Beogradu TREBA autoput

Sve što u životu radite, možete da uradite na dva načina: onako kako treba i onako kako ne treba. A, ako nešto morate da uradite, a ne znate kako treba, dovoljno je da pitate nekog ko je malo više u materiji od vas. Ukoliko već nemate koga da pitate, onda koristite samo ono što već imate  od rođenja, a to bi bila zdrava logika.

Međutim, vremenom dođemo do trenutka kada ljudi nešto urade pogrešno ili se spremaju da urade nešto pogrešno a vi im ukažete na to. I onda dođemo do ovog mulja koji gledamo svaki dan, kada je svaka kritika koliko god bila dobronamerna okarakterisana kao poziv na linč, što najbolje govori o tome kako sebe vide subjekti kritika. Ovo je definitivno takva situacija i smatramo da je ovo glas normalnog čoveka, žitelja ovog grada i nekoga ko je već xx godina u saobraćaju po ovoj beogradskoj kaldrmi (pravi izraz o stanju putne infrastrukture), koji bi želeo nešto da kaže ali mu je muka od toga da ga karakterišu kao političku figuru.

Pre par dana moj dobri drug mi je poslao neki link sa vešću kako će autoput postati gradski bulevar. Izjavio glavni gradski urbanista Marko Stojičić. Ovo baš i nije nešto novo, još 2018. godine sam čuo za ovu ludost. Međutim, u međuvremenu neke druge stvari su se izdešavale u saobraćaju kroz grad. Konkretno, na autoputu su zaustavne trake postale vozne trake, i to je mnogo doprinelo smanjenju gužve u špicu, i onda smo pretpostavili da su ljudi koji su nažalost zaduženi za razvoj grada odustali od te ideje da autoput postane bulevar.

Ali šta znači to konkretno? Znači da će ove dve zaustavne trake koje su pretvorili saobraćajnice kojima se može voziti postati žute trake koje će biti rezervisane isključivo za taksi vozila i gradski prevoz tako da gospodo taj boljitak koji ste osetili u zadnjih godinu, godinu i po dana, od kako su te trake postale otvorene za vožnju komotno zaboravite.

Ja se slažem da je izuzetno loše rešenje da ne postoje zaustavne trake na autoputu. Nekoliko puta sam imao tu priliku da vidim automobile koji su u kvaru i nemaju gde da stanu. Oni moraju da nekako “nagaze” na zelenu površinu i da izguraju svoj auto na to. Jednom prilikom sam video kamion, tek je to bio pakao i mučenje za tog čoveka ali jednostavno Beograd je postao toliko veliki, prenaseljen i sa tolikim brojem automobila da ovaj auto-put koji je trenutno takav kakav je, sa trenutno tri trake u jednom pravcu ne može da zadovolji sve potrebe koje postoje a najava da će to postati bulevar sa dve trake je nešto što se kosi sa zdravom pameću i logikom.

Ono što nikako ne bismo hteli je da se ovo pretvori u nešto što će drugi ljudi iskoristiti kao izgovor da je ovo čisto politički napad. Ama baš nikakve veze sa politikom ovde nema. Da smo hteli da ovo bude politički trenutak na AutoRepublici, mogli bismo da pričamo o milion drugih stvari – možda tome zašto cena goriva ne pada iako je barel trenutno malo skuplji od kilo kokica. Ili, da pričamo o tome koliko ustvari treba i košta rekonstrukcija platoa na Slaviji. Ima tih momenata koliko hoćete ali ne želimo da ovaj tekst postane ništa od toga. Uostalom, priča o ovoj vlasti i nije priča o politici i političkim idejama, već priča o organizovanom kriminalu i grupi ljudi koja je vođena čvrstom rukom čoveka otečenih usana.

Jednostavno ti ljudi koji donose odluke moraju da se dozovu pameti i da shvate da će ukidanje te još jedne dodatne trake, i onako teško i ozbiljnu situaciju u saobraćaju pretvoriti u pakao na zemlji.

Oni opravdanje za pomenutu akciju vide u navodno boljem funkcionisanju javnog gradskog prevoza. Očigledno da nisu ušli u ni jedan autobus već dugo, dugo, izuzev u funkciji zadovoljenja „Gebelsove teoreme“. Da ne pričamo o tome da je stanje bilo užasno i pre svega ovoga sa koronom a tek sad je užas. Kao neko ko je menjao četiri prevoza da dođe do posla znam vrlo dobro o čemu govorim i znam koliko sam ponekad čekao autobus ili koliko sam autobusa propustio zato što nisam ni mogao da priđem do vrata a kamoli da uđem u autobus.

Tramvaj je postao misaona imenica. Kad sam bio dete, sećam se da su „Sedmice“ išle na svakih dva do tri minuta. Sad vidite jedan otprilike u isto vreme kada i Ford Mustanga na beogradskim ulicama.

