Analiza: Lekcija kineske prestonice električnih automobila celom svetu
Razlog zbog kog je ovaj jedinstveni kineski „šumski grad“ zvan Lijužau jeste taj što je na tamošnjem tržištu prodato skoro 30% električnih automobila u odnosu na ukupan broj isporučenih četvorotočkaša, navodi konsultantska firma iz Gvangžua WAYS Information Technology. To je tržišno učešće koje je za pet puta jače od proseka za teritoriju cele Kini, na koji način se Lijužau sa svojih četiri miliona stanovnika nameće kao kineska prestonica elektromobilnosti.
Jedna od prvih stvari koje primete turisti i posetioci ovog grada s juga Kine jeste neverovatna tišina. Audio razglednici Lijužaua nedostaje buka roptajućih motora s unutrašnjim sagorevanjem i trenje zupčanika koje krase zvučni zapis svakodnevnog života metropola razasutih širom planete. Pomenusmo da je ovaj grad po pitanju rasprostranjenosti i prihvaćenosti elektromobila lider u Kini, dok mu se u svetu može „suprotstaviti“ još samo Oslo. I ne samo to, Lijužau svojim stanovnicima nudi vodu i vazduh najboljeg kvaliteta i to u sredini koju karakteriše visok nivo zagađenja, što je zaštitni znak Kine.
Ova svojevrsna zelena dividenda predstavlja neočekivani bonus kao nagrada za gradske vlasti koje se iz petnih žila trude da Lijužau učine čvorištem za proizvodnju elektromobila uz težnju da se u narodu prevaziđe strah u vezi autonomije, pouzdanosti i bezbednosti u vezi s baterijama. Svi ovi pomenuti faktori generalno usporavaju razvoj elektromobilnosti u različitim delovima sveta.
U saradnji s lokalnim proizvođačem kompanijom SAIC-GM-Wuling Automobile Co, čiji je maleni i veoma pristupačni elektromobil najprodavaniji u Kini u proteklih devet meseci, nadmašujući rezultate i kompanije Tesla Inc, lansirali su više različitih vrsta podsticaja, uz omogućavanje test vožnji, besplatnog parkinga i na desetine hiljada stanica za dopunu. Sve je ovo izvedeno sa samo jednim ciljem na umu: što brže prihvatanje elektromobilnosti.
Takav pristup bi mogao poslužiti kao primer i ostalim svetskim gradovima u pokušajima da ubede vozače da se odreknu termalnih motora kako bi visoko postavljeni emisioni ciljevi bili ispunjeni. I dok vlasti od Nemačke do Amerike nude izdašne subvencije za pospešenje prodaje elektromobila, oni i dalje kaskaju za isporukama konvencionalnih vozila, izuzev manjeg broja sićušnijih tržišta, nalik norveškom ili švedskom.
Strategija Lijužaua bi isto tako mogla da bude vodilja i tradicionalnim proizvođačima kakvi su General Motors Co. i Volkswagen AG, a koji ulažu desetine milijardi evra u pretpostavku da je budućnost baš električna. Vozila pogonjena novim izvorima energije zauzimaju nepunih 4,5% tržišnog udela u segmentu putničkih automobila na globalnom nivou, pokazuju podaci kojim barata BloombergNEF.
“U početku su ljudi imali puno briga u vezi električnih automobila, poput bezbednosti ili sekiracija u vezi dopune baterija,” govori u jednom intervjuu Gou ji, zamenik rukovodioca ogranka Komisije za nacionalni razvoj i reformu Kine (NDRC) kao vrhovno telo nadležno za pitanja planiranja. “Ono na šta smo se ustremili tiče se osiguranja osećaja bezbrižnosti i komfora u vezi s upotrebom vozila iz EV segmenta. Ljudi su shvatili koliko su to ekonomična i laka za upotrebu vozila, pa i to koliko su ekološki podobnija, jer vazduh koji dišemo je postao mnogo čistiji nakon što smo doveli više elektromobila na ulice.”
Prvi korak vlasti grada Lijužao se ticao upoznavanja građanstva s elektromobilima. Zajednički poduhvat koji je ujedinio američki gigant s kineskom firmom u vlasništvu Narodne Republike, pojačan entitetom Guangxi Automobile Group Co, je organizovao besplatnu desetomesečnu kampanju testnih vožnji tokom 2017. godine. Više od 15 hiljada ljudi je uspelo da „obrne koji krug“ u modelu na struju Baojun E100 (fotografija iznad). Taj eksperiment je kompaniji doneo 12 hiljada povratnih reakcija vozača, a kompanija je pride i rasprodala sve dostupne zalihe vozila u samo „par minuta“. Nestvarno zvuči da je čak 70% radoznalih test vozača i pazarilo primerak za sebe.
