Nedeljna lektira: Održavanje klima uređaja u automobilu

Kad je vreme da se uradi servis klima uređaja u automobilu i šta on podrazumeva?

Na +40 °C, čak i oni koji ne podnose klima uređaj u vozilu, spasonosno pritiskaju dugme A/C. I onda krenu razni problemi. Klima uređaj ne hladi uopšte, ili hladi smanjenim intenzitetom. Ventilator je uključen na veću brzinu, a cirkulacija vazduha je slaba. Kad radi klima, na tepihu pod nogama se pojavljuje voda. Iz otvora klime povremeno ili stalno se oseća neugodan miris. Kad se upali klima uređaj osećam peckanje u nosu, grlu ili očima, počinjem da kijam… Sve su ovo nedostaci koji zahtevaju servis klima uređaja.

Kvarove i nedostatke klima uređaja treba podeliti na 2 grupe. One uzrokovanim mehaničkim kvarovima i one koji se svode na higijensko održavanje sistema.

Mehanički nedostaci klima uređaja koji uzrokuju probleme u radu

Kvar kompresora, gubitak freona (rashladnog gasa u sistemu),ventilatora (spoljnjeg ili unutrašnjeg), kvarovi senzora i elektronike, kao i većina nedostataka koji uzrokuju nedovoljno nisku temperaturu na izduvnim kanalima ventilacije u kabini, možemo smatrati mehaničkim kvarovima. Svi oni zahtevaju intervenciju stručnog lica.

Najčešći kvar je nedostatak freona ili potpuno prazan sistem klima uređaja. Ukoliko ste freon ubacivali poslednjih 12 meseci, i opet nedostaje u sistemu, to sigurno znači da sistem ne dihtuje, da negde izlazi gas i da se problem mora rešavati. Takvih mesta je mnogo, i mora se naći mesto gde gas curi.

Kako proveriti da li uređaj hladi dobro i da li je sistem ispravan?

Intenzitet hlađenja možete sami jednostavno proveriti. Ukoliko sumnjate, izmerite temperaturu izlaznog vazduha na centralnim otvorima instrument table. Startujete motor i pustite ga da radi na ler gasu. Onda startujete A/C dugme (ukoliko je klima automatska, spustite temperature na najnižu, i ukoliko automobil ima ECO mod njega deaktivirajte). Uključite ventilator kabine na srednju brzinu, zatvorite prozore, usmerite strujanje vazduha na centralne otvore i u srednji otvor stavite termometar. Recirkulacija mora biti ugašena, a prethodna temperatura u vozilu ista ili nešto viša od spoljašnje.

U tabeli su date prihvatljive temperature, koje se očitavaju, u odnosu na temperature spoljašnjeg vazduha i to posle 5 do 10 minuta rada klima uređaja.

Ukoliko su temperature u granicama iz gornje tabele, može se smatrati da uređaj hladi zadovoljavajuće.

Pored navedenog može se proveriti da li se iz kompresora ili instalacije čuje specifična buka. Provera se radi a da pre toga najmanje 1 sat nije paljena klima. Startuje se motor, drži se gas na oko 1500 rpm i aktivira se A/C dugme. Ukoliko se u tom momentu značajno promeni zvuk iz pravca motora (buka kao da nešto melje, osetne vibracije), odvezite vozilo kod stručnog lica da proveri kompresor ili ako se čuje osetno šuštanje gasa kroz instalaciju u kabini, može biti uzrok nedovoljna količina freona.

Koje zamke vrebaju od nestručnih „majstora“ i kako ih poznati?

Popravka i punjenje klima uređaja zahteva propisane procedure i materijale. Danas ozbiljni servisi imaju automatske uređaje za proveru i dopunu freona.

Uređaj sam izvuče postojeći freon, filtrira ga, vrati i dopuni novim, doda potrebnu količinu ulja. Ili potpuno prazan sistem prvo vakumira, pa ga napuni. Ove uređaje je potrebno servisirati posle određenog broja operacija u radu, što se retko radi dok uređaj funkcioniše. To može uzrokovati da se vaš automobil kontaminira lošim freonom i prljavštinom, zaostalih od potpuno zapuštenih i neispravnih klima uređaja, koji su rađeni pre vašeg.

