Trio Plymouth ‘Cuda traži novog vlasnika

Mlađe generacije verovatno nemaju ni predstavu da je brend Plymouth postojao sve do pre dvadesetak godina, ali zahvaljujući filmova i serijama poput Nash Bridgesa, sigurno smo svi čuli za legendarni model Barracuda. Proizvodio se od 1964. do 1974. godine, ali u centru pažnje su uglavnom dve godine. Reč je o modelima, takozvanim „E-Body“ iz 1970. i 1971. godine, i to konkretno u izdanju visokih performansi sa pomalo konfuznim imenom ‘Cuda.

Štaviše, jedan primerak u kabrioletskom izdanju i sa Hemi motorom je sve do prošle godine čuvao rekord kao najskuplji mišićavi automobil pošto je 2014. godine prodat za čak 3,5 miliona dolara.

Na ovogodišnjoj aukciji Barrett-Jackson, svetlost dana će ugledati tri ‘Cude sa najpoželjnijim Hemi motorom zapremine 426 kubnih inča (7,0 litara).

Na papiru je razvijao „samo“ 425 konjskih snaga, ali je brojka u realnosti bila bliža cifri od 550 „grla“. Jedan od ključnih razloga današnje visoke popularnosti je onaj da ih nije proizvedeno mnogo pre pedeset godina. E-Body je debitovao baš u vreme pred ekonomsku krizu, koja će rezultirati u visokim cenama goriva i osiguranja kao i borbi protiv visokih nivoa izduvnih gasova.

Prvi primerak iz priče je iz 1970. godine kada je 48.867 Barracuda pronašlo vlasnika, a samo 666 njih je pogonio poznati, opisani Hemi agregat. Najlakši način za prepoznavanje modela iz 1970. godine u poređenju sa onim od godinu dana kasnije su samo dva fara, u poređenju sa četiri kasnije.

Ono šta čini ovaj konkretni primerak izuzetno popularnim je podatak da je još uvek u originalnom stanju i da nikada nije prošao kroz proces restauracije. Takvi četvorotočkaši u Americi imaju nadimak „survivor“ ili u prevodu „preživeli“ i često umeju da koštaju više od onih koji su skupoceno restaurirani, pošto je naravno tačna ona tvrdnja da „automobil može biti original samo jednom“.

U svakom slučaju, aukcijska kuća navodi da je ‘Cuda provela poslednje 43 godine u nečijoj garaži i da još uvek poseduje većinu originalnih delova sa izuzetkom pneumatika. Hemi motor je samo jednom osvežen i to 1986. godine, ali i pored toga ovaj retki Plymouth nije napustio garažu.

Zatim stižemo do kupea iz 1971. godine. Samo 16.492 Barracude se napustile fabriku spomenute godine, a svega 61 primerak se mogao pohvaliti kombinacijom Hemi motora i četverostepenog manuelnog menjača.

Automobil iz gornje minijaturne galerije je ofarban u belu boju i prošao je kroz skupocenu restauraciju pre desetak godina, a na satu trenutno stoji brojka od 40.500 kilometara. Takođe je reč o veoma bogato opremljenom modelu gde je i najmanji detalj urađen tako da bi bio bolji od originalnog. Ovaj podatak je izuzetno bitan, pošto se Plymouth nije mogao pohvaliti visokom završnom izradom početkom sedamdesetih godina, a takvo zadovoljstvo će koštati novog vlasnika preko 300 hiljada američkih dolara.

I za kraj, posvetićemo pažnju sivom kabrioletu iz 1971. godine. Ne samo što je reč o najpoželjnijoj godini, konfiguraciji i motoru, već je reč o jednom od samo pet ‘Cuda koje je Plymouth proizveo specifično za evropsko tržište. Ovaj konkretni model je završio u Francuskoj i tu je ostao sve do 1993. godine, a zatim je pronašao kupca u Americi.

Aukcijska kuća kaže da su samo tri opremljena sa četverostepenim manuelnim menjačem, a ovo je jedini u sivoj boji (iako na prvi pogled na fotografijama ona izgleda kao plava). Automobil je do sada prešao 98.500 kilometara i poseduje neke detalje koji su nečuveni na bilo kojim ‘Cudama sa američkog tržišta, kao što su sat za brzinu u kilometrima umesto miljama, zatim posebna sedišta i hauba.

Barrett-Jackson ne želi da spekuliše kolika je vrednost, ali eksperti misle da bi mogli da dobijemo najskuplju Plymouth ‘Cudu u istoriji.

AutoRepublika

(245)