Wuling je potom analizirao potrebe i vozačke navike stanovnika grada prilagođavajući model Baojun E100 za prevaljivanje dnevne rute koja ne dobacuje ni do 30 kilometara. Maleni dvosed koji po dužini dobacuje do polovine Teslinog Modela X, i nudi stil nalik vozilima marke Smart, nosi cenovnu etiketu od oko 5 hiljada američkih dolara. Na taj način je na dovoljno nizak nivo spuštena lestvica u pogledu finansijskih zahteva vezanih za posed automobila, kako s aspekta nabavke, tako i kasnijih troškova osiguranja.
Dalji program podsticaja predviđa bonuse koji dosežu 160 američkih dolara ukoliko se tokom jedne godine, vozilom prevali manje od deset hiljada kilometara. Zvaničnik organizacije NDRC, zadužen za promociju EV segmenta, Hua Jong se pohvalio kako je zahvaljujući državnim podsticajima prve godine dobio 500 juana, a onda 400 juana naredne godine, navodeći da praktično uvek izbori maksimalno predviđen bonus.
Minijaturni automobili, inače sveprisutni u gradu Lijužau, su dozvolili da se stvori 15 hiljada parking mesta širom grada. Njihova veličina je praktično donela mogućnost iskorišćenja površina koje ranije nisu mogle poslužiti za te namene.
Upravo to se mnogo dopalo tridesetogodišnjem bankarskom službeniku Čangu Žiagengu, koji je rekao da je eksploatacija Baojun E200 (slika dole) skoro potpuno neopterećujuća. Plaća oko 2 dolar-centa za dopunu električnom energijom za kilometar vožnje i može koristiti neograničeni besplatan parking prostor na posebno osmišljenim površinama namenjenim isljučivo električnim vozilima. Pored toga, može računati i na najviše dva sata besplatnog pariknga u zonama koje su predviđene i za konvencionalne automobile. Čang jedva da i seda za volan drugog automobila koji poseduje, odnosno krosovera s oznakom Subarua.
“Ako učinite električi automobil dovoljno pristupačnim i prikladnim, veoma brzo će ljudi njime zameniti i bicikle, trotinete i sva ostala prevozna sredstva koja koriste,” kaže Bil Ruso, izvršni direktor konsultantske firme Automobility Ltd. iz Šangaja. “Manji gradovi u Kini obično manjkaju s alternativnim vidovima javnog prevoza, pa su električni automobili važni u smislu ubrzanja i tečnosti kretanja stanovnika grada.”
Pošto su automobili podesni i za dopunu na kućnim utičnicama, Wuling je bio u stanju da instalira stanice za dopunu širom grada Lijužaua po ceni koja je samo delić tipične EV infrastrukture. Trenutno je tridesetak hiljada priključaka za dopunu širom grada. Kako bi se kupci dodatno namamili da pazare električne automobile, omogućeno im je da koriste i takozvane žute trake, one namenjene samo vozilima javnog prevoza. Na taj način je vozačima značajno olakšan život i ubrzano saobraćanje.
Za razliku od situacije na zapadu, glavni cilj vlasti grada Lijužau je bio u domenu jačanja lokalne automobilske industrije koja donosi oko polovinu društvenog proizvoda grada. Kina je na vrh liste nacionalnih prioriteta stavila formiranje dominata električnih automobila, pa se i tvorci, to jest kreatori politike na nivou lokalne samouprave trude da iskoriste fokus centralne vlasti, privlačeći tako fondove iz Pekinga. Iako to nije strategija koja bi možda mogla biti primenjiva svuda, ovom kineskom gradu se isplati. Proizvodnja lokalne automobilske industrije je ojačala za 64% tokom prvog tromesečja, nošena rastom tražnje za elektromobilima koja se više nego utrostručila.
Dodatno, tu su i prateće ekološke dobrobiti. Lijužau je zadržao železare iz kojih se i dalje vije gusti beli dim na horizontu, ali je voda lokalne reke Lijujiang, iz koje se inače vade puževi koji služe kao delikates, najčistija u celoj Kini. Pride, kvalitet vazduha je ocenjen odličnom ocenom tokom 97% vremena u 2020. godini, dok je taj parametar za prestonički peking na nivou od 76%.
