Osvežena porodica krosovera BMW-a iz D segmenta

Ne treba biti posebno informisan iz oblasti automobilske industrije da bi se razložno pretpostavilo da je najveće svetsko tržište za ovaj duet bavarskih krosovera ono kinesko. Dakle, više od 45% svih prodatih primeraka modela X3 i X4 se plasira u tom delu Azije. Poređenja radi, tek svaki peti SUV iz ovog dueta završi na teritoriji Evropske unije, dok ih je u Americi svega 15% od ukupne proizvodnje!

Pomenute činjenice nisu iznete još u uvodu bez razloga. Naprotiv, treba ih imati na umu dok čitate predstojeće redove i dok rasuđujete o tome kakva su, i zašto su baš takva unapređenja opredeljena za dvojac sa sportskim pretenzijama.

Jedan od glavnih lajtmotiva izvedenog ažuriranja se tiče suženja i pojednostavljenja game. Na sreću, još uvek se ova konstatacija ne odnosi na gamu raspoloživih pogonskih sklopova.

Ali, zato se svakako tiče širine dostupnih opcionala, njihovih kombinacija i paketa, jer je ovde došlo do redukcije ponude za skoro trećinu. Tako je bavarska kompanija ujedno i olakšala izbor kupcima, u smislu lakšeg opredeljenja za konkretan model. Ne samo to, uspeli su čak na ovaj način i da redukuju logističke troškove. Zanimljivo, istovremeno je osnovna oprema SUV-ova X3 i X4 postala bogatija.

Evo odmah primera. Nekada se doplaćivalo za paket s indeksom „off-road“, odnosno oznakom X-Line, dok je on sada deo standarne (što znači da se serijske verzije isporučuju s dodatnim aplikacijama na branicima i vratima, dok će samo M paket biti doplaćivan, odnosno samo deo stavki iz onog koktela što se do sada nudio kao deo ovog paketa opreme.

U svakom slučaju, novi branici su dekorisani uspravnim umecima. Nozdrve su postale veće, pri čemu je impozantnija njihova visina, a pride su i spojene. Kod bazične verzije kupeolikog krosovera, rešetka hladnjaka koristi saćasti dizajn, nalik onom koji putinčki automobili iz BMW-ovog D segmenta koristi kod verzija s M Performance nalepnicama.

Ko kupi X3 od starta može da računa na prilagodljive, adaptivne farove u LED tehnologiji, dok će srećnici sa X4 dobiti „matriks“ rešenje kao deo serijske opreme.

Pozicija prednjih svetlosnih grupacija je snižena za centimetar, što je možda i uvod u najave da će na nekim većim modelima bavarske marke, farovi biti pozicionirani niže, uz njihovu dvodelnu konfiguraciju, što nažalost ima sve predispozicije da ne bude lepo. Kako bilo, uz dopaltu se dobijaju lasersko-fosforski farovi, dok je revidirana i grafika zadnjih signalnih grupa, iako imaju identično kućište.

Enterijer nemačkih noviteta je usklađen s duhom taze lansiranih modela marke. Multimedijalni sistem koji je najsvežiji u grupaciji je dopreo do oba krosovera još prošle godine, i njegova glavna vizuelna karakteristika se tiče displeja dijagonale 10,25 inča. Deo je osnovne opreme.

Instalirana je nova jedinica za upravljanje radom klima uređaja. Ona je sada manjih gabarita nego ranije, odnosno kako se to danas kaže, kompaktnija je. Poseduje jednobojni ekran između centralno smeštenih ventilacionih otvora.

Kontrolni pravougaonik, da tako nazovemo površinu na centralnom tunelu gde se nalazi i ručica menjača, je preuređen u ovoj restilizaciji. Pride, ne rekosmo gore da je moguće doplatiti za veći ekran, pa on tada postaje s dijagonalom od 12,3 inča.

