori, deo puta od Zmajevca ka Rekovcu) i intenzitet mašinskog kočenja je sasvim zadovoljavajući. Šteta je možda što Jazz nema kao hibridni CR-V posebne polugice iza volana za aktiviranje i regulisanje intenziteta regenerativnog kočenja, ali, idealno ne postoji, a i ovo funkcioniše i veoma je lako za upotrebu ( bezbroj puta sam u vožnji i na kratko prebacivao iz D u B i obrnuto i to je minimalan napor).
O potrošnji goriva ne znam šta kratko reći, osim da „troši jako malo“. Posle oko 350 km mešovite vožnje, bord je pokazivao 3,9 litara. Bilo je tu vožnje auto-putem, po gradu, magistralno i regionalno, po ravnici, ali i uzbrdo (npr. penjanje na Avalu i Frušku goru), pa i veoma često gore-dole (duga vožnja Grebenskim putem po Fruškoj gori, u oba smera).
Utisak je da po gradu troši veoma, veoma malo (znao sam imati pojedinačne vožnje uveče, van špica sa samo 2,5 ili 3 litra, a poslednji dan testa u jutarnjem špicu sam ostvario 3,2 na distanci od oko 12 km ). Tako malo (uvek ispod 3) je trošio i dok sam se vozio Grebenskim putem, deo puta sa naizmeničnim usponima/nizbrdicama od po 11-12%, jer u tim uslovima se baterija nizbrdo brzo dopunjava inercijom, čime štedi gorivo na usponima. Po auto-putu troši malo više i mislim da kod testiranog Crosstar-a pri 130 km/h potrošnja ne prelazi 6,5, uz napomenu da po WLTP deklaracijama u veoma zahtevnom „najvišem režimu“ Crosstar ima deklarisanu potrošnju 6,2 (zbog većih dimenzija, klirensa i većih točkova ), a obične verzije 5,8 u prva dva paketa, te 5,9 u trećem nivou.
Pominjem taj WLTP „najviši režim“ jer iz iskustva sa svojim vozilom znam da se podatak za taj režim veoma precizno „gađa“ sa prosečnom potrošnjom pri 130 km/h. Magistralno troši, rekao bih, 3,5 do 4 litra. I kada sve to „saberete“, razne uslove (neagresivne) vožnje u kojima sam ga vozio, dobije se ono što sam naveo (3,9). Napomenuo bih da sam pri preuzimanju vozila zatekao podatak da je na prethodnih oko 500 km imao prosek potrošnje 4,5, pri čemu kombinovana WLTP deklaracija potrošnje za ovu povišenu Crosstar verziju iznosi 4,8 (za one obične 4,5).
Dakle, sve zavisi od uslova kako vozite i kako vozite, ali, rekao bih da nema dizela u toj veličini koji bi sa hibridom mogao da se nosi po potrošnji (osim samo na auto-putu, gde bi dizel bio pobednik ).
Što se tiče sistema aktivne bezbednosti, imam utisak da kod Toyote, Mazde i Honde tu nema kompromisa (izvinjavam se i za druge brendove koji tu možda spadaju, a iz neznanja ih ne pominjem). Kod njihovih aktuelnih modela, sve je tu kod njih uglavnom u standardnoj opremi, pa tako i kod ovog Jazz-a ( izuzetak može biti sistem za nadgledanje mrtvog ugla i sistem za nadgledanje unakrsnog saobraćaja pri vožnju unazad, što se i kod njih nekada javlja tek u višim paketima ). Ne bih išao u sitne detalje, jer znam koliko je nekim (tradicionalistima) ta tema iritantna.
Samo bih rekao da je ovaj Jazz po tom pitanju malo napredniji i od aktuelnog (odlazećeg) Civica ili aktuelnog CR-V-a. Ovo stoga jer kod Jazz-a sistem za upozorenje i vraćanje u kolovoznu traku (komercijalni naziv kod Honde za taj sistem je „Road Departure Mitigation System“, RDM) reaguje, odnosno, upozorava vozača i asistira u vraćanju u kolovoznu traku već od brzine od samo 30 km/h. Pri tome, za pravilno funkconisanje sistema nije nužno da uz rubove kolovoza postoji jasno vidljiva uzdužna linija, pošto sada kamere sve vreme snimaju i detektuju granice samog kolovoza (a ne samo linije) i travu/vegetaciju uz rub kolovoza. Ovo unapredjenje RDM-a sam slučajno (nevoljno) primetio „u akciji“ u vožnji zapuštenim delom krivudavog Grebenskog puta (od Zmajevca, ka Brankovcu i dalje, ka Letenci ), gde vegetacija ( visoka trava, žbunje i krošnje drveća) mestimično dosta ulazi u putni pojas i zauzima čak i deo kolovoza, pri čemu nije bilo ni uzdužnih linija duž ruba kolovoza.