Takođe ko god je bio u prilici podstaknut svim ovim ludilom oko virusa uzeo je neki kredit i kupio neki automobil. Svi se sećate vesti u toku ove godine da su auto placevi bukvalno ostali bez vozila do 3000 €. Jednostavno, to što su oni nakačili na svako drugo sedište “zabranjeno sedenje” i na taj način pokušali da naprave distancu u autobusu koga nije bilo pola sata nije funkcionisalo u popravljanju slike i davanju iluzije o funkcionisanju GSP-a.

Autobusi su i dalje bili prepuni, gradski prevoz ne funkcioniše i to je činjenica a što neko odbija da to prihvati i govori kako to nije tačno i igra se noja, neće učiniti da gradski prevoz postane bolji i kvalitetniji. Naravno tu postoji i druga strana medalje: plaćanje karte. Nikad za sve ove godine koliko ih imam nisam ušao u autobus bez karte kakve god one bile.

Da li su to bile one koji se kucaju u onim velikim narandžastim kutijama ili su bile one posle koje ste ubacivali “automat za za poništavanje karata od 9 rupa” ili ove nove BusPlus ludorije nebitno je. Nikad nisam bio bez karte delom zato što sam takav čovek a delom zato što znam da i taj autobus mora nekako da sipa gorivo, mora nekako da se popravi, mora od nečega da kupi druge gume i mora od nečega da se da plata tom čoveku koji vozi taj autobus.

Vozači autobusa svakodnevno proživljavaju pakao na tim ulicama i njima tek nije lako, pravi hleb sa sedam kora. Koliko, i šta god „ljudi“ zaduženi za ovaj grad govorili, činjenica je da autobusa nema dovoljno i da je u autobusima uvek nenormalna gužva. Direktna posledica toga je veći broj vozila na ulicama.  Jednostavno ljudima se smučilo da se gužvaju, guraju i gaze jedni preko drugih. Da čekaju autobus koji često kasni a kad dođe nema mesta da se uđe, i da se stoji a kamoli da se sedne unutra. Priča postaje još gora kad je leto i zima, tek tad se nikome ne čeka nešto što neće doći a i kad dođe džabe došlo, i zato mi je još teže da prihvatim kao zdravorazumsku činjenicu to da će neko dve trake da ostavi za prevoz koji ne funkcioniše.

Tupimo o ovome: trenutno neka bude da na jednom delu, kratkom referentnom delu autoputa koji ima šest traka za jedan minuta prođe stotinu automobila za minut. Zašto oni misle i očekuju da ako zatvore dve trake i ostanu četiri trake da će se taj broj automobila smanjiti? Pa neće, samo što ćete tada tih sto automobila morati da se progura kroz dve trake manje. Misle da će neko pre ići 17-icom preko Gazele na primer, nego svojim kolima?! Da, da. 100 posto.

Ja sam jedan od tih ljudi kojima se zgadilo čekanje autobusa i ja u zadnjih par godina idem kolima na posao i ne razmišljam više o gradskom prevozu. Mogu da vam kažem da je to što su pustili zaustavne trake kao normalne trake za vožnju mnogo poboljšalo stanje i značajno olakšalo gužve na autoputu.

Onaj ko prolazi “Gazelom” negde oko 15:00, 16:00 ili 17:00 časova, tačno zna o čemu pričam. Vrlo često gužva na Gazeli ili oko Arene traje od podneva do 21:00 h, i to sada sa svih šest traka. Da li možete zamisliti kakav će to pakao biti sa četiri trake?

Dotični „gospodin“ je pričao bajke o nekom linijskom parku, ovome i onome, ali sve to bledi u poređenju sa činjenicom da oni i dalje razmatraju kao validnu ideju da autoput postane bulevar. Ja shvatam da se oni ne voze gradskim prevozom, ali sigurno njihova službena vozila prolaze pored nekog prevoza. Pa kako ne pogledaju unutra da vide da ljudi stoje jedni drugima na vratu? Kako ne vide da unutra, ne da ne možeš da uđeš, nego ako si već unutra moraš odigrati pravi Tetris među putnicima da bi mogao da izađeš uopšte?

Devojke ili žene koje su 160 centimetara visine mogu samo da sanjaju o tome da će moći da se voze pristojno jer bez građe prosečnog sportiste ne možete doći do ručki za držanje. Faktički, vi ćete zbog tog istog gradskog prevoza koji ne funkcioniše i koji je direktno doveo do povećanja broja automobila u saobraćaju kroz Beograd dati na korišćenje po dve trake autoputa, da i dalje ne  funkcioniše kako treba?  Ako sami ne vidite koliko je ovo pogrešno ne znam kako više da objasnim.

Pomenuti gospodin je rekao da Beogradu autoput nije potreban. Ja bih rekao da taj pomenuti gospodin meni nije potreban koliko mi je potreban autoput sa 6 traka od Konjarnika do pumpe Zmaj.

Žitelj ovog grada sa xx godina vožnje po beogradskoj kaldrmi.

AutoRepublika

(10679)