Lijužau planira da dodatno podstakne sektor tako što će podstaći lokalizaciju lanaca nabavke uz podršku tehnološkim inovacijama i izvozu. Cilj je udvostručiti obim proizvodnje automobilske industrije kako bi ona dostigla cifru od 500 milijardi juana do 2030. godine, tvrdi Mo Čunjan, zamenik lokalne ispostave Ministarstva industrije i informacione tehnologije.
Usmeravanje ljudi ka električnim automobilima je izazovan posao, navodi Johen Ziber, generalni direktor kompanije JSC Automotive iz Singapura. Lokalne vlasti provincije Guanči, kojoj pripada i sam grad o kom pišemo, pokušavaju da strategiju prošire i na ostala mesta u regiji, pa čak i u ostalim delovima Kine.
“Gradovi bi trebalo da podrže širenje malenih i lakih automobila, posebno u saobraćaju kroz grad, jer su to vozila koja udenete svuda i koja ne troše previše energije,” rekao je Ziber. “To bi trebalo da bude budućnost.”
AutoRepublika
(1364)
Ovako Don zamišlja pakao 🤣😂🤣😂😜
Dakle ovo je princip od prije 100 godina, kad je svaki grad imao svoju proizvodnju „kočija bez konja“, totalno kontra globalizacije. Prilagodili proizvod upotrebi tamo gdje se upotrebljava, niko se ne žali na mali domet, sporo punjenje i činjenicu da bi mu do Pekinga trebalo nekoliko mjeseci da se doveze sa ovakvim autom 😂. Ako ću na pijacu, daj mi ceger a ne bager.
😀
Jednu stvar si dobro rekao, da se niko ne žali na slabe petformanse lokalnih EV vozila ali za putovanje na dalje relacije(Peking) to bi bila noćna mora.E sad, koliko nas tokom dana prijeđe realno više od 50 km(kuća-po’so-kuća-loko) realno?Za jedno putovanje godišnje do mora i jedno do planine, maksimalno još 2 puta u godini između toga da kupujem EV sa nekom solidnom autonomijom čija težina nije ispod 2 tone.??Za dva-tri duža krstaranje godišnje da teglim još 500-600 kg na točkovima, da iskeširam još barem 20 000 „evropljana“ za to sitno zadovoljstvo.???Svoje životne navike trebamo detaljno analizirati i prema njima prilagoditi… Pročitaj više »
Ja razmišljam odavno, kada bih malo više para imao ili se sa nekim udružiti (što na balkanu ne funkcioniše), najbolje kupiti neki manji avion i kada ti treba brz prevoz isplaniraš i piči (ima i tu određenih ograničenja ali se uz planiranje da’ uklopiti). Nema radara, nema krivina, nema kamikaza motociklista, prelećeš granice gdje čekaju 3 sata… Polovan ultralaki se može riješiti za 25k €. Dakle imaš malog dildu za grada i dovezeš se sa njim do aerodroma, sjedneš u svoj avion i na poslovni sastanak 🙂
A? kako sam ja to sebi osmislio… 🙂
Dobra ideja.Međutim, realan problem u današnjim gradovima je da zgrade niču kao pečurke posle kiše a na parking prostor se zaboravlja.Za nekoliko godina će biti umjetnost pronaći parking i za Smart dvosjed.E nešto sam kontao zašto ne uzeti ultralaki helikopter jednosjed(onaj ruski) čija se elisa može sklopiti i stati u garažu.Držim ga na krovu zgrade, skonem do sela kad hoću i sakrijem ga u garažu da previše radoznale komšije ne bleje.Kad trebam malo dalje, pravac aerodrom .Tamo parkiram(sletim) na parking za automobile, presjednem u neku mlaznu Hondu šestosjed (moju) i to je to.Još me samo malo zezaju pare:-)
Ma ne, gledaj Jezdića (ima ga na VG). Živiš u selu i onda heliopterom do grada. A Hondu Jet već imam, doduše igračku, i stvarno je super avion i nije mnogo skup za tu katergoriju, ali je kateorija sama od sebe skupa. Naš domet, eventualno kada se „oparimo“ je srpski proizvod iz Jagodine a zove se SILA 450c 😉
Hajd majke ti dje to problem parking? Peking i još sijaset sličnih gradova U Kini, pekijevo selo i Istanbul . Tamo ionako nije normalno živjeti jer su natiskani na pilići pa nema mjesta ni za sta. Ostali gradići po Evropi mogu si raditi parkingu van strogog centra i natjerati da se koristi voz,metro,tramvaj, ali nisu oni kao u Japanu, dje vozovi ne kasne. Dilde, kako Peki rece 4.5m je mali gradski auto. I dje ces ti u tijesnoj Evropi uparkirati Suvove tj džipove ? Pa ko ih tjera da kupuju . Odi kod nas u Italiju pa da vidis kako… Pročitaj više »
Postali smo mi i Peking i Šangaj i Istambul ali ne po onim dobrim stvarima, nego nažalost, po lošim. Đe je problem parking.?? Gdje nije? Nazvizgaju zgradu sa150 stanova i stanare „počaste“ sa 4 parking mjesta.I tako jedna zgrada za drugom i ode problem sa parkiranjem predaleko. Problem je blaga riječ.