Svaki sistem zahteva određenu vrstu freona i vrstu ulja koje podmazuje kompresor. Oni moraju biti međusobno kompatibilni i u skladu sa zahtevom proizvođača vozila. Danas se najčešće koriste dve vrste freona, stari R 134A, gde boca od 10kg košta oko 50€ i novi ekološko „prihvatljiv“ R1234YF koji u količini od 10kg, košta preko 1000€ !! Razlika je ogromna. Veliki broj novih vozila (već od 2013 godišta) koriste novi – ekološki freon R1234YF. Ako uzmemo u obzir, da je za jedno standardno vozilo potrebna količina freona od 500 do 700 grama, jasno je da samo gas za punjenje sistema sa novim freonom košta preko 50€, a u starom sistemu predstavlja skoro zanemarljivu vrednost!! Svaki freon zahteva poseban automatski uređaj za punjenje. To znači da servis ako održava automobile sa R1234YF, mora imati takav uređaj i takav gas u njemu. Ovi sistemi R1234YF i R 134A u vozilima, nisu kompatibilni međusobno, nisu isti  ni kompresori ni sušači, ni ostali delovi. Ukoliko se sipa pogrešan gas, sistem će verovatno raditi neko vreme, ali će sigurno vremenom imati veći mehanički kvar, i stvoriće veliki trošak za popravku. Potrebno je obratiti pažnju pri kupovini polovnjaka, zato što preprodavci znaju da u novije automobile ubace jeftini R134A umesto skupljeg.

Ozbiljan majstor nakon vakumiranja vidi da li je sistem zadihtovan (bar na prihvatljivom nivou). Ukoliko postoji mesto gde izlazi gas, pre sipanja freona, nedostatak se mora otkloniti, inače je ubacivanje gasa u sistem bacanje novca. To nekada nije lako, jer takva mesta nisu lako vidljiva. Pojava masnoće može značiti da tu gas curi (u freonu uvek ima ulje koje podmazuje kompresor). Najčešće je uzrok na krugu visokog pritiska (niski krug je deo oko isparivača u kabini i tu retko gubi gas), prednjem hladnjaku, gumicama koje dihtuju spojevima creva ili cevi, a moguće je da se gas gubi na samom kompresoru. Prednji hladnjak je najosetljiviji, jer je podložan udaru raznih predmeta (posebno kamenčića), koji probiju saće ili hladnjak pušta na spojevima, ili se hladnjak mehanički deformiše udarom u eksploataciji. Ukoliko se ne može naći mesto gubljenja freona, neophodno je nasuti u freon UV boju i tako napuniti sistem. Posebnom UV lamom i naočarima, majstor će otkriti mesto curenja gasa.  U zavisnosti od proizvođača vozila, smatra se normalno dopunjavati freon od jednom 2 godine (ima vozila koja zahtevaju i godišnji servis), pa više godina (neki rade i decenijama). Dok sistem dobro funkcioniše, ne treba ga dirati, ne treba puštati majstorima dopunjavanje i proveru količine gasa, ili dolivanje ulja u sistem, jer  mogu napraviti gore stanje.

„Higijensko“ održavanje sistema

Opšte mišljenje je da ako smo zamenili filter klime, nema potrebe za dalju brigu. Međutim, na unutrašnjim delovima ventilacionog sistema vremenom se stvaraju i deponuju razne nečistoće, mikroorganizmi (bakterije, amebe i gljivice) i naslage buđi. Centralni deo ovoga sistema zadužen za stvaranje mikroorganizama i buđi je isparivač (mali hladnjak klime), koji ustvari služi da hladi ventilirajući vazduh i da smanjuje njegovu vlažnost. U toku rada na njemu se kondenzuju veće količine vode, koja se odvodnim sistemom evakuiše ispod vozila. On je stalno vlažan i stvara pogodnu sredinu za mikroorganizme, koji su uzrok neprijatnih mirisa iz klima uređaja. Ovi organizmi često mogu biti opasni po ljude, prenosioci virusa i bolesti i biti uzrok alergija kod osetljivih ljudi.  Zamenom filtera klime, u ovom slučaju ne postižemo ništa.

Oseća se neprijatan miris iz ventilacije. Šta sad?

Ovom problemu je potrebno pristupiti na ozbiljan način i rešiti problem, pre nego što on napravi problem putnicima u vozilu, ili pre nego li se obrukamo pred drugim zbog „smrada“ u kabini. Postoji mnogo servisa, koji rešavaju ove probleme na uspešniji ili manje uspešan način, uz šarolike cene. Postoji opcija čišćenja u privatnoj režiji, kupovinom specijalnih sprejeva, i njegovim nanošenjem u prvom redu na isparivač.

Servisi nude razna rešenja. Većina se odnosi na generator pare sa dodacima ili ozonom u zatvorenom vozilu i privremenom dezinfekcijom sistema. Ovo nije pravo rešenje. Zašto? Zbog velike nečistoće i naslaga buđi u zoni isparivača. Ozbiljan servis pregleda sistem kamerom na sajli i utvrdi stanje.

