Glavni problem je nedovoljno korišćenje EV potencijala ovakvih hibrida, što iz subjektivnih razloga (inertnost i lenjost da se dopuni baterija), a što iz objektivnih razloga koji podrazumevaju nemogućnost brze dopune baterije, ionako skromnog kapaciteta.
Istraživanje koje je sproveo Patrik Ploc i njegov tim sa Fraunherovog instituta za sisteme i inovaciona istraživanja analizirali su podatke o potrošnji goriva u stvarnosti, pređenoj kilometraži na godišnjem nivou i drugim faktorima na 100.000 automobila koji se nalaze u Kanadi, Kini, Nemačkoj, SAD i Nizozemskoj.
Ploc i njegov tim došli su do vrlo interesantnih zaključaka. Na osnovu njihovih istraživanja, realna emisija ugljen-dioksida kod plug-in hibrida varirala je između 50 i čak 300 grama po pređenom kilometru, što je najčešće bilo dva do četiri puta više od onoga što su deklarisale fabrike. To ujedno znači i višestruko veću potrošnju goriva nego što navode fabrički podaci.
Nemački naučnik navodi da su zvanični testovi i protokoli poput WLTP-a, i dalje bazirani na vozilima sa SUS motorima, te da su njihove procene u vezi sa upotrebom baterija kod plug-in hibrida i njihovog punjenja mahom optimistične i preterane.
Istraživači su uočili i velike razlike u upotrebi plug-in hibrida u zavisnosti od zemlje u kojoj se nalaze. Tako su recimo Norvežani mnogo češće vozili automobile u EV režimu i redovnije ih punili. Razlog je jednostavan, električna energija je značajno jeftinija u ovoj zemlji od benzina. Slično je bilo i u SAD, gde su vozači vrlo često punili bateriju hibrida i koristili EV modalitet za vožnju. Ploc ističe da je u Americi po sredi nešto drugo – ekološka osvešćenost kupaca plug-in hibrida koji žele da minimalizuju upotrebu SUS motora.
Germanski naučnici kritikovali su aktuelni sistem subvencija za kupovinu plug-in hibridnih vozila. „Subvencije bi trebalo da se daju na osnovu EV dometa automobila“, kaže Ploc. On je dodao da je neophodno podstaći vlasnike ovakvih četvorotočkaša da češće pune baterije, u suprotnom nema realne koristi za životnu sredinu od priključnih hibrida.
Inače, ovo je samo jedno u nizu istraživanja koje govore o tome da su dopunjivi hibridi segment bez perspektive u automobilskoj industriji. U još jednoj konkretnoj studiji je merena potrošnja u realnom saobraćaju na konkretnim modelima automobila, i rezultati su potpuno poražavajući. Ako vam je tema zanimljiva, svakako predlažemo da pročitate i ove studije, kao i da ugasite zanimanje za vozila iz ovog segmenta, ako ste ga ikada uopšte i imali.
AutoRepublika
(1059)
“ Glavni problem je nedovoljno korišćenje EV potencijala ovakvih hibrida, što iz subjektivnih razloga (inertnost i lenjost da se dopuni baterija), a što iz objektivnih razloga koji podrazumevaju nemogućnost brze dopune baterije, ionako skromnog kapaciteta.”
Mitsubishi i Mercedes PHEV imaju mogućnost brzog (DC) punjenja. Po mom mišljenju, dopunjivi hibridi apsolutno imaju perspektivu u narednih 5-10 godina, jer “čista struja” nije za svakog. Što se tiče “običnih” hibrida, vjerojatno će nestati.
Pa tako i kažu, za pet godina ih više neće biti…
Ako su navodna prevara i MHEV, PHEV i HEV, onda nam se crna budućnost piše
Tačno tako.crna.
Ma nisu prevara; MHEV i HEV su prilagodba proizvođača CO2 regulativi, s time da je HEV izgubio smisao radi omjera uloženo – dobiveno. PHEV sasvim lijepo radi, vozim ga svaki dan. Potrošnja po gradu (sad kad je toplije) je ravna nuli. A kada idem na duži put, točim gorivo. 🙂
Moja klada pravi dizel, ja i ne znam da sam ikada bio na benzinskoj. Ima neki auspuh a iz njega šiba voda, ADAC analizirao ispuh, kaze da je u rangu sa Prolomom po kvaliteti. Kako parkiram kraj staračkog doma, red penzionera se odmah stvori, pa sad shvacam da postaju agresivni i gadjaju se kamenjem, eno sajbu mi opet sjebali.
Sad im ni wltp ne valja? Orkestriran udar na sus motore sa svih strana. Koji je ovo mega projekt utjerivanja dilda u supak čovječanstvu, za ne povjerovati.
Svabo i poštenje? Adac i Testovi, abild i Testovi, amotosport i Testovi, VW i karteli,… nastavi niz. Njima vjerovati?! Sto za dildu ne napišu istinu?