Imam ja bolji prijedlog za te, kupi si majicu na kojoj se ponosni kočoperi jedno veliko S, uzmi si i plašt i picis dje hoces, rokfeleru ili rock feler:) kamena greska, hmm, genetska greska, kako čovjek daljnom evolucijom tj igrom rijeci, dolazi do zanimljivih nadimaka:-)!
🙂 A nego, jel ima sta gore od ovog? Klipova mi i karika, da čovjeka jeza prodje…
Očito EV može da zadovolji sve potrebe. Ali, malo sutra:“Čang jedva da i seda za volan drugog automobila koji poseduje, odnosno krosovera s oznakom Subarua.“
Sjedne na brzi voz, tamo toga ima, ili avion (i toga ima) i ide gdje treba…
Kinezi kupe gradski EV za 5.000 evra, a Evropljanima se za te pare prodaju maltene samo električni bajsevi. Očito je da jedan EV ne može optimalno da zadovoljni sve potrebe i želje. Jer, ako ćeš da ima i neku autonomiju ( da može i malo „oko grada“ ), onda je ogroman, nepodesan za grad, a maltene treba da ima dve tone ( i košta bar 30-40 hiljada evra). Ako je mali EV ( i podesan za grad ), ima malu bateriju i ne može i „oko grada“. Sa druge strane, možeš da kupiš bilo kakav malecni SUS automobil A segmenta,… Pročitaj više »
Golfa 2 kao u Sarajevu? Može, naravno…
Ako se setiš, ja sam pre par godina pisao o budućnosti prevoza u gradovima i megapolisima. Kao osniv inividualnog prevoza navodio sam ovakve automobil-čiće na baterije (baterijaše) kako sam nekad navodio max veličene Smatra. Oni su budući osnov i neka prava mera potrošnje energije po čoveku i stvaranja slobodnog sabraćajnih površina – prostora u gradovima. Ovo što se sad radi sa vozilima po Evropi tpa neki hibridi, mhevovi phevovi tesle od po 300 kw, i sl budalaštine, je lutanje, mučenje, trošenje resursa i energije u pogrešnom smeru. Kad budu shvatili ovaj kineski model, ostaće još dugo SUS modeli u upotrebi,… Pročitaj više »
Imaš dva cilja, jedan je uzeti ovakve automobilčiće, smanjiti gužve, zagađenje, parkinge i potrošnju na prevoz, smanjiti troškove osiguranja, povećati bezbjednost. I to košta par hiljada dolara/ eura po komadu (kao nekada Yugo),. A punjač obična šuko utičnica 🐽. Drugi cilj je nabiti komplekse kako je sramota voziti auto ako nema 300ks, multi link 🤣😂, 2 tone, i ubrzanje ispod 4s 0-100km/h, na to ide infrastruktura za punjenje baterije za 5 minuta (znaš koji trafo trebaš da imaš za to? Kao za fabriku od 1000 zaposlenih). Pa onda osiguranje sprave od par desetina hiljada eura, pa udesi, bolnice, … Sve… Pročitaj više »
Za poslednji pasus… Ne bih rekao da je elektrifikacija krenula „dizelgejtom“ niti je dizelgejt krenuo iz USA. EU parlament, a složićemo se da Nemačka diktira, je još 2007. doneo zakon o zabrani tkzv „defeat device“ tj uređaja za varanje koji detektuje da li je automobil u fazi testiranja te daje drugačije parametre motoru i ostalim vezanim uređajima. Evropski proizvođači su, a posebno VW grupacija, koristili prevaru obilato i posle te godine. EU je sama sebi „uskočila u stomak“. U prevodu nema to nikakve veze sa počekom elektrifikacije, možda je samo ubrzala dešavanja. https://eur-lex.europa.eu/legal-content/en/TXT/?uri=CELEX%3A32007R0715 „‘defeat device’ means any element of design… Pročitaj više »
Sećam se da si i ranije pisao da je ovo budućnost prevoza u gradovima.