Libanska vlada je u pre nekoliko dana donela odluku kojom je, bukvalno preko noći, gorivo poskupelo za 66%, u iščekivanju da će na taj način biti ublažen razarajući deficit tečnih naftnih derivata koji pogađa ekonomiju države.
Uredba kojom je podignuta cena benzina od 95 oktana je stupila na snagu odmah, a usledila je nakon što je u subotu doneta relevantna odluka od strane izvršne vlasti. Doneta je u cilju nivelisanja ponude i tražnje za proizvodima dobijenim preradom sirove nafte.
Inače, kriza u snabdevanju naftnim derivatima je ovaj mesec pogoršana, nakon što je tamošnja centralna banka objavila da više nije u poziciji da subvencioniše uvoz ovih fosilnih goriva, što je aktivno činila putem netržišnih stopa razmene inostranih valuta, upućujući aktere na slobodno tržište gde se isto tako i formiraju kursevi stranih sredstava plaćanja.
Sastanku na kom je doneta odluka o drakonskom povećanju cene goriva je doneta na sastanku kom su prisustvovali predsednik države, guverner Narodne banke kao i ostali zvaničnici, uglavnom iz redova vlade Libana. Ipak, kao što to obično političari i čine, povećanje cene goriva ne anulira u punoj meri efekte promena vrednosti na tržištu, već se zarad očuvanja društvenog mira (čitaj „održanja na vlasti na teret budućih pokolenja“), usklađenje vrednosti odobrava samo parcijalno, odnosno mimo zakona ekonomske logike.
Ne treba sumnjati da će ovaj rast cena dovesti do daljeg pogoršanja životnog standarda običnog čoveka Libana gde je nivo društvenog siromaštva dostigao neslućene razmere u poslednje dve godine. Pritom, i libanska funta je u tom periodu izgubila 90% svoje početne vrednosti.
O ekonomskoj moći i statusu demokratije u Libanu, verovatno dovoljno govori i činjenica da je pružio utočište Karlosu Gonu kog potražuju sudske vlasti više zemalja.
AutoRepublika
(369)
