Prodaje se najpoželjniji Chevrolet Camaro u istoriji

S karijerom koja traje već više od pet decenija, očekivanja su da su fabrike napustili mnogobrojni specijalni primerci modela Chevrolet Camaro. Pričamo o ikonama kao što su Z28, SS i IROC-Z, ali ako bismo morali da pronađemo značku zbog koje svakom ljubitelju mišićavih automobila zastaje dah, onda bismo izabrali čuveni COPO.

Ovaj četvorotočkaš nije postojao na papiru i mogao ga je kupiti samo onaj ko je imao debele veze unutar General Motorsa, a 69 s(p)retnih kupaca je dobilo zaista specijalni model, od čega će se jedan uskoro pronaći na aukciji.

Šta je onda činilo COPO toliko specijalnim? Pa zapravo, tokom šezdesetih godina prošlog veka, General Motors je kontrolisao čak 56% američkog tržišta, a sve što bi eventualno bilo preko 60% tržišnog udela je kršilo takozvane anti-monopolske zakone koji bi dozvoljavali političarima da razbiju veliku firmu na nekoliko manjih.

General Motors je pokušao da smanji popularnost svojih modela tako što je ograničio zapreminu motora na ispod 400 kubnih inča (6,6 litara) i to za sve četvorotočkaše koji nisu pripadali najvećoj kategoriji. O ovome smo detaljno pisali u jednoj od ranijih zanimljivosti dana. To je predstavljalo problem za Camaro, pošto je direktni rival Ford Mustang nudio V8 motor zapremine 428 kubnih inča (7,0 litara), a Plymouth Barracuda čak 440 kubnih inča (7,2 litre).

Naravno, nije trebalo da prođe dugo pre nego što je neko pronašao rupu u zakonu. U ovom slučaju to je bilo posebno odeljenje nazvano Central Office Production Order ili COPO. Svrha takve divizije bi bila proizvodnja specijalnih modela za potrebe policije, taksista, vladinih radnika i sličnih mušterija. Iz tog razloga, COPO je imao poveću zalihu moćnih motora, a prvi koji je pronašao način kako da prevari General Motors je bio čovek po imenu Don Jenko.

On je posedovao veoma popularni izložbeno-prodajni salon nazvan Don Yenko, i naručio je 201 primerak moćnog motora zapremine 427 kubnih inča (7,0 litara) koje je zatim ugradio u Camaro. Takvi primerci su dobili ime Camaro Yenko i pokazali su se izuzetno popularnim među kupcima.

Primerak iz naše priče nije Yenko već još moćnije izdanje nazvano ZL1 po istoimenom motoru. ZL1 je bio trkački agregat identične zapremine, ali je razvijao čak 430 konjskih snaga i maksimalnih 610 Nm obrtnog momenta. Naredna brojka je namerno reklamirana da bude daleko niža od realne, i to za oko 30%, da bi se zavarale osigurajuće kompanije.

Prvi primerak je naručio čovek pod imenom Fred Gib s ciljem da se takmiči u profesionalnom auto-moto sportu, a kako je doneo rezultate, tako su stigle narudžbine i ostalih amaterskih trkača. Na kraju dana, fabriku je napustilo samo 69 primeraka ZL1-a i to svi s utisnutom godinom proizvodnje 1969.

Ova opcija nikako nije bila jeftina i sam motor je koštao preko četiri hiljade dolara (nešto manje od 30 hiljada „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca). Većina vlasnika se odlučivala za bazni model bez mnogo opreme kako bi se održala mala masa, pa je ZL1 delovao kao obični Camaro sa šest cilindara, ali sa snagom koja bi posramila Chevrolet Corvette pa i Shelby Cobru.

Spomenućemo da je menjač bio manuelni s četiri stepena prenosa, a da je ZL1 mogao da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za samo 3,8 sekundi. Maksimalna brzina je bila limitirana na 240 km/h.

Ovaj konkretni primerak se nalazio u istoj familiji tokom poslednjih 45 godina, a do sada je prešao svega 3.600 milja (oko 5.800 km). U korist mu ide i podatak da je u originalnom stanju, zbog čega bi vrednost mogla da bude veća. A na pitanje kolika je to vrednost, može se dati lakonski odgovor da to sve zavisi od toga da li će se „pojaviti na pravom mestu u pravo vreme“.

Još ćemo na kraju da spomenemo da je jedan od restauriranih ZL1-a prošle godine prodat na aukciji za 1.904.500 dolara.

AutoRepublika

(424)