Crne kutije obavezne u svim automobilima od 2022.

Već sledeće godine će postati zakonska obaveza svih proizvođača koji nude vozila na evropskom kontinentu da opreme svoje proizvode skupljačem podataka, pandanom crne kutije poznate iz vazdušnog saobraćaja. Uređaje će registrovati različite elemente od značaja za vožnju, poput brzine kretanja, tipa druma po kom se vozilo kreće i slično. Akcija je pokrenuta sa ciljem istraživanja uzroka koji vode ka saobraćajnim udesima. U planu je i uvođenje regulative vezano za napredno ograničenje brzine kretanja.

Većoma nas je verovatno ovo znala i ranije, ali na sličan način su u deo serijske opreme vozila za Evropu, uvedeni sistemi elektronske kontrole stabilnosti vozila (ESP), vazdušni jastuci i treće stop svetlo.

Sada će, počev od sledećeg maja, delom obavezne opreme postati pomenuti sistemi u uvodnom pasusu, i to za sve nove modele automobila, dok će proizvođači biti u obavezi da i ranije u prodaju uvedene modele, opreme pratećim dodacima, najdalje nakon još dodatne dve godine.

Šta će beležiti crne kutije?

Evropska komisij je postavila pravila prema kojima se uključuju sistemi za beleženje parametara vezanih za vožnju, par sekundi pre i posle udesa, a što će obezbediti „vitalne podatke“. Najpre se radoznalost zakondavca tiče brzine kretanja vozila, podataka o ubrzavanju, kočenju, upotrebi zaštitnog pojasa i koordinama s GPS uređaja, kako bi se utvrdilo mesto udesa. 

Da li će crna kutija beležiti i razgovore unutar putničke kabine, baš kao što je to slučaju u avionskim nesrećama, u trenucima kada je snimanje aktivirano, ostaje još uvek predmet rasprave. Treba znati da se u Evropi veoma vodi računa o zaštiti privatnosti, posebno fizičkih lica, tako da je ovo veoma delikatna tema. Ko je dublje zainteresovan za pravila o intimi podataka, predlažemo da u Google pretraživač ukuca čarobnu skraćenicu GDPR.

Evropski parlament će takođe morati da preciznije odredi i koliko će trajati vremenski interval u kom će biti legalno čuvati podatke zabeležene od strane crne kutije, baš kao i o tome ko će biti ovlašćeni korisnik podataka. U svakom slučaju, neće biti javni podaci o tome ko je bio vozač ili vlasnik vozila.

Nema (legalne) magije, barem kako sada stvari stoje, prema kojoj bi osiguravajuća društva dospela u posed odnosnih podataka. Naposletku, stručnjaci za informacione tehnologije će biti uključeni u priču kako bi se sprečila mogućnost „krađe podataka“ ili drugih vrsta zloupotreba.

Pametan limiter brzine kretanja

Još neke stavke će uskoro postati obavezan deo serijske opreme noviha automobila. Pre svega mislimo na sistem za detekciju rasejanosti vozača i pomenuti napredni ograničavač brzine kretanja vozila. Potonji će, na osnovu podataka sa navigacionih mapa i prepoznatih saobraćajnih znakova, upozoravati vozača na kršenje propisa.

Od ove spravice se očekuje da doprinese smanjenju smrtnosti na putevima za petinu, kako se nadaju evropski zvaničnici. Dodatno, svi ovi komadi novouvedene tehnike su samo korak ka cilju koji se ogleda u nultoj stopi fatalnih ishoda na drumovima Evropske unije do 2050. godine. Takođe, reprezentuju i jedan korak bliže tehnologiji autonomne vožnje.

Iako se ne očekuje da novi sistemi dodatno u značajnoj meri opterete ionako previsoku cenu novih automobila, evropski parlamentarci ne isključuju mogućnost blažih korekcija.

Predlažemo da pročitate sličnu najavu od pre tri godine, čiji rok za implementaciju je ove godine.

AutoRepublika

(1390)