Vozeći lagano ( 40-50 km/h) „u sunce“ u kasno popodne, bio sam konstantno zaslepljen, a kada bih povremeno ušao u deo puta u hladovini, na kratko bih slabije video (dok se oči ne adaptiraju) i moguće da u tim trenucima nisam uvek odmah uočio i dobro procenio koliko duboko na kolovoz „ulazi“ to žbunje, granje i trava. I nisam možda uvek pravovremeno zauzimao baš idealnu putnju da to „veoma široko“ zaobiđem (ciljao sam možda suviše blizu trave, granja i žbunja). I u tim trenucima je sistem reagovao upozorenjem i asistiranjem da se udaljim od takvih „granica kolovoza“, odnosno, da se zauzme bezbednija putanja. Kome je eventualno iritantan, navedeni sistem može da se lako deaktivira nakon startovanja motora.
Ko je gadljiv na sve to, sreća po njega, pa u Srbiji ima i jednako novih modela bez svih tih „gedžeta“ koje standardno ima Jazz, pa tako mislim da novi Hyundai Tucson ili Nissan Qashqai u prva tri paketa opreme nemaju ni radarski tempomat. Ko misli da grešim, može na sajtovima uvoznika to da proveri.
O dizajnu ne znam šta bih rekao. U dizajn se ne razumem u stručnom smislu. A to je ionako uvek čisto individualno (nekom lep, nekom odvratan). Meni je Jazz spolja u smislu dizajna „može da prođe“ (ali ne i mom ženskom detetu). Unutra mi je „odličan“, a mada generalno nisam ljubitelj dvokrakih volana (užasavam ih se na šta liče kod brojnih novih modela), ovaj mi je „dobar“, a i odlično leži u rukama.
Što se tiče izbora i kvaliteta materijala enterijera, možda bi za dugoročno održavanje higijene) bilo srećnije da su i u Crosstaru (kao u Executive paketu) središnji oslonac za ruke izmedju prednjih sedišta, deo unutrašnje oplate prednjih vrata, kao i deo gornje armature ( i poklopac gornje kasete ) presvučeni eko kožom (a ne nekim posebnim „tekstilom“), Ali, nema idealno. Sam kvalitet je u redu. U Crosstaru je inače drugačiji sam kvalitet „tekstila“ na sedištima (deluje možda malo „grublji“ materijal, koji je navodno „vododbojan“, šta god to značilo ), nego li npr. u Executive paketu (gde je materijal očito mekši), a oba imaju sedišta u „polu-koži“.
Gorka pilula za kraj. Cena. Što se cena Jazz-a tiče, redovne cene (bez eventualne subvencije od 2.500e i eventulnih popusta prodavca), se kreću u rasponu od 23.990 za baznu verziju, do 26.790 za treći nivo opreme, odnosno, do 28.290 za testiranu Crosstar verziju. Ako sam dobro razumeo prodavca, uobičajeno vreme za prikupljanje potrebne dokumentacije i za odobrenje eko subvencije je oko dva meseca. A visina eventuanog popusta je (kod svih brendova) uvek stvar dogovora (kada uslova za njega ima).
Da li je novi Jazz (pre)skup ili nije, stvar je slobodne ocene i verujem da odgovor na to pitanje uvek najviše zavisi od toga sa koje strane stola u poslu kupoprodaje sedite. Svakako savetujem da kao potencijalni kupac bilo kog vozila dobro sagledate šta koje vozilo za koje pare nudi (od onih parametara koji vama nešto znače), jer nominalno niska cena bilo kog vozila nije istovremeno i garant da je to „povoljno“ ili „jeftino“ i to sa nominalno niskom cenom nekada može realno biti skupo i preskupo. Ah, da, obavezno na YT pogledajte i „Marek Drives“, test nove Škode Fabie ( objavljeno 27.08.2021. ), pri čemu je tamo testni primerak (1,0 TSI 6MT, paket Style, sa opcijama) imao cenu od 28.000 evra. Što reče tester na kraju, cena kao za novi Jazz.
Ako vas ovo vozilo bliže interesuje, ne zaboravite da pribavite i podatke o ceni redovnog održavanja (svi uvoznici imaju unapred pripremljene tabelarne prikaze u tom smislu, pa i Honda ). Iskustveno (a i na bazi plana održavanja koji sam pribavio za vozilo koje posedujem), rekao bih da cena redovnog održavanja Honde svakako ne odskače na gore u odnosu na konkurente. Malo pogledajte i uslove garancije (npr. kod Honde na hibridni sklop i bateriju garancija je 8 godina ili 160 hiljada kilometara ).
Tek, sve je uvek samo stvar izbora. A kako god da izaberete, „pogrešićete“. Uvek. Idealno ne postoji.
Kratak zaključak sam naveo na samom početku. Duža verzija bi glasila da Jazz (zavisno od potreba i mogućnosti porodice) može da bude ne samo drugi automobil u porodici, već i jedini automobil porodice sa dvoje, pa i odrasle dece (za troje mlađe dece ne znam, jer, ako bi trebalo, ne verujem da širinom mogu da stanu tri dečija sedišta ).
