Aston Martin Valhalla poptuno preoblikovan u inženjering smislu
Aston Martin trenutno prolazi kroz fazu dubinskih promena. U firmu je pre oko godinu i po dana kročio novi akcionar, kanadski milijarder Lorenc Strol, za kojim je stigao i bivši šef odeljenja AMG Tobijas Mers. Sledstveno, i Daimler je postao najveći pojedinačni akcionar s udelom u kapitalu od 20%.
Nova strategija je podrazumevala i kompletan prelazak na motore koje je kroz svoje ruke propustilo odeljenje AMG, pa je u tok kontekstu rukovodstvo firme započelo i s preoblikovanjem razvojnog plana vezanog za ostatak game.
Novitet koji bi trebalo da se prvi pojavi jeste hiperautomobil Aston Martin Valkyrie, ali je razvoj i fino podešavanje ovog modela skoro završeno, pa su odlučili da ga dodatno i ne diraju. Ipak, subjekt već sledeće zakazane premijere je prošao kroz tretman korekcije.
U pitanu je superautomobil sa centralno postavljenim termičkim motorom. Poznat je pod imenom Aston Martin Valhalla, a publici je prvi put predstavljen na poslednje održanom Salonu automobila u Ženevi iz 2019. godine. Radni naziv atraktivnog četvorotočkaša glasi AM-RB 003.
Pretpostavlja se da će Valhalla biti prvi model s novim biturbo V6 motorom kao plodom sopstvenog razvoja. Osećajući da je nešto krenulo po zlu u odnosu na njegovu poziciju u kompaniji, bivši izvršni direktor Aston Martina, Endi Palmer je čak naredio i da se projekat demistifikuje, kako bi pridobio naklonost akcionara firme.
Avaj, nije prošlo ni dva meseca a već je postao bivši direktor. Povrh toga, nov menadžment se odrekao i pomenutog sopstvenog motora, a model Aston Martin Valhalla je bio subjekt ponovnih inženjering operacija. Kao rezultat svih zahvata, pred nama je nova verzija Valhalle.
Kada se posmatra spoljašnost noviteta, već je jasno da je u pitanju potpuno različit automobil od onog inicijalno viđenog. Ne samo da je kroz modifikacije provučen dizajn vozila (na koji način je Valhalla postala na očigledniji način rođak ostalih modela iz game Aston Martina), već je inovirana i celokupna karoserija.
Novi su paneli karoserije, rasveta, pa je tako nova čak i šoferšajbna, zajedno s okvirom. U stvari, samo su opšte proporcije i konstrukcija koja podrazumeva monokok koncept uz obilatu primenu plastike ojačane ugljeničnim vlaknima, ostale verne onom što smo videli na prototip primerku. Sudeći po proračunima koji su izvršeni, dodaci na karoseriji bi trebalo da obezbede vertikalni aerodinamički potisak od oko 600 kilograma, i to pri brzini kretanja vozila od 240 km/h.
Hibridni pogonski sklop je u potpunosti revidiran. Pošto je određeno da AMG bude isporučilac tih jedinica, zna se da će Valhalla računati na biturbo V8 motor zapremine 4.0 litre, i to u najekstremnijem izvođenju, odnosno s „ravnom“ radilicom, što je sklop koji je ugrađen i u superautomobil Mercedes-AMG GT Black Series. Moć pogonskog sklopa se meri cifrom od 750 konjskih snaga, a granica se nalazi na 7.200 rpm (obrtaja kolenastog vratila u minutu).
Superstruktura hibrida je obezbeđena montažom dueta električnih motora ukupne snage 204 ks. Prvi je integrisan u osmostepeni robotizovani menjač s dvostrukom spojnicom, a koji je posebno razvijen za potrebe Astona, Taj električni agregat je zadužen za pokretanje točkova zadnje osovine, dok je diferencijal elektronski kontrolisan.
Pogađate, drugi elektromotor je zapravo prvi jer je učvršćen na prednjoj osovini i njegov smisao jeste da omogući kretanje vozila u bešumnom režimu. Kada se oslanja samo na prednji pogon, Valhalla može ubrzati do 130 km/h, ali je instalirana trakciona baterija skromnog kapaciteta, pa je na struju moguće krstariti samo 15 kilometara. Još nešto je u zoni nadležnosti prednjeg motora. Naime, Valhalla se samo na njega oslanja pri hodu unazad. Dakle, nalik onome po čemu je poznat hiperautomobil Ferrari SF90, ponovo rođena Valhalla nema predviđen stepen prenosa za hod unazad, već se tako kreće jedino putem angažmana elektromotora. Najviša ukupna moć pogonoskog sklopa iznosi 950 „konja“ uz 1000 Nm maksimalnog obrtnog momenta.
Aston Martin Valhalla poseduje veoma specifično oslanjanje napred s vodoravnim amortizerima i opcijom promene klirensa, što je neophodno u situacijama kada ostrvski hibrid ima zadatak prelaska preko ležećih policajaca. Na zadnjoj osovini se nalazi poznato multilink rešenje. Adaptivne amortizere će obezbediti dobavljač Multimatic, dok su kočnice, odnosno diskovi su ugljenik-keramičk i kontrolisani putem žice. Neto masa praznog kupea je procenjena na samo 1.550 kilograma.
Nemamo egzaktne performanse vozila, ali s izvesnom dozom preciznosti bi se moglo reći da je najveća moguća brzina noviteta na nivou od 330 km/h, dok ubrzanje iz mesta do „stotke“ traje samo 2,5 sekundi. U ostrvskoj kompaniji se nadaju da bi Valhalla mogla kompletirati krug na Nirburgringu za svega 6 minuta i 30 sekundi, iako se u prošlosti nikada nije dogodilo da neki primerak Aston Martins dobaci do rekorda na „zelenom paklu“.
Novouspostavljeni rekord staze u kategoriji serijskih automobila je na granici od 6 minuta i 43,3 sekundi. Istovremeno s ovim brzinskim pretenzijama, Valhalla bi trebalo da postane i običan „civilni“ automobil koji bi ponudio elemente svakodnevne praktičnosti, s kabinom koja može da ugosti dve individue, uz sve karakteristične detalje opreme koji život čine lagodnim. Mislimo na multimedijalni sistem, adaptivni tempomat, sistem kamera za pun prikaz zbivanja oko vozila i ostalu relevantnu opremu.
Potpuno je jasno da će ovako temeljne, dubinske promene vitalnih sklopova noviteta dovesti do toga i da se izmeste momenti u kojima je izvorno bilo predviđeno da se startuje sa serijskom proizvodnjom. Prvobitni plan je predviđao da se Valhalla zakotrlja s proizvodnih traka negde tokom 2021. godine, da bi se s prodajom krenulo naredne godine. Međutim, sada se zna da se serijska verzija neće pojaviti pre 2023.
Da podsetimo da je rukovodstvo kompanije Aston Martin ranije najavljivalo proizvodnjo serije od samo 500 primeraka ovog kupea, i to po ceni od 875 hiljada britanskih funti po komadu, ali taj podatak nije potvrđen ovom prilikom. Doduše, nije ni demantovan…
AutoRepublika
(307)