Deo standardne ponude su i sportska sedišta dok su bočni otvori za pospešenu cirkulaciju vazduha oivičene srebrnim opšivom, to jest obodom.

Svi pogonski sklopovi su ušli i segment lakih hibrida sa sistemom anlaser-alternator, koji radi na naponu od 48 Volti. Treba reći da su dizeli ušli u ovu priču još 2020. godine. Zahvaljujući ovom (bes)korisnom dodatku, vozač može privremeno računati na dodatnih 11 konjskih snaga, što kažu da znači u prvim sekundama nakon starta.

Ceo set modifikacija je identičan, a svi automobili su opremljeni ZF-ovim automatskim menjačem sa osam stepeni prenosa i konvertorom obrtnog momenta, a tu je sistem koji BMW naziva xDrive, a iza kog se skriva integralni pogon.

„Civilna“ paleta uključuje turbobenzinske verzije: xDrive20i (2.0 l, 184 ks), xDrive30i (2.0 l, 245 ks) i M40i (3.0 l, 360 ks), kao i turbodizel takmace: xDrive20d (2.0 L, 190 ks), xDrive30d (3.0 L, 286 ks) i M40d (3.0 L, 340 ks).

„X-trojka“ se nudi i kao dopunjivi hibrid. Takva verzija nosi indeks xDrive30e, dok se pogonski sklop sastoji od turbobenzinsko četvorocilindraša i električnog motora koji u zbiru razvijaju zavidne 292 konjske snage.

Istovremeno su kroz zatezanje bora prošli i „nabrijani“ krosoveri BMW X3 M i X4 M. U osnovi, i oni su dobili identičan set unapređenja, ali su branici originalni i ponovo poseduju uspravne crne sekcije, na koji način je dobijen još nabustiji izgled automobila, onaj kao da nekom pretite.

Nekada uvodni performantni model, kako X3 tako i X4, onaj s 480 konjskih snaga je izbačen iz game, pa su ostale samo verzije Competition, a one su još j.benije nego što su bile ranije. Da prostite na izrazu, ali učinio nam se najprikladnijim u toj opštoj poteri za atributima. Uostalom, i sam BMW reklamira pulene iz M odeljenja, uz reči: „Ono kada je previše – baš taman“.

Ovaj besni duet pokreće redni trolitraš sa šest cilindara. On i dalje razvija istih 510 konjskih snaga, ali je najviši obrtni moment izmešten s nekadašnjih 600 na novih 650 Nm. Nakon što je i softver prošao kroz proces finog brušenja, došli smo do toga da ova verzija iz mesta do 100 km/h ubrzava za spektakularnih 3,8 sekundi, umesto nekadašnjih 4,1 sekundi!

Najviša brzina je u skladu sa (sada već starinskim) standardima ograničena na 250 km/h, mada su Volvo i Renault već najavili spuštanje tog limita na svega 180 km/h. Ipak, BMW nudi i mogućnost kupcima, da uz pazar M vozačkog paketa, i softver bude liberalizovan, pa se najviša brzina pomera na, i dalje ograničenih 285 km/h. Verovatno ne bi trebalo da naglašavamo, ali kad smo već tu da kažemo da su deo serijske opreme sistem adaptivnog oslanjanja i aktivan zadnji diferencijal koji je toliko dobar da nosi i sam oznaku M.

Proizvodnja restilizovanih novajlija kreće u Južnoj Karolini, kao federalnoj jedinici Amerike, tokom avgusta ove godine, nakon čega će novi krosoveri krenuti u osvajanje novih kupaca na starim tržištima. Pitanje je kada će ova vozila doći kod nas, a još je jedno na koje nemamo odgovor, a ono se tiče najava u vezi prodajnih cena.

Možda je zanimljivo reći da se nekada ovaj dvojac izrađivao u ruskim pogonima Avtotora, koji su izgrađeni na krajnjem zapadu države, ali je proizvodnja tih modela obustavljena u tamošnjim halama.

AutoRepublika

(269)