A šta o ovom Jazz-u misle vlasnici ranijih generacija Jazz-a, mogu samo da pretpostavljam, pri čemu me ne bi čudilo da su i njihova mišljenja podeljena ili da nisu u stanju da se opredele. Toliko.
Aleksandar Dragović
(2728)
Odličan test, i detaljno opisana oprema i karatkeristike, bezbednosni sistemi.
Ono što nam prodaju kao dodatni klirens, i dodatno naplaćuju, ima većina automobila proizvedenih do 2010god. Astra H, celih 160mm.
Hibridi, bitno dižu cenu, kao i težinu. Pitam se da li jedan TNG sistem može parirati hibridu. A bitno povoljniji.
Cena, suluda na prvi pogled, ali čini mi se da nam je takva budućnost, i da treba sagledati i ostale u segmentu, pa doneti „pametan““ izbor.
Hvala još jednom na ovom testu, i tekstu, ko nije pokušao, ne zna koliko je teško sastaviti ga…
Za te(k)st Jazz-a najveće zasluge ima „naš Peki“, koji se drznuo da ode na duži odmor u Španiju, a AR ostavi ovaj vikend bez svog uobičajenog testa 😊
Što se tiče pitanja odnosa ukupne isplativosti TNG-a i hibrida, ako ćeš da gledaš i nabavne cene ( npr. Clio 1,0 TNG i Clio hibrid ), verujem da dileme ne postoje … 😊
Aj da ne guglam. Daj te cene
Mislim da je startna oko 14 za Clio LPG, a da bi kao hibridni, ako uspeš da dobiješ subvenciju, bio oko 20 hiljada ( pišem cene iz glave, možda ima neka sitna greška ).
Onda je ipak prednost na strani TNGa, sa strane isplativosti, pocetnih ulaganja. Mozda hibrid manje trosi…nisam upoznat
A snaga, vuča, moment? Nemojte samo troškove, sve uporedite!
Ono što odmah pada u oči, jeste razlika snage, momenta, opreme, verovatno veličine prljažnika …
Sto se tng-a tice, moj logan 1.4 sa sekvent lovato instalacijom, trosi oko 7 litara (+/- 0.5l) plina. A pre desetak godina je instalacija kostala bezmalo 500e. Kada je plin „dobar“, sa lakom nogom na gasu, moze to i ispod 6.
Ma džaba se trudiš, moron je šampion… 😂🤣
😊😊😊
https://postimg.cc/8F6kykQY
Drag mi je kolega Hondaš, ali šampion može biti samo jedan
Pobjednik nikad održane utrke fruakogorskih stipsa! Čestitam.
Jaooooooo, jel’ ovo deckasmo test?! Odoh da pročitam, za razliku od onog čije naslove samo čitamo 🤪🤪😂😂😘
Gledas ti slike onom, gledas
Sad kad se vrne iz Španiju će gledam u solju kafe….nije dobro, bratko, nije, vidim nekakav Ford…..😘🤪😂🤗 Jedva čekam ljetopis popa dukljan….ovaj iz Ojena.🤗
Pihhhh…poletih, pa nije novo pazarska Honda…..cccccccc….koje spuštanje na zemlju….ništa, naslov. Nema dalje
Kuhaju se zabe… Polako 🙂 „Tako mi vremena, covek dosita gubi, osim onih koji veruju i dobra dela cine i koji pozivaju na iskrenost i koji pozivaju na STRPLJENJE“. Znaci strpi se… Kad TNT bije docekao ti hoces!
Čestitke autoru, ali čestitke i Hondi Jazz, jer ko zna autora, zna i koliko je teško istog oduševiti. Stari je to cinik, taj je i po baklavi „gazio“ 🙂 Što se tiče Jazza, ja sam Jazz druge generacije vozio 9 i po godina i dan danas sam u kontaktu sa vlasnikom koji ga vozi već 3 i po godine. Tih godina sam radio za drugog i bio do guše u kreditima i Jazz se pokazao kao najpošteniji automobil za novac i najpraktičnija kutijica (neki bi rekli magična) sa druge strane MPV vozila tipa Berlingo. Troje dece mi je poraslo u… Pročitaj više »
Točno tako! Savršeno rečeno! Mi još imamo Jazzicu 1.gen. u kući kao drugo auto. 195000 km. Prede kao maca. Provlači se svugdje. Mali krug okretaja. Preglednost vrhunska. Dječja bicikla stane iza pored djeteta bez problema. Žena neće da čuje ništa u vezi prodaje naše Jazzice. Za po gradu, do škole i posla, je nama nezamjenjiva.
Kad smo već kod Jazz-a…
Sjećam se prije na TV-ZG je bila emisija Jazz oko ponoći, pa je bio fazon među omladinom: E, ima večras nrki horor film Jazz oko ponoći, hoćeš gledati?
Cool text. Mene vise interesuje sto je cr-v u servisu i to koliko sam razumeo vise puta?
