Trokraki Kir Janja: Da li sportista stopira treninge zato što je već u dobroj formi?

Upravo ova filozofija je uvela Kelenijusa u konfrontaciju s radničkim sindikatima čiji je šef Mihael Breht pozvao na popuštanje mera štednje, s obzirom na odlične poslovne rezultate. „U okolnostima u kojim su naše knjige porudžbina pune, kako da objasnim drugarima radnicima da su neophodne mere za smanjenje rashoda, one koje će se primenjivati narednih godina?“, zapitao se Breht pred novinarima nemačkog specijalizovanog lista „Automobilwoche“, valjda očekujući odgovor od rukovodstva kompanije.

Na početku pandemije, pre malo više od godinu dana, Daimler je zaista bio prinuđen da pokrene program štednje iz razloga što su ubeleženi poslovni gubici. Ideja je bila da se hiljade ljudi skine s platnog spiska kompanije, prevashodno kroz program isplata otpremnina. Kompanija nije komentarisala cifre, ali je potvrdila da je došlo do značajnih ušteda, koje su verovatno još i veće u poređenju s rivalskim firmama, pri čemu je neizbežno pominjanje Volkswagena i BMW-a. Kao prvi korak, BMW je potvrdio da će se kroz program prirodne fluktuacije radne snage i odlaska u penziju, broj ljudi u firmi smanjiti za šest hiljada, dok je VW zamislio da broj ljudi drži pod kontrolom tako što neće primati nove kadrove.

Da ponovimo, uprkos navodnoj krizi uslovljenoj pandemijom i nestašicom poluprovodnika, prvo polugođe je završeno briljantno za štutgartsku grupaciju, uz dobit nakon oporezivanja od 7,9 milijardi evra, nakon što je ostvaren pomenuti gubitak od 1,9 milijardi evra u lanjskom polugođu. Prodaja je narasla za četvrtinu u poređenju s onom iz prethodne godine, pa je prihod iznosio 84,5 milijardi evra.

Predstavnici zaposlenih gunđaju

Kelenijus je shvatio da, uprkos dobrim poslovnim rezultatima, mora biti uloženo više energije na poboljšanje efikasnosti, posebno zato što Daimler trenutno troši milijarde evra na postupak tranzicije ka elektromobilnosti. Kraj štednje i „ne bi bio mudar potez u doba kada se suočavamo sa transformacijom“, ceni Kelenijus i pravi paralelu sa sportistom.

Naime, kada čuje pitanje o nastavku programa štednje, on obavezno naglasi, to jest stavi se u cipele atlete: „Dobro, hajde sada malo da olabavim s treninzima, već sam dovoljno brz.“ To je nakaradan mentalitet. Decenija transformacije pred nama će biti veoma skupa. Čovek ne treba da odustane od politike ušteda „samo zato što mu je prolazno vreme dobro, u finansijskom smislu gledano“.

Daimler je na platnom spisku na kraju 2019. godine imao oko 298.700 duša, dok je sredinom prošle godine taj broj pao na 293.700, dok je sada na koti od 289.600. Brojke će padati i dalje iako Daimler i prima nove kadrove, a ne otpušta ih samo. Ovo se posebno odnosi na IT sektor kompanije, onaj koji će igrati odlučujuću ulogu na tržištu u budućnosti.

Šef sindikata Breht opisuje situaciju kao „suludu“. S jedne strane, firma troši stotine miliona evra kako bi slala ljude kućama, dok s druge angažuje na hiljade programera. Efikasnost ne može biti jedino pitanje. „Moramo da vidimo kako da već postojeće ljude usmerimo na pravu stranu i osposobimo za nove funkcije, i kako da za naše kupce obezbedimo dodatnu vrednost s već postojećim ljudima.“

U stvari, kao i mnoge druge korporacije, tako i Daimler investira ogromne sume novca u edukaciju kadrova. Ali, izgleda da je teško eksperta u oblasti motora s unutrašnjim sagorevanjem prekvlifikovati u kreatora kompjuterskih programa. U doba elektromobilnosti, etablirani proizvođači automobila se ne bore samo međusobno, to jest sa tradicionalnim konkurentima, već i s korporacijama iz sveta digitalnog. Tu su Google, Apple ili Alibaba, svi s aspiracijama u automobilskoj industriji, jer su shvatili značaj softvera kod električnih automobila. Industrijski stručnjak kog često citiramo, Ferdinand Dudenhofer kaže da će udarna tema u naredne dve decenije biti upravo softver u vozilima.

Programeri su razmažena derišta

Proizvođači automobila se očajnički trude da privuku mlade talente za razvoj kompjuterskih programa u svoje kompanije. Ali, to tržište je ekstremno zahtevno, a programeri su najrazmaženija sorta radnih ljudi. Upravo to je razlog zašto poslodavci i predstavnici radničke klase u Daimleru pregovaraju o uslovima kolektivnog ugovora za elektro inženjere i programere. Sudeći po izveštajima, njima će biti ponuđeno fleksibilno radno vreme i stimulativne nagradne šeme, između ostalog, kako bi im se što više podišlo.

Daimler ipak i dalje najviše para zarađuje iz posla sa SUS motorima. Za par godina bi stvari trebalo da izgledaju drugačije. Do sada, to jest do pred kraj nedelje za nama, zamisli uprave kompanije su išle u smeru da električna i hibridna vozila čine polovinu prodajnog miksa na samom kraju ove decenije. Veoma je moguće da će Daimler ciljeve učiniti teže dostižnim, jer konkurencija buja.

AutoRepublika