MG ZS EV: Nemci analiziraju da li Kinezi već sada prete evropskim markama?
Kina se nestvarnom brzinom približava trenutku kada će izvoz električnih automobila na tržište Evrope postati stvar rutine. Takvi brižni kakvi jesu, Nemci su se odmah zapitali koji je nivo pretnje po ekonomske interese zemlje u pitanju, odnosno gde je kineska, u odnosu na nemačku automobilsku industriju. Odmah da kažemo da su procenili da po ovom pitanju Kinezi teško čime mogu da priprete, a do kog zaključka su došli nakon pažljivog testiranja i „seciranja“ krosovera MG ZS EV. Baterijskom automobilu su se posvetila tri stručnjaka za procenu kvaliteta automobila.
Glavni događaj tokom testa se ogledao u 800 kilometara dugom putovanju, pri čemu se kao glavni i najvažniji komad opreme izdvojila vreća za spavanje, smeštena u prtljažniku kineskog vozila. Ovo je naglašeno na početku izveštaja Spiegela, uz navođenje da je upravo ta vreća najbolja zaštita od mraza, ako se upadne u neki saobraćajni kolaps. Inače, želimo da pojasnimo da je navedena kilometraža ona koja razdvaja Hamburg od Minhena.
Dakle, vožnja ovakvog automobila je svojevrsni test strpljenja. U najboljem slučaju, ležernost se ogledala u vožnji autoputem brzinom od 110 km/h. Pri većim brzinama, autonomija se tako munjevito topila, uprkos tome što je umesto grejanja, po ledenom vremenu ekipa potražila spas u skijaškoj garderobi, odnosno vešu koji najbolje drži telesnu temperaturu stabilnom. Koliko god da je model MG-a u gradskoj vožnji bio ekonomičan i udoban, toliko je naporan na dužim distancama, pa je putovanje sa severa na jug trajalo celih 18 časova.
Tokom brojnih pauza, enterijer automobila se pretvarao u udobnu, mobilnu dnevnu sobu. Sedišta su pokazala zapanjujuću udobnost, dok su ona nazad mogla da posluže i kao sofa iz koje je udobno gledati televiziju ili pretraživati globalnu mrežu. Umotani u vreću za spavanje s početka priče, naravno. Ne može se baš nazvati nekim posebnim uživanjem, s obzirom na okolnosti, ali je ipak značajno bolje od smrzavanja napolju.
Mukotrpno putovanje nije izvedeno besciljno. Naprotiv, ekipa je trebalo da dobaci do minhenske kancelarije pružaoca tehnoloških usluga, kompanije RLE International. Specijalisti zaposleni u tom društvu čine ekipu koja bi trebalo da analizira s aspekta kvaliteta izrade, sam kineski automobil. Ključno pitanje je, može li kineska automobilska industrija da konkuriše na ozbiljan način evropskim rivalima.
Da li Kinezi mogu da repriziraju uspeh japanske automobilske industrije?
Upravo testirani četvorotočkaš može biti predvodnik u jednom dolazećem vremenu gde ekonomija i privreda Narodne Republike Kine dobijaju sve više na značaju, uz ponudu pristupačnih proizvoda, često razvijenih sopstvenim znanjem stečenim, tačnije „ukradenim“ od zapadnih partnera kroz legalno oblikovane zajedničke poslovne poduhvate, koje stalno pominjemo u izveštajima o kineskim automobilima.
Da li Kinezi rade isto ono što su svojevremeno radili i japanski proizvođači koji su imidž izgradili tokom prethodnih decenija, ponudom jeftinih a odličnih automobila?
Malo Peugeot, a malo Mazda
Koliki će uspeh kineskog SUV-a biti na evropskom tržištu, najbolji i najbrži odgovor će dati kupci u Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji. Pored njihovog suda, za početak imamo i sud profesionalaca iz gore pomune firme RLE, gde je prvi reč uzela Rut Pauli.
Dok inženjer razgleda i prosuđuje o konstrukciji vozila, ljudima sa strane je moguće proceniti koliko je fasciniran dizajnom,, materijalima i konstrukcijom karoserije. Njena prva procena i prve reči su nežne i tople. Potvrdila je da MG krase atraktivne proporcije, pa čak iako sam dizajn nije razvijen potpuno nezavisno.
Prednjica krosovera podseća na modele Peugeota i Mazde, dok je rešetka hladnjaka s dijamantskom matricom unutar iste, čini se već viđena na Mercedesovim vozilma. Zvuče kao klišei te priče o preslikanom, ukradenom stil i komponentama, posebno kada se govori o kineskim proizvodima. Ali, MG predstavlja više od toga, i u pozitivnom, ali i u negativnom smislu.