Trosi MNOGO malo, pokusavaju u Delti da utvrde sta je, ali izgleda da je do vozaca nesto, nije greska Honde 🙂
Pričao mi rođak da je u Sarajevu čovjek kupio FIAT 125p koji je išao kao zvijer a trošio 5-6 litara (auto koji inače lako dobaci do 12, moj ćaća imao PZ tj malo stariji). Nudili mu ganc novi za njega da vide u čemu je kvaka, tj. kakva je „greška“ u pitanju… Ni da čuje: Nisam lud, vi ćete meni dati onaj što troši duplo više nego moj…
Ne bih se čudio da je neki Moronov predak u pitanju 🤣
Imao sam ja neko vreme tu (fabričku) grešku na ladi nivi 1,6 4MT, trošila je neobično malo goriva, ali, nije ni htela da ide preko 110 … Tražio sam, tražio i uočio da aluminijumski poklopac vakum membrane, koja pokreće mehanizam za otvaranje leptira drugog grla karburatora, nije bila do kraja ušrafljena, potreban vakuum nije mogao da se stvori, ni drugo grlo da se otvori pod punim gasom … Bila je to „lada niva ekonomik ediš’n“ . Dok joj to nisam „zavrnuo“ kako treba. Posle toga je išla kao aivion, ali i „pila kao ruski ZIL“, i nije pomogla ni moja… Pročitaj više »
Zahvaljujem za pohvalu za tekst 🙂 Što se tiče nastavka Tvog komentaraa, ja bih vlasniku vozila bilo kog brenda u slučaju garantne reklamacije poželeo onakav tretman i odnos, pri čemu je broj odlazaka u servis bio uzrokovan mojom željom da i nakon identifikovanja postojanja problema ( pa do okončanja dijagnostičkih testova nakon sanacije ) nastavim da normalno putujem, što mi je serviser i omogućio (pa sam tim kolima „u medjuvremenu“ porodično otišao i na more. I to ne jednom, jer leti volim da se mnogo vozam i taj CRV je letos, recimo, samo na Tjentištu bio 10 puta, jer se… Pročitaj više »
Jel se mi poznajemo, dragi čoveče 🙂 ?
Blicam ja tako jednom CRV-u u Ljubinju sa BG registracijom, pa pošto je to rijetka zvjerka kod nas, kontam da nije biondrug Moron…
Uh, u Ljubinje „ne smem“, ma, ni da priđem blizu, imam tamo jednog sa kojim sam dugo „u negovoru“ 😊😊😊
Jašta je, nešto ga noga boljela pa svratio…..znam i zašto..
Kako te jazz odusevio, imaš Fiata i glistu…jesam li ja nešto propustio?
Nisi ništa propustio. Brojno stanje je isto. Ali, povremeno treba sagledavati stanje na tržištu i videti šta bi potencijalno moglo jednog dana doći u garažu kao zamena ili prinova, pri čemu se Jazz u Srbiji uklapa i u propise o „mladim vozačima“ (najveća snaga do 80 Kw ), a imaću opet jednog „mladog“. „Do juče“ mi se tu uklapao i 2008 1,5 HDI sa 102 ks (ne vozim bez razloga u 500L baš 1,6 MJ sa samo 105 ks, jer sam već imao jednog „mladog vozača“ ), ali, PSA je „preko noći“ odlučio da snagu tog slabijeg motora digne na… Pročitaj više »
A tako, ja se već prepao. Nego, olakšaj malo ove tekstove, teški su kao kapital(a ima i grešaka). Već mi nedostaje onaj pop iz Ojena sa svojim ljetopisom.🤪😂
Nemaš razloga za strah ni po kom osnovu, a nadam se i da Peki ubuduće neke praviti „faule“ ove vrste, da tek tako „zdimi“ na odmor, a bez da je prethodno pripremio potrebne materijale za AR za period svog odsustva 😊
Slažem se da je tekst prepun slovnh grešaka (sa tom svojom falinkom nepismenosti živim jako dugo, a i svi oko mene), kao i da je tekst „težak“. Ne nosim ja bez razloga nik „moron“. Jbg, „Nomen est omen“ …
Znaci, glista ne izlazi iz servisa, voza se na labudici i tiska u garaži i mi se cudimo niskoj potrošnji?!
Serviseri sukladno imenu, se ukakili kontaju ovo je advokat, ako šta kažemo da ne damo, odrace nas, pa ispunjavaju želje,vidjeli bi mi da si Mile lubenicar, pa se cudimo o kvaliteti usluge servisa i davaoca garancije.🤪😂 Vadi glistu sa servisa i na pecanje tj vožnju, crni sine.