Veoma je čest slučaj da stanje isparivača bude i mnogo gore nego na priloženim fotografijama. Između ostalog, smanje se i prorezi za protok vazduha, klima slabije hladi. Pogledajte kuda prolazi vazduh koji udišemo:

Iz mog iskustva, jedino rešenje (da se ne rasklapa cela instrument tabla i skida isparivač), jeste pranje specijalnim hemijskim sredstvima, ili bar pranje i dezinfekcija putem priručnih deterdženata (koji ne pene) i specijalnog pištolja za pranje. Postoje vozila gde se ovo može polako oprati tankim crevom i vodom. Pre ovoga postupka, potrebno je iz kanala, pročistiti odvodno crevo (koje takođe zapuši od buđe i prljavštine i voda ne može da se evakuiše, nego se izliva u kabinu). Čišćenje se obavlja iz prostora nakon skidanja ventilatora kabine i otvora gde je ležište filtera klime, koji uvek montiran ispred isparivača. Evo kako izgleda pištolj za pranje unutrašnjosti tunela klime sa nadzornom kamerom:

Koriste se specijalizovane tečnosti, koje su skupe ali jako efikasne. Posle tretmana sistem je čist kao kod novog vozila. Postoje ozbiljniji sprejevi sa kojima se u kućnoj radinosti, mogu postići dobar rezultat čišćenja isparivača i zone oko njega. Sprejevi sa penom nisu preporučljivi.

Kako koristiti klimu u automobilu, da uređaj radi pravilno i efikasno?

Zamena filtera klima uređaja (polenski filter) je deo „malog“ servisa. Obično se menja zajedno sa filterom vazduha motora. U zavisnosti od uslova eksploatacije, vrste filtera, čistoće vazduha i perioda godine, filter može trajati od 20 do 40 000 km.

Vrsta filtera je jako bitna, od običnog kartonskog, do antibakterijskog filcanog sa aktivnim ugljem. Antibakterijski je značajno skuplji, ali je trajniji i bolje filtrira i delom dezinfikuje vazduh a da pri tome ima i bolji protok vazduha.

Filter kabine sa česticama aktivnog uglja:

Običan filter kabine:

Predlažem korišćenje skuplje antibakterijske varijante, posebno za osetljive ljude i oni koji imaju polensku alergiju. Običan filter je neophodno menjati svakih 20 000 km.

Da bi preskočili ili odložili ono „higijensko“ održavanje sistema, osnovno je ne ostavljati vlagu (čak i vodu) u ventilacionoj instalaciji posle korišćenja vozila. Ukoliko znamo da nećemo koristiti narednih dana, obavezno je pre gašenja motora osušiti ventilaciju, posebno isparivač. To se može uraditi gašenjem klima uređaja i pojačavanje strujanja vazduha (pojačavanje brzine rada ventilatora kabine). Prvo se osetiti snažno povećanje vlažnosti u kabini. Ventilator treba da radi dok vlaga nestane. Da bi efekat bio bolji otvoriti prozor. Time ćemo sprečiti pojavu i razmnožavanje mikroorganizama i buđi i neugodne mirise.

Kad peremo automobil, potrebno je „ispuškirati“ hladnjak, posebno posle brže vožnje ili vožnje kojom je vidno prisustvo insekata na šoferšajbni. Posle zimskog perioda, valjalo bi hladnjak preprskati tečnosti za bezkontaktno pranje i to u nešto većoj koncentraciji, pa onda isprati hladnjak. Ovim će se omogućiti efikasniji rad klima uređaja.  Hladnjak klime je uvek prvi spolja u sendviču hladnjaka i podložan je prljanju raznim nečistoćama i insektima. Upozorenje: Nemojte približavati pušku mašine za pranje bliže od 40 cm, jer možete iskriviti fine aluminijumske limove saća hladnjaka, čime zatvarate strujanje vazduha.

Spoljni hladnjak „blindiran“ prljavštinom:

Povremeno proverite da li pravilno rade ventilatori hladnjaka, to jeste da li rade svi ventilatori ili sve brzine ventilatora. Recimo dešava se da „crkne“ balastni otpornik ventilatora, pa sistem povremeno pali samo drugu brzinu. Uobičajeno je da kad vozilo radi na leru sa upaljenom klimom, skoro uvek radi i prva brzina ventilatora ili samo jedan ventilator, a da se povremeno pali i druga brzina.

Dušan Kuljanin

(10055)