Paulin pogled se zaustavlja prvo na prednjem kraju poklopca motora. Prst joj klizi zazorom između haube i platične oplate ofarbane u boju karoserije koja popunjava prostor između haube i maske hladnjaka. Primetna je razlika u visini između dve komponente na karoseriji.
Ekspertu ženskog pola se nije dopalo još ponešto. Naime, razmak između oplata na karoseriji, kao i njihova pozicija po visini, posebno u segmentu kod haube, blatobrana i branika je neujednačena, i kao takva „daleko ispod standarda koje neguje nemačka automobilska industrija.“
Boje nisu posložene na pravi način
Pauli je naglasila još jedan problem. Nijanse boja nisu ujednačene, to jest razlikuju se zavisno od toga da li se gleda branik ili zona iznad rešetke hladnjaka. Sve komponente su svetloplave boje, ali ona nije homogena. To je nešto što proizvođači pokušavaju da izbegnu, kritikuje Pauli. „Kalibriranje boja na pravi način, kao i njihovo optimalno uklapanje na vozilu, predstavlja veliku umetnost,“ objašnjava ona, navodeći da na tom ispitu, SAIC očito još nije doktorirao.
Dakle, spojevi i farba karoserije nije ni približno na onom nivou na kom se prepoznaju nemački četvorotočkaši. Ali, treba se prisetiti da ni Teslini automobili nisu bili na tom nivou svojevremeno, a verovatno, to jest sigurno nisu ni danas. Pa opet, nezavisno od toga, američki proizvođač električnih automobila je katapiltirao sebe na sam vrh, mereno vrednošću kapitala kompanije, kao i obima prodaje električnih vozila.
Automobil prilagođen ukusu Evropljana
Za Denisa Švedhelma, eksperta iz oblasti električnih automobila zaposlenog u konsultantskoj kući McKinsey, navedeni propusti ne moraju biti shvaćeni tragično od strane kupaca.
“Primećuju se razlike u nivoima iskustva kineskog i nemačkih proizvođača automobial. U poređenju s evropskim proizvođačima, kineske kompanije ostaju uskraćene za 60 do 100 godina iskustva u proizvodnji automobila.”Između ostalog, mi kao konsultanti radimo na brojnim studijama u kojima se kineski automobili rasklapaju i porede s rivalima“.
MG se razlikuje od ovih vozila. „Brojni hromirani elementi na boku krosovera govore o težnji konstrukora da se modela dopadne kupcima na Starom kontinentu,“ pojašnjava Švedhelm.
MG kupuje publiku unutrašnjim vrednostima
Nasuprot tome, enterijer otkriva brojne velike razlike u odnosu na evropske modele. Švedhelm naglašava da postoji konzola s dva nivoa. U ponudi se nalazi alternativa s odeljkom za ostavu sitnica i priključcima za USB, odmah ispod, nekada bismo rekli, ručice menjača. „Takva konzola je skupa i da bi se izradila zahteva značajno znanje,“ kaže konsultant. Oni ukazuju na značaj enterijera u postupku razvoja automobila.
Rut Pauli takođe gleda s poštovanjem ka kabini kineskog krosovera. „U ovom segmentu nije uobičajeno, niti je u ovom cenovnom rangu česta pojava ovako kvalitetnog enterijera, gde je praktično svaki kontrastni šav premija,“ tvrdi inženjer.
Starovremenska instrument tabla
S ovim tvrdnjama se složio i više puta pominjani Švedhelm. Konstruktori iz Kine pokazuju tendenciju da se u postupku razvoja vozila, primarno usredsrede na putničku kabinu, mnogo više nego što bi to eventualno bio obrnut slučaj. Ipak, postoji jedan detalj u vezi automobila koji iznenađuje konsultanta. „Mali, nekako starovremenski instrumentacioni klaster je prilično neuobičajen. Mnogi kineski automobili u domovini nude znatno veće i reprezentativnije klastere pred očima vozača.“
Displej je, ne samo sićušan, već je i info-zabavni sistem ne baš poslednja reč tehnologije. To se da zapaziti već po startovanju vozila, jer je osnovna verzija multimedije razvijena još 2017. godine. Dok se sistem ne podigne, čovek ima utisak da ima dovoljno vremena i „kafu da srkne“.