Ne brini, CRV je i juče bio „na drumu“. Što se tiče servisera, davaoca garancije, prava iz garancije i bilo čije (pa i moje) profesije, pošto sam promenio „par brendova“, imao sam prilike videti kako to može da izgleda sa raznim davaocima garancije. Kada se javi bilo kakav problem, mislim da je ključna stvar da čovek (kupac) trezveno sagleda „gde je“ i koja su mu prava (da ne živi u nekom iracionalnom svetu, a da realno pojma nema ), da proba da razmisli kako bi stvari mogle dalje da se razvijaju ako izabere i da proba „sasvim kulturno“ i snishodljivo… Pročitaj više »
Ili bilo kojoj zemlji. Teško sudijama jednom kad krepaju pa kad se njima bude sudilo. A nije bilo tako davno da je onaj kukao za Vitaru ovdje, najbolja je kija kad hoce priznati problem. Evo neki dan kaze mi drug da mu je krepo lanac na BMW iz 2012 koji ima 160 k km i da je BMW servis trazio 9000€ a on je sve to zamijenio za 5000€. Trazio ih je i Tzv kulanz ali su rekli da kulanz pokriva do kilometraže od 130 000. Uostalom, kažu mu u BMW u knjižici vam stoji da morate (ili je samo… Pročitaj više »
Sećam se jednog sa Nissan-om, koji je imao problema sa motorom (u to vreme se nije znalo, ali, tek po rastavljanju motora (tokom sudskog spora) se ispostavilo da je bio „zajeb“ u onom „klinu“ na klipu, koji drži kariku u tačno odredjenom položaju „levo-desno“), da ne može da se vrti u krug … Tokom trajanja garancije se to nije znalo, motor jeste gubio dosta ulja, serviser je za to vreme od kupca pravio budalu samo takvu, a ta povećana potrošnja ulja je uništila i katalizatore, sve , a motor je po isteku garancije „stao“ … Kada sam čoveku predočio da… Pročitaj više »
U tom istjerivanju pravde je dobio – oldtimer 🤣😂
Ljudi ne shvataju da ima dvije vrste pravde, pravna koja će da presudi ko je u pravu i ona ekonomska – da li se to isplati ganjati. Dobiješ presudu a firma propala…
Ima i ona glavna pravda kod vrhovnog djelioca pravde samo tu presudu još niko nije čitao.
Dje si ti, nema te 100godina…
Super recenzija. Užitak za čitati!
Hvala. Meni je bio užitak za voziti Jazz-a 😊 Mislim da je on pomogao i da otklonim predrasude prema hibridima.
Ko da ne voli Hondu? Za male pare ekskluzivnost jedmog Porschea, barem u Srbiji. Vidim ja da će neko opet da ide u banku 🙂
Još malo pa ekskluzivan k’o Alfa 😜
Hvala puno na ovim utiscima. Baš bi mogao napraviti test vožnju jedne takve Jazzice. Jedno malo zapažanje u vezi Jazzice. Prije par mjeseci odem ja probati nove C1 i C3, da zamjenim možda Jazzicu! Oba Citroena su me razočarala mjenjačem. Pa nije mi jasno da Jazz iz 2002. godine ima za klasu precizniji mjenjač od ova dva nova auta. Fan sam Honde ali ne pod svaku cijenu. Vozim Merivu iz 2014 i uživam.
Opste poznato da je Honda najveci svjetski proizvodjac motora sa unutrasnjim sagorijevanjem.Honda je skromna i najbolja,malo ko moze na crtu sa Hondinim mašinama,to je savršen inzinjering,bice prvi i u F1.Honde kupuju samo samo auto edukovani kadar.
Kuku Doktor Mile imate li telohranitelja? Sad kad ovi ljubitelji Reno(l)a i Folcike skoče, jedino Vas kevlarsko ćebe može spasiti.
Btw, slažem se sa Vama
To se zove poznavanje materije, sve u detalje i sitna creva, a ne kao onaj Rajkovic cije samo naslove citamo 😂
Bravo Moron, nastavi samo tako, produzavam odmor jos par sedmica…😎
Ma jok, samo slike gledamo 😀😀😀
Prestani da „dangubiš“ u tim dalekim zemljama i vrati se što pre na svoje „radno mesto“ 😀 Jedan je Peki !!!
Svakako je daleko lakše čitati (i „pljuvati“), nego li pisati 😀
Hehehe.