Materijali u kabini na nivou Golfa
Krajnji zaključak analize elemenata i konfiguracije putničke kabine jeste da je kineski krosover najmanje u rangu s konkurencijom. „Upotrebljeni materijali, kao i celokupna pojava su na nivou vozila iz C segmenta, što je definitivno bolje nego kod nekih manjih evropskih automobila,“ navodi Pauli s puno poštovanja.
Što se tiče enterijera, mnogi evropski proizvođači bi u tom segmentu što-šta još mogli da nauče, ali SAIC očigledno treba još da poradi na elementima vezanim za dizajn i zazore. Shodno tome, automobil je delimično zadovoljavajuć. „Objektivno gledano, to je svakako dobro vozilo, bez obzira na neke nedostatke“, objašnjava Pauli.
AutoRepublika
(3354)
Nekako mi je pretenciozno počeo tekst, testira električni auto na putu od 800km i onda mu prebacuje što je kinez…🙄
Pa sa čim ga je poredio? Što nije onu ličnu kartu 3 od VW uzeo da ga prati… Pa da zajedno spavaju na parkingu…
Verujem im, čoveče. Pa oni su pisali o Taycanu na relaciji MInhen – Zagreb i nisu štedeli na kritikama infrasturkture i dometa nemačkog ponosa. Sve u svemu, pohvalili su automobil, ne baš diskretno. Vidi samo kolike kritike na slične teme trpi Tesla, svuda u svetu. Ponavljam, zvuče mi skroz fer.
Ali ti si čitao ostatak teksta, a mnogi samo naslov.
Međutim, meni se čini da će Evropljani vrlo brzo poželjeti da zatrpaju Suecki kanal …😉
da, da, da hahahah
Lepo to oni izanaliziraše. Detaljno.
18 h za 800km…doduše, meni do minhena treba 6-7h. I oko 4-4.5h do Hamburga. 7×45 min zaustavljanja samo za punjenje,trajalo je to više neg što kažu. Auto je bolje od vw uda 3, kvaliteta materijala.kineza za vječnost bolja od Švaba jer je kod potonjih ista na razini juga. Uglavnom, dildo ko dildo prevara na kvadrat. Samo za budale. Činjenica je da su Nijemci idalje i zaostatku čak i za kinezima, unatoč silnim ulaganjima da naprave k…C od auta. Ovo je medijska kontrola štete da sa glupostima tipa „testa“ umire javnost kojoj su oprali mozak , dok ostale boli k…C za… Pročitaj više »
Tako su oni govorili i za brze vozove koje su prodali Kinezima, kako oni nemaju naučni potencijal da naprave tako nešto,…i ostale samouvjerene, promašene prognoze.Prošla decenija a oni sami prave brze vozove, 100 km/h su brži od njihovih, 30% su jeftininiji i prave ih mnogo brže u mnogo većim količinama.
Kineski ucenici su medju najbolje rangiranim na PISA testovima vec godinama.Obrazovni „sustav“ se permanentno unapredjuje.
Audi A5 iz 2014. ima cd plejer dok Japanci tog godišta imaju po 2 USB priključka i napred i pozadi, a preko bluetooth-a ne možete slušati muziku na BMW serije 3 tog vremena. Da ne govorimo o „svako malo crkne nešto“ na nemačkim vozilima dok se azijska bolje drže. Sve u svemu Nemci bi mogli da gledaju malo i u svoje dvorište.
MG prodaje puno vozila na bliskom istoku i ima ih sve više, nije vrhunski kvalitet ali dizajn za tu cenu je više nego dobar.
Neki i danas kukaju za CD playerom u autu, prepoznace se ;))
Kako su samo ovi nemci arogantni i samouvereni
Kod nas bio na parkingu T-Com-a, a vidim da ga neki Slovenac nudi na Njuškalu. Cijena od 34.800 EUR je malo nabrijana, obzirom da nema servisa. Fakat ne izgleda loše, posebno iznutra. Za vožnju ne znam, možda ga ponude u nekoj mobilnoj tarifi! 😂😂😂
Jesi li probao JAC? Ima u Varaždinu jedan. Vele da su dosta slični JAC i MG…
Ne, ali nisam probao ni MG. Ali frend koji radi u T-Com-u kaže da lijepo ide, a izgleda bolje nego što sam očekivao.
Ovaj automobil nije za autoputa, ovo je više za po gradu i do 200km u komadu. Doveli su auto na tanak ledi onda govore koliko dugo im je trebalo da pređu 800km. Zašto onda nisu uzeli VW e-golf i napravili isto, ne onda uzmu ID3 sa 77kwh i hvale VW, al to isto kao da uspređivaš kruške i jabuke. Švabo će uvijek hvalit svog konja.