Tekst je odličan i bazira se na onom što je potencijalnom kupcu ovakvog modela najbitnije. Automobil je vožen u skladu sa namjenom, a svaki drugačiji doživljaj od napisanog obično je rezultat činjenice da vozači u porodičnom hibridu očekuju sportski kompakt… Tada ovaj automobil počinje da ima gomilu „mana“ jer se od njega traže neki kvaliteti koje realno nema. .. Ono što meni iz ugla kupca, koji nije emotivan prema Hondi najviše „bode“ oči je cijena. Znam da je u nju dobrim dijelom ugrađena činjenica da se Jazz uvozi iz Japana, Kine ili Tajvana gdje se već proizvodi ovaj testni model,… Pročitaj više »
Tradicionalno, ti si to detaljno izanalizirao 😊 Ja sam cenu Jazz-a (namerno) poredio samo sa onima sa HEV pogonom „u sličnoj dužini“ u Srbiji. Možda sam mogao da pomenem čak i Captur, jer on u toj varijanti HEV pogona, iako je znatno duži od Jazz-a ( dug je oko 422 cm, a „ovaj“ 404 ili 409, zavisno od toga da li je normalan ili vizuelno „proterenski“ ), ima prtljažnik zapremine od 305 litara ( kada su sedišta gurnuta pozadi ), tj. maltene kao Jazz. Da sam poredio cene hibridnog Jazz-a i sa nehibridnim vozilima ( što bi u smislu tehnologije… Pročitaj više »
A sve to stoji i slažem se da se s godinama mijenjaju pogledi i prema elektronskim sistemima asistencije u vožnji. Lijepo je imati automatski tempomat, AEB i slične stvari i stvarno sam uvijek isticao jednu činjenicu. Da spasu samo jedno dijete na svijetu opravdali su milionska ulaganja… Meni se lično događa da u promjenjivim vremenskim uslovima za vožnju toliko smanjujem brzinu, jer sam s vremenom, godinama i iskustvom postao „presvjestan“ raznih rizika, a sve sa ciljem da sačuvam onog što sjedi iza mene… U tim i situacijama gdje mi u susret idu razne kamikaze poželim da imam Hummera. Međutim, imamo… Pročitaj više »
Sve si lepo rekao i nemam reč da ti prigovorim (i sam sam jednom kao mladić zaspao za volanom na auto putu, jer sam se prežderao, i probudio sam se dok sam zaustavnom trakom preticao kamiom, koga sam sustigao i srećom promašio), osim što mislim da imaš pogrešnu percepciju o tome šta bi se desilo kada bi zaspao za volanom automobila opremljenog savremenim sistemima asistencije. Šanse za nezgodu bi bile minimalne. To možeš da vidiš na video zapisima NCAP testova (bio je i ovde članak pre 2-3 dana, sa NCAP testom pet „iskušenika“ ). A pošto ne vozimo uvek i… Pročitaj više »
https://www.youtube.com/watch?v=5PgQFG6y11Y Nije da ovaj video koristim kao argument, da odbijem nekog od kupovine AEB i uopšte da umanjim njegov značaj, nego samo želim da podebljam ono što sam napisao za ulogu vozača. Mnogi sistemi imaju svoju funkciju, brzo i lako se čovjek navikne na njih, pa im svjesno ili nesvijesno prepusti dio svoje koncentracije i pažnje dok vozi, jer zna da su anđeli čuvari koji mogu ispeglati njegove „greške“. Šta reći vozaču Kadjara, Tiguana i još par modela čiji AEB u ovoj situaciji nije vidio prepreku… Dobro spriječio je najgore ili morao je biti bolji, jednostavno ne smije biti amnestija… Pročitaj više »
Ja sam pre tri godine izabrao Civic ispred 3008ice ponajviše zbog užitka u vožnji, ali racionalno, još više, zbog kompletne bezbednosne opreme. I čini mi se da bezbednosni sistemi još više trebaju onim koji brzo i agresivno voze, nego onima koji potcenjuju svoje vozačke sposobnosti i voze pasivno, što ne znaci da i njima neće spasiti život ili makar veću količinu novca. U ove tri i po godine sam imao sigurno 5 6 reakcija AEBa koji UVEK ukoči pre mene, a imam 45 godina i u naponu sam snage… Najspektakularnija aplikacija AEBa mi je bila kočenje pre krivine u kišnoj… Pročitaj više »
Moja vozačka spoznaja u smislu „znam da ništa ne znam“ desila se u trenutku kada sam pukom slučajnošću otišao na poligon jednog evropskog centra sigurne vožnje i kada mi je iskusni i istrenirani instruktor praktično pokazao kakva je moja vozačka forma u tom trenutku… Bila je veoma loša… Do tog trenutka apsolutno nisam bio svjestan moći jednog bitnog parametra, a to je masa mog vozila. Uljuljkan servom, koji je olakšavao upravljač i dinamikom snažnog dizel motora i automobila sa 4×4 pogonom kojeg sam tada vozio izgubio sam dodir sa stvarnošću. Moja samouvjerenost je bila na maksimumu, a i fizička spremnost,… Pročitaj više »
Ja odavno imam utisak da su moja vozačka umeća i refleksi u rangu polumrtvog konja … A baš često imam (paničan) strah da ću „da zaspem“ dok vozim ili da „spavajući otvorenih očiju“ neću dovoljno brzo reagovati … Sa jedne strane, nisam pristalica „agresije za volanom“, a sa druge strane, čim počnem da vozim „krstareći“, posle izvesnog vremena počinjem da tonem u san, bio sit ili gladan, bilo podne ili ponoć, bio auto put, grad ili magistrala … I kada (da bih sprečio san ) malo „udarim po gasu“, pa i po krivinama, nisam baš u stanju supruzi objasniti da… Pročitaj više »
Sistemi su napredovali ali su vozači nazadovali. Što više sistema ima vozač, po pravilu manje iskusan, te sisteme sve više stavlja na ispit, pa je ukupna bezbjednost na nižem nivou. Ka se uzdam u čistu foziku i ne želim da razmišljam kada će od kog sistema osigurač da pregori…
Da ne pratim tvoje komentare, mislio bih da si se bavio prodajom plugova za volove i samara za mazge, a ne prodajom sofisticiranih komponenti za vetro generatore 😊
Ja nisam zagovoronik uvodjenja tehnologije autonomne vožnje (ni zamene čoveka vozača „robotom“ ), i prosto se grozim pomisli od tako nečega, već samo želim da ljudi pokušau da razumeju u kojoj meri savremeni sistemi asistencije mogu „da asisitiraju“ vozaču u nekim kriznim situacijama i da tako umanje rizike od nastupanja saobraćajnih nezgoda u ova „sve izazovnija vremena“.
A vožnja svakim danom postaje sve „izazovnija“, jer je rizika sve više i češće.
Upravo to, ljudi nisu svesni prvo svojih (ne)sposobnosti upravljanja automobilom, a drugo sa čime nisu upoznati je dinamika vozila i uticaj prebacivanja mase pri kočenju ili ulasku/izlasku iz krivine. Što je veća masa vozila, potrebno je i više znanja za vožnju po kišu, poledici i snegu. Posebno RWD, mada današnji automobili imaju odlično podešene sisteme asistencije. Školu za loše gume sam davno platio, i ne mogu da razumem kada neko na teški SUV ili automobil koji teži prazan preko 1.5t na suvo stavi kineske gume. Gde je tu ušteda? Šta će njega zadržati na putu u slučaju naglog manevra, čime… Pročitaj više »
Problem novih generacija mladih vozača po mom mišljenju ima više aspekata. Uočićeš to i sam, kada ti deca i njihovi vršnjaci počnu da voze. Jedna dimenzija problema je da je sistem takav da mladi vozači izlaze iz auto škola sve neobučeniji ( teorijski i praktično ). „Pola“ osnovnih propisa ne nauče, a praktična vožnja ( poligonska i van nje ) im je katastrofična i ja ne mogu da shvatim ko njih uopšte „pušta“ da polože. A to ide masovno. Drugi problem je da te savremene generacije, čini mi se, uglavnom imaju sve slabiji fokus na vožnju. Naravno, prepuni su samopouzdanja… Pročitaj više »
Vidi, ne verujem da se iko bas OSLANJA na sisteme autonomne vožnje, ali je lepo da ih imaš i da znaš da bdiju nad tobom. Meni je recimo najdosadnija vožnja autoputem i recimo vozio sam 8 sati, imam još dva sata, u tim situacijama ubek uključim praćenje trake i adaptivni tempomat
Meni je prilično glupo kad ljudi nipodaštavaju recimo radar koji vidi iza ćoška i / ili uzorkuje prostor ispred vozila milion puta i sigurno koči npr pre nego što se upali stop sijalica na vozilu ispred
„Ja znam da nista ne znam“ je vrhunac znanja zar ne? Objasnio sam situaciju sa AEBom koja je bila spektakularna, ali AEB je izuzetmo koristan i u gradu i na regionalnim putevima. Milion puta se desi niz Ibarsku da imas situaciju da ispred sebe imas dva vozila i onda prvo krene da skreće bez (ž)migavca ili još gore prvo naglo ukoči i onda skrene na seoski put… U situaciji kad se spremas za preticanje to je baš loša kombinacija. Ja imam lošu osobinu da se uvučem u zadnji kraj vozila ispred kako bih ga što pre pretekao. Znam igram se… Pročitaj više »
Nocne voznje mi nikad nisu bile problem jer se uvek dobro pripremim, pa cak i kad sam umoran, mogu da izguram nekih 6 sati pre nego dodje trenutak da moram da odspavam. Ove godine sam u pretovarenom autu se zaustavio tacno 6 puta od trenutka kad sam primetio da ne mogu vise, pa narednih oko 300km, sa jednim spavanjem od 15minuta. Dzabe sve, kad si premoren, oci ti otvorene, mozak se gasi, samo iskustvo i sreca me drze u traci na tih sekundi-dve-tri dok se mozak ne vrati, a igrom slucaja u par navrata se desilo da nigde mesta da… Pročitaj više »
Odlican tekst, sa zadovoljstvom sam procitao!
Za razliku od prethodnih generacija, ovaj Jazz mi je znatan korak napred u dizajnu i sadrzaju, pogotovo Cross. Nije lepotan, ali izgleda sasvim ok, deluje ozbiljnije za klasu. U unutrasnjosti nisam ljubitelj ekrana, ali takav je trend, i relativno lepo je to uklopljeno. Za prostor se ocekivalo da bude odlicno iskoriscen, to je i dosad bio zastitni znak Jazz-a. Uopste uzevsi, maltene savrsen autic, da nije te cene. U redu sto je hibrid, i sto moze neverovatne brojke potrosnje postici, ali za koji evro vise, pre bih uzeo bazni CRV.
Moje prve emocije na temu cene ovog vozila ( kada sam ih video pre oko godinu dana na ino stajtovima ) bile su iste kao i tvoje koje si izneo u poslednjoj rečenici. Kako je vreme išlo, a cene novih vozila svih brendova sumanuto divljale, a posebno kako je Peki ovde u više navrata objajljivao testove raznih hibridnih modela, shvatio sam da su hibridi prosto „takve cene“. Kada sam prvi put seo u ovo vozilo u salonu, shvatio sam i da unutra uopšte nije tako mali. Naprotiv, kako sam pre toga u bezbroj navrata sedeo npr. i u novom Capturu… Pročitaj više »
Sve razumem sto si rekao, cesto se desava da neki modeli koji imaju naoko visoke cene, kada se malo covek udubi, i rastavi na proste cinioce, onda se nadje i opravdanje za cenu (isto tako, znajmo da nije ista dobijena protivvrednost za ovaj Jazz i za pomenutu Fabiu od 28k). Slazem se da je Jazz iznad proseka za ovaj segment, ako ga se kao takvog moze negde smestiti. I tehnicki, i prostorno, kako god. Hibridna tehnika, plus automatik, plus oprema i Hodnin kvalitet imaju svoju cenu. Ja sam samo balkanski rezonovao da bi meni CRV bio bolja protivvrednost za novac,… Pročitaj više »
Realno, deluje kao dobar automobil.
Šteta što ga cena ubija za bilo kakav uspeh, barem na našem tržištu.
Hvala za detaljan opis, možda bude zanimljiv kao polovnjak za godinu, dve.
Evo ga taj na oglasima
https://www.polovniautomobili.com/auto-oglasi/18474439/honda-jazz
Usao sam na oglas i strefio me slog kad sam video cenu, jer sam manje para dao za korolu, koja je znacajno veci auto. Ali kao sto rece kolega „moron“, svakom prema potrebama.
Ma, kao i u svakom oglasu, to je samo „početna oglašena cena“ i siguran sam da ta cena može ZNAČAJNO dole za istinski zainteresovanu osobu, posebno u svetlu činjenice da se za takav nov primerak može ( ako imate sreće/živaca ) da se dobije i subvencija od 2.500e. A oglašena cena svakog polovnjaka uvek zavisi ( bez obzira na brend ) i na to da li ta polovna kola oglašava uvoznik/diler i neko drugi, jer ovaj prvi UVEK napiše nerealnu cenu, zbog politike „čuvanja vrednosti brenda“ ( u oglasu napisane cene polovnjaka su uvek iznad stvarnih tržišnih cena, pa i… Pročitaj više »
Test je pravi, realan i nije klasični mediokritetski novinarski test. Ima se nešto i naučiti a može se i realan utisak o Jazz-u steći (koji ja u prethodnim generacijama organski ne podnosim)
Mislim da sam pročitao skoro sve testove Jazz-a na internetu i ovaj je ubedljivo najbolji, ćista desetka! I ovo izlaganje me okreće ka Jazz-u u pokušaju da zamenim mog Civica 1.8 sa čijim sam motorom razočaran kad je buka u pitanju. Poblem Jazz-a je cena, ja sam u Nemačkoj, gde živim dobio ponudu za normalnog Jazz-a u srednjoj Elegance opremi 22.515e što nije malo jer za tu cenu može da se kupi i Focus, Clio, Captur i još svašta nešto. Crosstar u Nemačkoj ima samo u executive paketu i to je cena boli glava, najjeftinija je 26.500e. Da je ovaj… Pročitaj više »
Kažeš da je kod tebe u Nemačkoj Jazz Executive 26.500 ? Ja mislim da to nije mnogo. Evo i zašto. Hibrid je, zar ne? Po nekima, i automatik je ( a neki će reći i da hibrid zapravo nema menjač ). Pogledaj Ti pošto je u Nemačkoj nehibridni 208. Sa manuelnim menjačem i 100 ks on dobacuje do 25.700, a kao automatik 27.650. Skuplji kao nehibrid za 1.150 evra od Jazz-a hibrida, koji uz to ima stanradno bolju i aktivnu bezbednosnu opremu (jer, kod 208 tu ima opcija da bi ga doveo na nivo Jazz-a). Evo ga i cenovnik za… Pročitaj više »
Danas bio u auto salonu Honde i dobio ponudu za normalnog Jazz-a u srednjoj Elegance opremi sa ´´all season´´ gumama za 22,500e sto je po meni jako dobra cena s obzirom sta sve auto ima od opreme i s obzirom da je hibrid ustedece se na gorivu. Za par dana potpisujem kupoprodajni ugovor. Dizajn nije vrhunski ali upotrebljiviji mali auto nisam video. Isporuka pocetkom sledece godine. Crosstar je po meni ipak preskup bez obzira na sve.